Сарајевски медијски рат злоупотреба јавног простора

Сарајевски медијски рат злоупотреба јавног простора
Сања Влаисављевић
07.08.2009 22:00

Није тајна да сарајевски медији већ дуго воде рат једни са другима. Рат поприма различите димензије и често мијења савезнике, али оно што је константа јесте рат.

Медији користе свој простор да би проказали оне друге као лоше на било који начин и по било којем основу: од корумпираности, повезаности са криминалним миљеом, преко оптужби за национализам или непрофесионалност, па до напросто безразложне али отворене нетрпељивости. И годинама већ странице и странице сарајевских магазина, дневних новина али не ријетко и ТВ прилози су испуњени: "утемељеним, скандалозним, из прве руке провјереним, из сигурних, од првих сурадника у конкурентској кући преузетим чињеницама, дуго истраживаним подацима о оним другима".

Занимљиво је пратити аргументацијске линије сукобљених страна и поткрепе које користе у одбрани својих тврдњи, али не мање занимљиво је пратити када и на којим мјестима се као поткрепа аргументу користе већ давно заборављени новинарски кодекси. Иначе један од најјачих аргумената у формалним дебатама је онај који почива на доказу, а за њим слиједе аргументи који почивају на стручним ставовима, статистикама... За ову причу биће довољно пратити само најважније аргументе и њихову поткрепу у медијима.

У посљедњем медијском рату Aваз вс. Дани који је према виђењу грађанских добро увезаних медија покренуо Aваз против Дана, одбрана Дана али и новинарске професије креће са јавног ФТВ сервиса. У чему је спор?

Aваз аргументира како су Дани катастрофа од медијског билтена, како рекеташки шеф магазина пише о криминалу, а и сам је уплетен у њега, како је недопустиво објављивање интервјуа са најтраженијим шефом криминалне скупине у тренутку док се овај скривао од полиције, наговјештава љубавну везу између новинарке тог магазина и извјесног шефа криминалне скупине.

Као стилско појачање у опису личности користи сљедеће појмове: човјек хуља, смрдљивко, тоалетни папир...

У име Дана одговара, свега један дан након текста у Aвазу угледни сарајевски новинар Сенад Aвдић, али и проширује листу оштећених и то чини ни мање ни више него на јавном ФТВ сервису. Aргументација одбране је сљедећа: Главни разлози за обрану: пексини злочиначки Aвазов текст који је хрпетина збрдоздољених најпримитивнијих увреда, кочијашких вербалних канџијања, вулгарних подметања.

Опис напада: медијско дивљање, клање тупим ножем, медијско оргијање, крволочни линч, медијски строј за убијање у којему није заобиђена особност нападнутих колега и њихове обитељи.

Листа одговорних за тако лоше стање у медијима: јавно мнијење и кукавичлук, конформизам, корумпираност, испрепаданост несретне академске заједнице која је циљано слијепа и плаћено глуха. Ништа мање нису одговорни нити дипломате који моле да се сретну са медијским тајкунима који кољу тупим ножем.

Поука: најшира јавност треба да устане против гебелсовског метода у јавној комуникацији и тачније ликвидацији неистомишљеника, других и другачијих.

Е сада постаје већ сасвим небитно шта је написао Aваз а шта угледни новинар који, нажалост, једини у Сарајеву зна шта значи уистину претрпјети физички напад и који није познат по мијењању новинарских савезничких дресова.

Након што је јавни ФТВ сервис у главном вечерњем дневнику објавио наведени коментар, коментар је у непромијењеном облику угледао свјетло дана у дневној новини Ослобођење, новини која баштини грађанску традицију, али тренутно само баштини.

Деманти из Aваза објављен је уз уредничку опаску на јавном ФТВ сервису. Опаска доводи у сумњу нужну објективност и неутралност јавног емитера, по чему би требало да се и разликује од приватних медија, а гласи да ето редакција дневника чини оно што је Aваз пропустио да учини у некој претходној прилици. Да ли је Aваз нешто дужан објавити или не, то не би требало бити предмет занимања јавног сервиса осим у случају да је осигуран гост из Aваза који би могао да коментира наведену опаску.

И коначно три дана након почетка дебате као сасвим неутралан - јер какав би иначе могао бити став Удруге БХ новинари? - стиже приговор упућен нападима на новинаре. Помислили сте: нападима на све новинаре? Грешка. Новинари су само новинари неколицине магазина, емисија или једне дневне новине коју ова неутрална Удруга, а из које су главом без обзира побјегле двије новинарке из Бањалуке, обвезно брани и штити. Лијепо уређен текст објављен је у Ослобођењу али и кобном Aвазу. Aргументација осуде напада на новинаре је сљедећа:

Опис случаја: у супротности са свим етичким и професионалним стандардима; покушај најпримитивнијег обрачуна са неистомишљеницима; због кориштених термина у Aвазу прекршена су сва професионална правила; уређивачка политика исте новине почива на персоналним увредама, инсинуацијама, опасним етикетирањима и хајкама против уредника и новинара који не мисле као Aвазов лоби. Најзанимљивији приговор Aвазу који и даље стоји на мјесту описа случаја је злоупотреба властитог медијског простора за ширење мржње према "нашим колегама" и директан позив на њихов линч.

Штета од Aвазовог писања: увреде за јавност, довођење колега и њихових обитељи у опасност, излагање нападима различитих екстремистичких група, отварање хајке од једних медија према другима чиме се руши кредибилитет новинара и оставља простор за појединце и групе који "атакују на слободу изражавања и права новинара и тако изврше додатне притиске на поједине медије и њихову уређивачку политику".

Препорука: искористити своје овласти и санкционирати непрофесионално писање Aваза и Експреса.

Обавезујућа неутралност ове бх. удруге је као и више пута до сада изостала. У Ослобођењу су потом настављени напади на Aваз, али су сасвим небитни за крај ове мале анализе.

Дакле, ова оштра осуда Удруге осуђује притиске на поједине медије и уређивачке политике, али не на све. Уколико Aваз напише нешто о Данима то је за најоштрију осуду, а уколико Дани из броја у број износе о власнику Aваза најтеже оптужбе, то је слобода медија и уређивачке политике. Осуда осуђује и довођење у опасност колега и њихових обитељи. Рецимо, један медиј може сасвим оправдано писати или говорити да је уредница Гласа била нечија љубавница, док наговијестити то за неку другу новинарку је рушење свих стандарда професионалне етике.

Континуирано позивати на линч директора РТРС-а путем јавног сервиса или звати нечијег оца који је власник најтиражнијих новина у Федерацији мафијашем и тајкуном... је опет слобода уређивачке политике, али рећи то извјесном броју новинара и медија је директно угрожавање живота и сигурности обитељи. Објављивати фотографију дјетета у крупном плану да би била појачана прича о застрашујућој улози медијско-политичке сцене у РС је сасвим добра илустрација јер је објављена у грађанским новинама које критизирају све живо и неживо у РС, иако овакав чин није ништа друго већ несавјесна манипулација која би морала бити најоштрије осуђена.

И коначно поука ове удруге је крунски доказ колико је генерална тајница ове удруге била у праву када је једном изјавила да ова удруга и новинари (али сада већ извјесно само неки) раде на штету неких лобија и њихових кругова. Санкције вриједе и има их само за неке, а за оне друге би то било угрожавање уређивачке политике. О презентираној аргументацији у медијској дебати просудите сами.

Колумне Коментар дана