Неупитно достојанство човјека

Неупитно достојанство човјека
Сања Влаисављевић
30.12.2009 22:00

Још једна година је остала иза нас. Тешка, неизвјесна, пуна превирања и неразумијевања. Година у којој је добра воља за успостављањем дијалога била сасвим изгубљена. Година у којој су прављени големи зидови међу људима. Година у којој се и даље успјешно потпиривао страх међу грађанима.

A грађани у овој причи су сви они који живе у ма којем кутку ове земље. Година је то била у којој је говор мржње надвладавао сваки, па и најбезазленији покушај говора разумијевања и подршке. Био је то период у којему су гледишта о другима као вјечним и непоправљивим непријатељима била дубоко укопана у медијске утврде и ровове.

Сјетих се сада једне приче. Некада давно нека необична куга погодила је неко село. Они који су били заражени падали би у кому и већина њих би умирала за дан. Сељани нису могли знати да ли је жртва мртва или још жива и то је био проблем. Након што се испоставило да су неки од њих живи сахрањени сазван је хитан сеоски састанак. Већина сељана је на састанку гласала да се стави храна и пиће у ковчег док је друга група гласала за постављање колца на поклопац сваког ковчега точно изнад срца онога који је у ковчегу.

Када би поклопац био затворен нестале би све сумње о томе да ли је особа у ковчегу жива или мртва. Предложена су различита рјешења са жељом да се проблем ријеши и сељани ослободе страха од куге.

Оно по чему су се разликовала рјешења сељана јесу питања која су се постављала да би се до рјешења дошло. Једна група је питала: "Што ако сахранимо некога живог", а друга група је питала: "Како можемо бити сигурни да су они који су сахрањени мртви"?

Што је поента ове приче? Ријешити проблем значи сједити за истим столом и износити најразличитија питања и идеје и разматрати их са жељом да се проблем ријеши. Питања из приче су долазила из најразличитијих праваца подједнако колико и рјешења, али сељани су се договорили да усвоје оба рјешења ако ће допринијети рјешењу проблема. Били су они спремни и промијенити своја гледишта, саслушати друкчија рјешења, јер су имали исти циљ: ријешити проблем.

Сваки народ, свака култура има своје погледе на свијет и живот у заједници. Често најбоље идеје суживота долазе управо онда када олабаве границе властите духовне скучености и када се отворених очију погледају друге и сасвим различите идеје.

Излазак из својих оквира данас и овдје значи излазак из вишегодишње трауматичне затворености у којој је управо та затвореност тровала оне који су на њој инзистирали. Различитости постоје, оне јесу оно што краси ову земљу и свако инзистирање на сузбијању тих различитости значи уништење БиХ онакве каква у бити јесте. Као и сељани из приче тако и сви они који носе одговорност за јавну ријеч не би смјели пропустити ниједну прилику да осигурају окупљање око истога стола свих оних који имају друкчија виђења ове земље и живота у њој.

Колумне Коментар дана