Колико кошта живот?

Колико кошта живот?
Мирјана Кусмук
17.09.2015 22:48

Данима на ТВ каналима паралелно, уживо могу се пратити двије ствари: ријалити програми и избјегличка драма. Па ко воли нек изволи. На једном каналу: јад, чемер, патња, страдање - реалан живот, на другом: блуд, лудило, обијест - збогом памети! Што рекао Драган Великић отварајући Сајам књиге у Бањалуци: "На свету је људи све више, а памети све мање".

У директном ТВ преносу свеопште катаклизме утапања у мору, гушења у камионима, па онда бодљикаве жице, шок-бомбе, димне бомбе, пендреци, јауци, исцрпљена дјеца… То шокирана, немоћна и слуђена Европа дочекује стотине хиљада избјеглица. Јер, док се Европа бавила Грчком и Сиризом, Сирија и Левант су јој стигли до кућног прага. Бумеранг се вратио изненада. А реално, катастрофа на истоку није јуче почела.

Од 2011. године до данас Сирију је напустило четири милиона људи. Два милиона уточиште је нашло у Турској, а остали су се смјестили у избјегличким камповима у Египту, Либану… Око 750.000 дјеце у тим камповима не може да иде школу. Њихови родитељи станарину у избјегличком гету плаћају 100 долара мјесечно, а људи из невладиног сектора понекад наиђу да дјецу уче слова бесплатно. Јер, ти невољници нису имали 3.000 долара по глави да купе живот у Њемачкој или Шведској. Њихове животе украли су исламисти, трговци оружјем и нафтом, бјелосвјетски мешетари… Али су их заобишли трговци људским животима.

 

Трговци људима

 

Према процјенама, од шверца избјеглицама кријумчари зараде 150 милиона долара годишње, без гаранције да ће улог клијента и да му се исплати. Само од 2000. године око 30.000 људи изгубило је живот на путу избављења. Мали дјечак Ајлан само је симбол страдања, исто као што је Нојева барка (или гумени чамци у Средоземљу) опште мјесто избављења човјечанства.

Један египатски кријумчар каже да је за шест мјесеци у Европу послао 10.000 миграната и зарадио два милиона евра - нето.

"Желите ли да прокријумчарите 300 миграната, власти ће ухапсити њих 50, да покажу Италијанима да нешто раде, а 250 ће пустити да наставе пут према Европи. И за то ће узети око 15.000 евра", каже он.

Разграната мрежа кријумчара људи високопрофитабилна је индустрија која нема ни вјеру, ни нацију, ни границе.

Цјеновник изгледа овако: брод од Турске до Грчке кошта од 1.000 до 1.200 евра, док Авганистанци плаћају око 11.000 евра да дођу до границе Мађарске. Може и на рате. Пола одмах, друга половина негдје око Прешева.

У ланцу трговаца животима нису само бандити, у њему су и политичари и полицајци и дипломате. Па није ли ових дана откривено да је француски конзул у Анкари продавао кријумчарима гумене чамце за мигранте? Конзул је рођени трговац којем је дипломатска служба само добар алиби. Са наше тачке гледишта занимљива спознаја, да тај вид дипломатске праксе, ипак, није искључиво домаћи производ.

Колико онда уопште кошта живот? Неки ће рећи ни пишљива боба. У реалном времену и приликама могло би бити тачно, јер 3.000 долара по глави није никаква гаранција да ћеш преживјети. Како би и била, јер и када препливаш Средоземље, пређеш дуги пут до "раја", тамо код циља, на улазу у ЕУ, код шенгенских обећаних врата оне који су распродали сву имовину и трговцима животима дали све што су имали, чекају зидови, жице, хамери, полиција, војска, бомбе, пендреци… Јер, "Европа 2020", стратешки документ ЕУ, није предвидио сеобу народа. Зато је "Шенген" пао први, а онда и један од темеља демократске Европе, слобода кретања.

И нико не зна шта ће се на крају догодити? Хоће ли се слика Европе промијенити доласком милиона миграната? Према процјенама UNHCR-а, тренутно је 60 милиона људи у свијету спремно да крене у бољи живот. Наравно да сви они неће стићи у Европу, али хоће велики број. Хоће ли Европа успјети да их асимилује? Да их научи европским вриједностима? Да разумије оне који ни језик не знају? Како ће проћи рањена Грчка, прва на удару?

За то вријеме кријумчари животима ће инкасирати више новца него трговци дрогом. ИСИЛ ће продавати јефтину нафту на морским пучинама и куповати оружје. Трговци оружјем ће имати пуне руке посла. А живот малог човјека, којег нико ништа не пита, неће вриједјети ни пишљива боба.

