Досије "Гласа Српске": Колико смо здрави (1)

Глас Српске 08.06.2007 00:00

У болницама највише пацијената због малигних и кардиоваскуларних обољења... Због болести срца умире највише људи... Повећан број различитих менталних поремећаја

ПРОТЕКЛИ рат, расељавања, економска криза, који су задесили ове просторе, умногоме су утицали на здравље читаве популације. Овакву оцјену изнио је министар здравља и социјалне заштите Ранко Шкрбић сматрајући да је у ратном и постратном, економски веома оптерећеном времену, све више обољелих од различитих болести. - Из године у годину све је више обољелих и умрлих од кардиоваскуларних болести, свих врста карцинома, у чему код мушкараца предњачи карцином плућа, а код жена карцином дојке - појаснио је Шкрбић. Према ријечима начелника социјалне медицине са организацијом и економиком здравствене заштите у републичком Институту за заштиту здравља проф. др Живане Гаврић, грађани Српске од љекара најчешће траже помоћ због болести респираторних органа и дигестивног тракта. - У болницама се највећи проценат људи лијечи због малигних, а потом кардиоваскуларних обољења. Када је ријеч о смртности, највише је оних који су умрли од кардиоваскуларних болести. На другом мјесту су малигне болести. Оне погађају све старосне групе, а највећи ризик је код лица старијих од 50 година - појаснила је проф. др Гаврић. Поред кардиоваскуларних и малигних обољења, значајно је, додао је министар Шкрбић, и повећање броја болесника од различитих менталних болести. Одређени број самоубиства је, као и у другим постконфликтним временима, посткризним ситуацијама гдје се то дешавало, нешто што се могло очекивати. Међутим, истакао је, забрињава чињеница да све више младих диже руку на себе. Према ријечима замјеника извршног директора Сектора за развој у Фонду здравственог осигурања Републике Српске Биљане Родић-Обрадовић, за лијечење осигураника Фонда лани је издвојено више од 242 милиона марака. У односу на годину прије, ови трошкови су повећани за око 40 милиона марака. - Највише новца утрошено је за болничко лијечење, примарну здравствену заштиту и лијекове. За лијечење осигураника који су упућени у здравствене установе изван Српске потрошено је око 25 милиона марака. Најчешћи разлог упућивања била су управо кардиоваскуларна и малигна обољења - истакла је Родић-Обрадовић. У прошлој години одобрено је више од 18 хиљада упућивања за обољења и стања која се не могу лијечити у установама у Српској. Просјечан трошак по једном упућеном случају износио је око 1.300 марака. За лијекове који се издају на рецепт потрошено је 25,3 милиона марака, а за оне намијењене лијечењу специфичних обољења (дијабетес, мултипла склероза, хепатитис Ц и друго) издвојено је више од четири милиона марака. Само је за цитостатике потрошено више од седам милиона марака. Лани је за накнаде боловања преко 120 дана издвојено 2,9 милиона марака. Према процјенама, рекла је Родић-Обрадовић, укупне трошкове здравствене заштите треба увећати за око 30 одсто, колико за лијечење издвајају неосигурани, као и осигурани мимо права из здравственог осигурања. - Дијелимо судбину окружења. Не могу рећи да смо болеснији и да се значајно разликујемо од Србије, Федерације БиХ, Хрватске или неких земаља у окружењу - нагласио је Ранко Шкрбић. Р. ШКОНДРИЋ (У понедјељак: Болести срца, убице број један) НОВAЦ Републичка Влада и Министарство настоје да издвоје значајна средства за превенцију. У Фонду здравственог осигурања планиран је новац за превенцију рака дојке, грлића материце, карцинома простате, дебелог цријева, плућа...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.