Валтер је четник

Валтер је четник
Мирјана Кусмук
31.05.2014 08:08

Нема разлике између класичних српских националиста и београдских салонских љевичара. За Принципом као симболом посежу академици САНУ, преобраћени Емир Кустурица и лијеволиберална списатељица Биљана Србљановић...

 Принцип је поп икона, претеча Тита, партизана, Бошка Бухе, Че Геваре, Наома Чомског и Славојка Жижека. Кога занима таква слика Принципа може се надахнути радовима Мухарема Баздуља, Миљенка Јерговића и Вука Бачановића.

Нове снаге

Овако у једном скорашњем интервјуу говори др Златко Хасанбеговић, историчар, сарадник Института друштвених наука у Загребу, упозоравајући да су Принцип и "Млада Босна", симболи и претече југословенства, заблуде због које су Бошњаци "вијековима страдали".

Зато Хасанбеговић позива Бошњаке да се обрачунају са прошлим временима и да "подједнако вреднују све злочине, па макар ко их починио, Јосип Броз или Валтер Перић". Паралелу опасног дјеловања која се завршава са Б. Србљановић или М. Баздуљем, Хасанбеговић започиње низом Принцип - Дража - Радован...

Сличне ставове у посљедње вријеме износи већи број младих муслиманских интелектуалаца, и лаика и теолога, који све што је везано за претходне двије Југославије посматрају као антибошњачко и антимуслиманско, поручујући да то искуство Бошњацима говори да нема мјеста за повјерење и суживот.

Само неколико дана послије Хасанбеговића, Есад Џуџевић досјетио се да муслимани из својих презимена "треба да избришу вић и ић, додатке који су им насилно придодавани посљедњих 100 година", а колумниста листа ИЗ "Препород" Есмир Башић пронашао је нови "опасни план" САНУ "Меморандум 2" свјежијег датума, из 2012. године. Онај стари из осамдесетих просто је излизан и непримјерен данашњој ситуацији. Нови говори о уједињењу РС и Србије, којег јасно нема у оном првом, што га самим тим чини депласираним.

И нема у свим тим лудоријама ништа ни нејасно ни изненађујуће. Једноставно, батерије којим се пуни бошњаштво прилично су празне, па се траже нови пуњачи. Стари меморандуми, као и нови - стари четници за то нису довољни. Али то да ће Валтер постати четник, е то нико није могао да предвиди.

Церић vs Валтер

Не знам тачно када је бивши реис Исламске заједнице у БиХ Мустафа еф. Церић први пут јавно исказао намјеру да се оствари у политици, али знам да је први наговјештај да би ефендија могао да оснује странку и да се кандидује за члана Предсједништва БиХ објавио исламистички лист САФФ. Писало је и то да ће ефендијина странка бити основана под окриљем његове НВО - Свјетског бошњачког конгреса.

И док се чекала коначна, јавна Церићева одлука о кандидатури, коју су, као и ову колумну, пролонгирале поплаве, СБК, чији је Церић и оснивач и предсједник, у својој Програмској повељи дао је правце политичког дјеловања "новог - старог" лица на бошњачкој политичкој сцени.

Јасно је да је та повеља Церићев политички програм, објављен много прије његове званичне кандидатуре, али није јасно како и због чега је Церић одлучио да у кампању крене ревизијом историјских чињеница, дижући цијелу мрежу "помагача" у том послу.

Тако је у сједишту СБК-а у Сарајеву дан уочи 6. априла, дана ослобођења града од фашистичког окупатора, одржан Историјски час на којем су "угледни говорници истакли да је Сарајево 5. априла ослободила 16. муслиманска бригада, чије су заслуге неправедно приписане србијанским и црногорским четничко-партизанским формацијама које су 6. априла 1945. умарширале у ослобођени град".

Којој војсци је припадала та 16. муслиманска бригада? У књигама пише да је та јединица формирана 1943. године у Брчком и да се налазила у саставу 27. источнобосанске дивизије Трећег корпуса НОВ Југославије. Дакле били су партизани. Али откуд четници у Сарајеву 6. априла и то заједно са партизанима то зна само ефендија.

На Историјском часу у СБК-у Нихад Халилбеговић рекао је да је дошао до "валидних података" да је списак од "4.000 грађана Сарајева функционера и службеника у окупационом и колаборационистичком апарату и сарадника окупатора, који је сачинио Владимир Перић Валтер, по свему судећи, знатно дужи". Дакле, Валтер је правио спискове за убијање Бошњака послије ослобађања Сарајева, а на том списку било је више од 4.000 сарадника окупатора.

