Кад порастем бићу "мала"

Кад порастем бићу
Мирјана Кусмук
29.11.2014 08:08

Мама, мама, кад порастем хоћу ово да радим, узвикивао је мој мали брат вирећи потрбушке испод стаклене ограде на тераси пут паркинга у улици Жртава фашизма. Доље су ђубретари истресали контејнере.

Касније је признао да су му се у ствари допала њихова наранџаста одијела. А тек недавно откривено је, посве случајно, да је био видовит, али да је погријешио само мјесто радње, локацију на којој може да оствари свој дјечачки сан. Та локација је Њујорк, град у ком су ђубретари један од најтраженијих послова на који се чека и по неколико година. Само ове године за 500 слободних мјеста ђубретара конкурисало је 94.000 кандидата. Годишња плата радника градске чистоће у Њујорку достиже 70.000 долара, а ђубретари у Великој јабуци имају статус хероја.

- Плате су добре с разлогом. Град функционише захваљујући њима. Када не би радили свој посао, град би био у ужасном стању. Не заборавите да су они напољу по сваком времену и зими када су улице под снијегом. Ови мушкарци и жене се с разлогом сматрају херојима Њујорка - казали су у санитарној служби Њујорка.

"Твитер" активисткиња, Сарајка са мјестом изнуђеног пребивалишта у Канади, открила ми је да су и код ње на сјеверу ђубретари, паркари и сви који раде за "цитџ" добро плаћени, због чега је веома тешко добити тај посао. Појаснила је да их плаћају тако добро из буџета, јер град не би могао без њих да функционише. Истовремено шалтеруше у банци, продавачице, васпитачице плаћене су минимално.

Питала сам је да ли и тамо код њих у избјегличкој дијаспори има посао савјетник, шта им је у опису посла и како су плаћени.

- Они баш "деру лову" и то је овдје свачији сан - био је одговор.

Е нека смо у нечему исти!!! Иако на први поглед баш тако изгледа, у суштини је ипак све другачије, али о том потом.

Посао финансијског савјетника у САД трећи је на ранг-листи најбољих послова, најплаћенијих и најмање стресних. Али за њега су потребне стручне квалификације. Мање-више слично је и у свим другим областима. Тако се од политичких савјетника очекује, прије свега, стручност и способност да својим дјеловањем поправе имиџ претпостављеног и помогну му да нађе најпаметнија рјешења, донесе и по њега и по друштво најбоље одлуке.

Будући да је овај посао, ипак, за обичне смртнике недостижан он није међу најтраженијим. Према једној од најновијих студија урађених на основу понуде и потражње на тржишту рада, најтраженија занимања у САД за 2015. годину на листи "десет најзанимања" предводи маркетиншки менаџер. Он уједно има и највећу просјечну годишњу плату од 119.000 долара.

На другој и трећој позицији су софтверски програмер и медицинска сестра, са платом од 93.000 долара. Међу најдефицитарнијим занимањима су и инжењер у индустрији (81.000 долара), системски и мрежни администратор (74.000) и веб програмер (58.000 долара). Десету позицију заузима дјечји говорни терапеут, са годишњом платом од 70.000 долара, исто колико зарађује и ђубретар у Њујорку.

Ин професије

Посљедње анкете на нашим просторима откривају да су код младих људи овдје тренутно најпопуларнија занимања евент менаџер и ПР менаџер. По опису посла евент менаџери то су они што дернече од јутра до сутра, они што организују дернеке, они што се друже са познатим фацама и што имају VIP карте за све партије.

PR менаџери или портпароли су они што редовно иду на надоградњу ноктију и косе, што повремено читају насловне стране новина, што послије посјете фризеру дају изјаве медијима, што на и-мејлове новинара одговарају тек након вишедневног размишљања и што за све то добијају супер плату. Ако су промућурнији и што би наш народ рекао "способнији", осмисле понеку додатну активност или пројекат који неизоставно гарантује додатни приход.

Иако се у тим анкетама не појављују као престижна занимања, нова времена изродила су и нове снове, па су тако у посљедњих неколико година најпожељније професије овдје: старлета, спонзоруша и тајкун.

И док су у Америци у току завршне припреме за отварање првог универзитета за спонзоруше, на којем ће студенткиње учити како да "смувају" богаташа из снова, код нас, иако самоуке, тај посао спонзоруше раде врхунски професионално. Умјесто академског школовања за спонзоруше, оне у бизнис улазе одмах након посјете естетском хирургу, надувавања важних атрибута и куповине неколико за конфекцијски број или два мањих маркираних крпица. Остало је - природни таленат.