Исто као што није вриједио ни у нашем рату. И овдје се живот плаћао. Цјеновник је изгледао овако: 5.000 њемачких марака коштало је избављење из ратног Сарајева по глави одраслог човјека. Живот дјеце био је упола јефтинији и по цјеновнику излазак дјетета плаћао се 2.500 ДМ. Опет без гаранције да ће се уложени новац исплатити.

Новац се односио српским избавитељима, сумњивог морала, а са оне стране дијели са истим таквим, њиховим колегама, бошњачким кримосима и мешетарима. Баш толики износ платио је мој отац за своју мајку и сестру и њихово избављење са Трга Пере Косорића, али бадава. Тек негдје на самом крају рата двије оронуле старице, измучене и изгладњеле, избавио је, по правилу службе, UNPROFOR, преко "плавог моста". Мешетари су узели паре двије године раније.

Али ето до данас, 20 година послије рата, никад никоме није пресуђено за слично кривично дјело. Нити је икада подигнута иједна оптужница.

Па колико онда уопште вриједи људски живот?

Ако се упореде доступни подаци, у просјеку од 1.500 до 2.500 евра, по глави. А некада ни толико.

 

За мртвог сина 5.000

 

Ових дана под руку ми је дошло једно "вансудско поравнање" којим је брачни пар из Добоја на име погибије сина у рату добио 10.000 КМ. Отац 5.000 и мајка 5.000. Али не одмах, него ће им тај износ бити исплаћен у обвезницама 2023. године, ако доживе. Отац је већ умро, а његов дио за погинулог сина ушао је у оставинску расправу као покретна имовина. Мајка није добила право насљедства. Није ни сестра. Судија је закључио да је отац бол за погинулим сином однио у гроб и да право насљедства 5.000 КМ у обвезницама са роком доспијећа 2023. године не прелази на чланове породице.

Ето и толико вриједи живот. Не мора у кешу, може и у обвезницама са одгођеним роком исплате. Зависи да ли се цијена формира унапријед док је жива глава на раменима, или ретроактивно, када је већ пала мртва.

Али не мора ни тако да се купује и продаје. Може и дио по дио. Орган по орган. Ту цијене варирају у зависности од дијела тијела који се нуди. На примјер, цијена срца на црном тржишту може постићи 13 милиона евра. Послије чега си гарант мртав, али уз добру цијену коју ће инкасирати породица.

Недавно је објављено да је типичан донор мушкарац стар 28,9 година с годишњим приходом мањим од 830 КМ (гола сиротиња), док је типичан приматељ органа с црног тржишта мушкарац стар 48,1 годину с годишњим приходом од 90.645 КМ (стабилна средња класа).

Цијена органа у сталном је расту, а у црно тржиште укључен је и велики број љекара без којих га не би ни било. Вјероватно се и због тога озбиљно разматрају измјене и допуне Хипократове заклетве, чији текст и порука су давно превазиђени. Прва реченица новог прочишћеног текста (посебно за хирурге) могла би да гласи: "Новац се узима док је суза у оку, послије је касно".

Као нови уносни вид трговине, огласи за продају органа могу се пронаћи и на еБаџу и у новинама.

Зарада је велика. Рецимо пацијенти, од којих многи иду у Индију, Пакистан и Кину како би им се пресадио орган, плаћају и до 336.676 КМ по органу који им се донира, а они који га продају добију око 7.770 КМ. Разлику од око 250.000 КМ чистих пара дијеле трговци.

Црно тржиште је у сталном расту, због све веће потражње, јер је у свијету више од милион људи на листама чекања за трансплантацију органа. Најтраженији су бубрези и јетре, а илегална препродаја органа чини од пет до десет одсто свих трансплантација бубрега широм свијета.

И ми ћемо наставити да причамо о људским правима? И да ћутимо о угрожавању најосновнијег, права на живот.

Па да завршим како сам и почела, са бесједом Великића на отварању Сајма: "Реченица може бити без субјекта. Живот, такође. Да није тако, не би свет данас био у стању безнађа, апсурднији него икада до сада у својој историји. Како се одупрети свеопштој манипулацији, лажима и преварама, свеједно да ли подижемо кредит у банци, или заокружујемо име на гласачком листићу? Само неслободни живе по шемама које је неко други за њих смислио, као да су гоблени, а не људи.

Све више је у употреби систем вредности који негира сваку вредност. Више није нормално бити нормалан. Никада тиха већина није била тако неприметна и нема као данас.

У вечном понављању истог, сваки човек има своје земаљско време, и не само време, већ и могућност да остави некакав траг, да се не препушта стихији, да се мења и да буде бољи".

Без обзира на то колико, реално, кошта живот.

Колумне Коментар дана