У уводној ријечи Адмир Муратовић поручио је да су "Бошњаци дочекали радост кад могу слободно говорити о историјским чињеницама које су годинама скриване", а усвојени су и закључци.

Између осталог, затражено је да се на нивоу града Сарајева "формира стручна комисија која ће објективно и без идеолошких и страначких утицаја сагледати чињенице и предложити текст Декларације о осуди четничко-партизанских злочина над Бошњацима Сарајева након 6. априла 1945", те да се на споменику "Вјечна ватра" испише "истинит историјски текст о ослободиоцима Сарајева и невиним жртвама које су убили четници у партизанским униформама 1945"...

Иако је годинама на овим просторима активно лажирање историјских чињеница ради њихове злоупотребе у политичке сврхе, трибина у Церићевом СБК-у превазишла је све досадашње манипулације и на најбудаластији начин започела пропагандно идеолошку интерпретацију Другог свјетског рата.

Тако се Валтер, ни крив ни дужан, нашао на предстарту Церићеве политичке кампање. Они боље упућени тврде да се чак размишља да се Церић на изборима појави са слоганом чији радни наслов гласи: "Валтер, дас ист бандит!"

Das ist Valter

Валтер то је онај партизан, народни херој, герилац, којег су у Сарајеву некада давно сви готивили. Као клинка нешто сам била убијеђена да је Валтер био муслиман, однекуд са Бистрика.

О њему је Хајрудин Шиба Крвавац 1972. године снимио култни филм "Валтер брани Сарајево", уз који смо мање-више сви одрасли. Мало ко није знао реченицу која је симболизовала отпор окупатору: Онда гледај лафчино, видиш га? Das ist Valter! А Валтер је у том кадру био град у подножју планина - Сарајево. Валтер је био јунак свих нас, али и милијарду Кинеза. Валтер је био наш Брус Ли. Валтер је животна рола Бате Живојиновића. И први албум "Забрањеног пушења".

У Сарајеву данас једна улица носи његово име, Основна школа "Владимир Перић Валтер" преименована је 1996. године, а спомен-плоча постављена на мјесту Валтерове погибије кажу да је једва видљива.

И можда баш то открива суштину. Ону о којој пише Момо Капор у аутобиографском роману "Исповести", наводећи како су се табле улица у Сарајеву мијењале са промјенама власти и идеологија, али не и они који су их скидали и стављали нове. Они су увијек били исти - неки "церићевци".

- Сви напади на мене као писца увек су ишли из Сарајева и увек су били због глупости и примедби на моју слободу писања. Писао сам тако да сам се родио у сарајевској улици Краља Александра, поред Катедрале, где нам је, на углу била кућа, а на фасади табла са именом улице. У кућу су 1941. године дошли неки бубуљичави, масни типови, прошли кроз собе до прозора, скинули таблу са натписом улице, бацивши је на тло, где ју је ногама газила гомила комшија муслимана. Тада су на то место, уз клицање, ставили нову таблу улице Др Анте Павелића. Онда су 1945. године поново дошли неки типови у кожним мантилима, скинули Павелићеву таблу, бацили је на тло, а они исти који су скакали 1941. године опет су ову таблу изгазили. Тада је на фасаду стављена табла улице Маршала Тита… Сада се тај део, где је становала моја бака зове улицом Мула Мустафе Бушескије, а у продужетку је остала улица Маршала Тита. Све табле су у том граду, иначе, зелене, исламске боје…

Слична овој је и прича Мухарема Баздуља из "Времена" у којем је објавио фотографију Адолфа Хитлера којем за рођендан 1941. из Сарајева доносе посебан поклон - скинуту спомен-плочу са мјеста на којем је стајао Гаврило Принцип када је убио Франца Фердинанда. На тој плочи, која је два пута скидана, једном 1941, а други пут 1992. године, три пута се мијењао и текст и писмо којим је била исписана.

Зато прича о Принциповој табли, као и Капорова о улицама, довољно говори о промјенама историјских гледања, злоупотребама, извртању чињеница, али и разлозима и поводима за раскринкавање нових "љевичарских егзибициониста".

- Шта још радиш овдје? Зар не видиш да су паметни преко баре, мање паметни преко Дрине, а будале остадоше? - питао ме тадашњи директор Тодор Дутина још 1993. Али да ће Валтер постати четник, а реис кандидат за предсједника, е то ни он није могао предвидјети.

Колумне Коментар дана