Колумна: Марш у име социјално-либералне будућности

Колумна:  Марш у име социјално-либералне  будућности
Сања Влаисављевић
29.10.2010 22:00

Прије пар мјесеци је предсједник једне политичке партије која је обећавала благостање и мултикултуру устврдио за премијера Републике Српске да је психијатријски случај. Још је много лијечничких дијагноза у интервјуу за једну сарајевску седмичну новину понудио тада Бојан Бајић, за којега се може пронаћи да је по занимању "менаџер", ваљда да би потенцијалне бираче увјерио како ће их водити поуздан стручњак буду ли гласали за политичку партију коју он представља.

Било је заиста мучно читати како лидер једне партије заводи грађане приземном и простачком реториком, увјеравајући их да актуелне власти, посебно оне у РС-у, треба хитним поступком смијенити и ето устоличити баш њега и његову партију. Колико су у тој реторици успјели, најбоље свједоче протекли општи избори. Aли овдје неће бити ријечи о квалитети предизборних платформи него о реторици.

Након што смо имали прилику видјети љекарске способности предсједника једне грађанске, мултикултурне и либералне партије, недавно се огласио и почасни предсједник те партије, додуше овај је то учинио издалека, за један загребачки медиј. Тема иста: Додик. Приступ исти: медицински и улични, истовремено. Дакле, редитељ Данис Тановић, који је године провео изван БиХ, по повратку у домовину одлучио је све из темеља промијенити: од политике до друштва у цјелини. Стога је уз свесрдну помоћ уредника сарајевског седмичног магазина, чувеног по најбруталнијим нападима на неистомишљенике, покренуо формирање нове политичке партије симболичног назива "Наша странка". И успио је у томе. Партија је формирана. Он је постао почасни предсједник, а предсједник је, да би се показала мултикултуралност, Србин из РС-а. Онај исти који дијагностицира политичке неистомишљенике. Aли, то је очито манир челних људе те партије, јер Тановић не само да је поставио дијагнозу лидеру РС-а него и читавом народу. Наиме, он тврди: "A то што народ гласа за њега (Додика), захтијева дубоко психолошко истраживање."

Дакле, Додик је требао бити потенцијални политички партнер "Нашој странци". Странка је "наша", свих нас, ма гдје били, ма како се звали, ма које жеље и хтијења имали, јер је то "социјално-либерална" странка. Кад ето испаде да је читав један народ клинички случај. Зашто? Зато што гласа за Додика, а не ваљда за Бајића. Која бахатост и презир према читавом једном народу само зато што не мисли као почасни! Нажалост, након овакве изјаве се поставља питање шта уопште значи ово "наша" у називу странке. Чија наша? Да ли заиста неко вјерује да ће оваквом реториком икада, ама баш икада, грађани РС-а пожељети да гласају за некога из Федерације, макар им подметнули и предсједника из РС-а да звучи мултикултуралније.

Aли није ни то све. Осим што је понизио читав један народ, Тановић иде и корак даље. За, како рекох, потенцијалног политичког партнера вели: "Тај је човјек за мене фашист, идиот и марш од мене." Е ово још није виђено у БиХ! Могли смо чути свакаква подметања и вријеђања, посебно из такозваних грађанских и мултикултурних партија, али маршкање до сада ипак није било дио политичке реторике. Ма шта ко приватно мислио о некоме, када се обраћа у име бирача или у име једне политичке идеје, а поготово када се обраћа представнику других бирача и друге идеје, скандалозно је јавно тако наступити. Заиста је ствар горке ироније када овај умјетник-политичар у слиједећем тренутку изјављује да је Додик "неписмен, некултуран, зато што се боји другог и другачијег"! Ко другачије мисли од Тановића биће одмах извријеђан што није у стању да прихвати другачије мишљење! Aли није ни то све. Парадокси се нижу један за другим, па је тако сљедећи: "Ја волим различитост и не мислим да је један народ бољи од другога." Е баш тако је приступио Србима који су већином гласали управо за Додика и додиковце. Воли њих Тановић иако другачије мисле и другачије од њега виде БиХ, само што их треба клинички испитати. A све оне који мисле да је један народ бољи од другога Тановић квалифицира: "A сватко тко тако нешто мисли за мене је фашист." То би требало да укључује и сваког онога који мисли да је један народ гори од другога, а управо смо видјели ко је тај.

Како се зове ова појава у политичкој филозофији? Најцрњи национализам, да не кажем, расизам. Aли зашто не бих рекла и расизам, па то је омиљени термин једног угледног члана "Наше странке", иначе борца за људска права који након изборног колапса своје странке има амбицију да опет брани људска права. Ријеч расизам је безброј пута поновио када је требало оцрнити једног бошњачког политичара и бизнисмена сасвим тривијалним поводом и потпуно неутемељено. Тај политичар који је имао великог успјеха на протеклим изборима је изнио своје мишљење о тадашњој уредници на ФТВ-у и одмах је проглашен расистом како би био дискредитован као политички опонент. Па ако је то био расизам, онда су ове изјаве расизам пар еџцелленце.

Нажалост, странка у име које се почасни предсједник обраћа, остаје блиска само малом броју оних "наших" који мисле као он, а сви остали су напросто фашисти. Aли ако за нас који се згражавамо над оваквим изјавама, не остаје другог мјеста него сарајевски стубови срама на које нас ови "наши" разапињу управо као фашисте - радо га прихватамо!

Колумне Коментар дана