Тања Фајон - новинарка и политичарка

Тања Фајон - новинарка и политичарка
Сања Влаисављевић
25.12.2009 23:00

"Волим Словенију, али волим и Босну и Херцеговину", ријечи су добитнице престижне награде Личност године, коју сада већ традиционално додјељују "Независне новине". Додјела овог признања одржана је прије неколико дана у Лакташима. У великој сали у којој је церемонија била одржана сједјели су људи из цијеле БиХ, Словеније, Aустрије, Србије...

Био је то догађај који је кроз два сата, колико је трајао, показао без пуно великих ријечи што значи мултикултуралност на дјелу. Догађај који је само географски био у Републици Српској, а све остало припадало је Европи. У једном тренутку прозвано је и њено име: Тања Фајон! На сцену је изашла лијепа, млада, образована и отворена особа. Говорила је са пуно привржености о овој земљи и својој жељи да њени грађани попут оних из сусједних земаља што прије почну путовати свијетом без виза. Њен полусловеначки, полубосански, хрватски, српски језик никоме није сметао, нитко није ни примијетио да та млада жена говори неком мјешавином језика, можда управо због тога што је говорила језиком који је надилазио све језичке границе. Искреним, топлим, људским и језиком аргумената поштујући и усхићујући све оне којима се обраћала.

Биле су то ријечи једне новинарке и политичарке. Тања Фајон је завршила журналистику, годинама радила као новинарка, и за домаће и за стране медије, политички се ангажирала у партији социјалдемократске оријентације, да би однедавно своју завидне способности доказала и у Европском парламенту. Вјерујем да је важно споменути ових пар биографских цртица. Управо зато што је ријеч о особи која је имала каријеру новинарке, а сада европске политичарке. Није се ова новинарка ушанчила у скученим ентитетским новинарским таборима у којим је могла несметано градити имиџ храбре и одважне жене која избезумљује грађане језиком мржње или која понижава угледне госте у својим емисијама показујући своју супериорност. Не само да је превазишла тијесне локалне, малограђанске, таборске видике него је отворила свој поглед много даље и од граница Словеније: и то не само према сјеверу него и према југу!

Ова новинарка је показала нешто што можда нама овдашњима дјелује готово недостижно, а то је да новинарство и политичка увиђавност и те како могу ићи заједно. Показала је да није неопходно вријеђати и омаловажавати своје неистомишљенике него напротив уважавати сву њихову различитост и учити из ње. Настојати је примијенити у свим позитивним аспектима. Та жена нас је научила да можемо, али истовремено и требамо бринути о свим онима изван наше баште, баш као што она брине о БиХ. Или то она ради само из неког њој познатог интереса (ето сину ми сада у глави и таква помисао)? Можда она ипак само прима пуно новаца да би показала бригу о некој сусједној земљи и њеним грађанима? Е све и када бисмо прихватили ову уротничку теорију, да уљудност, европска или анти-шовинистичка оријентација, симпатија или пристраност према људима друге националности, да се такве ствари могу породити само из неког далеко реалнијег интереса, опет не бисмо ништа измијенили у суштини. A суштина је да се морају научити уважавати разлике међу људима, ма колике оне биле и увијек изнова покушавати налазити компромисе тако да евентуални проблеми које те разлике стварају буду превазиђени.

Онај који је способан видјети Тању Фајон као своју суграђанку, препознати у њој сву добронамјерност грађанина свијета, тај је спреман прихватити и чињеницу да једино таквим етичким дјеловањем сви на свој начин можемо допринијети отварању ове мале земље према Европи. Такво отварање није искључиво у рукама политичара и прагматичара који су задужени за испуњавање прописаних стандарда пријема у ЕУ. Могла је и Тања, као типична новинарка изградити каријеру пишући и говорећи о Босни као земљи лопова, националиста, земљи у којој сви краду, у којој подне мрзи јутро, а ноћ гута све што је живо. Могла је вријеђати и наше вјерске институције, исмијавати наше трочлано предсједништво, изругивати се свим другим медијским кућама. Могла се удружити са пар истомишљеника и бити велика новинарка у локалним оквирима. Новинарка од формата: она којој нитко ништа не може и не смије приговорити, јер је храбра и нема длаке на језику. Могла је и она бити склона "циничној претпоставци да су политичари рођени лажови и битанге". Могла је постати једна од многих типичних ликова нашег домаћег новинарства које се такмичи са оним политичарима који су постали ненадмашни у наношењу непоправљиве штете онима који су их изабрали.

Могла је све то урадити ова млада жена, али ипак није. Изабрала је она пут којим иду људи у демократскоме свијету, у свијету којему је брига о другоме важнија неголи брига о себи. Изабрала је уљудност и отворила врата свијета, опредијелила се за европску политику у правом смислу ријечи као водиљу за свој јавни ангажман и стога је не без разлога добила престижну награду Личност године. Aли заједно са њом драгоцјену награду су овим избором добиле и "Независне новине", јер су показале да су новине које не признају ентитетске и државне границе, да виде добро у другима и да им то добро никако не стоји на путу да га не подијеле са јавношћу у цијелој Босни и Херцеговини.

(Aуторка је директор Центра за културу дијалога БиХ)

Колумне Коментар дана