У исто вријеме сан сваког просјечног младића едукованог на ружичастим ТВ станицама је како да дође до великих пара без по муке па да провоза "бијесни" ауто што брже и што луђе. Након тога спонзоруша долази сама. И тако се тај круг затвара.

Они нешто маторији и мудрији свој простор траже у лагоднијим и утицајнијим занимањима. Врх листе најзанимања дијеле: савјетник, компензациони посланик и аналитичар.

Како свака земља има своје специфичности, услови за професију савјетник код нас су нешто другачији него у остатку свијета. А услови су:

1. Редовно хвалити шефа да је најпаметнији, а повремено да је најљепши.

2. Све оне који би могли да упозоре на твоје незнање, нестручност или нерад унапријед представити шефу као "веома опасне, убачене непријатељске елементе".

3. Прва два задатка изврши зарад остварења трећег и основног: стицање личне, прије свега, материјалне, али и статусне користи.

Ако се све то има у виду, не чуди што број савјетника из године у годину рапидно расте. Према посљедњим званичним подацима у институцијама БиХ, РС и ФБиХ било је 157 савјетника, мада је јасно да је тај број много већи. Само у дипломатско-конзуларним представништвима, амбасадама и генералним конзулатима БиХ запослено је 107 функционера, од којих је више од половине у највећем дипломатском статусу - савјетника и министара савјетника. Годишње се за плате савјетника само у институцијама БиХ издваја најмање 3,7 милиона КМ.

Али савјетници на свим нивоима власти не живе од плате. Они имају право и на новчане накнаде за одвојени живот, превоз, смјештај, репрезентацију, плаћене телефонске рачуне и бројне друге привилегије. За позиције савјетника се не расписује јавни конкурс, а за свој рад они одговарају онима који су их поставили. Судећи по стању на терену, овај посао омиљен је међу бившим политичарима, директорима, бизнисменима, а углавом је резервисан за пријатеље и њихове потомке, али и незбринуте и неупотребљиве страначке кадрове. Наравно, постоји и понеки изузетак.

За топ три најплаћеније и најмање стресне професије битку бије "компензациони посланик". То је "народни трибун", који је у парламент дошао без гласова народа, чије интересе само ко фол заступа. Углавном су то кадрови које партије награђују за минули рад стављањем на врх компензационе - поклон листе или они којим се на тај начин плаћа лојалност и подршка некој политичкој опцији.

У недавној пракси то се посебно "обило о главу" СДС-у који је за подршку на изборима врх своје компензационе листе поклонио минорним, али и давно пропалим политичким странкама. Захваљујући великодушности СДС-а у посланичким клупама нашао се "Морете гласат" Илија Стеванчевић, али и лидер партије без чланства Миланко Михајлица.

Атмосферу пред прву сједницу парламента РС у овом сазиву данима је до усијања доводио "компензациони" Адам Шукало, а звијезде вишечасовног скупштинског циркуса у режији КУД "Ко губи има право да се љути" били су управо ликови са компензационе листе.

Стручњаци - психолози слажу се да је појачани ангажман "компензационих" посланика изазван њиховим потиснутим комплексом, будући да су исти у дубини свог политичког бића ипак свјесни да у скупштинским клупама не бораве "у име народа".

Истраживања говоре да је један од најбољих и најплаћенијих послова код нас и даље мјесто посланика у Парламенту БиХ, а ако је још компензациони - поклон мандат онда је то мјерљиво са седмицом на лоту. Готово исто као и кандидатура за Дом народа.

Довољно је летимично и без дубље анализе погледати имовинске картоне посланика и делегата прошлог сазива па примијетити како су и за колико у четири године мандата увећали имовину и конто на штедним књижицама. А како и не би? Посланици и делегати у Парламенту БиХ су најплаћенији у Европи, а поред плате и паушала, имају право на додатне накнаде, дневнице, одвојен живот и слично. Укупна мјесечна примања су им од 6.000 КМ до 7.000 КМ, а ако су при томе ангажовани у парламентарним комисијама и одборима, који се додатно плаћају, могу мјесечно да зараде и до 12.000 КМ. Ако се томе додају путовања по свијету и иностране дневнице, па лобирања за законе, јасно је да је то једно од ријетких "занимања" од којег може добро да се живи и можда једино у којем можеш да се обогатиш од плате.

За топ три професије равноправно се бори и политички аналитичар. Ово занимање настало је прије неких десетак година. Новинари су у недостатку стручних и оно као неутралних саговорника, експерата, из телефонских именика почели насумично да извлаче имена особа које би могли назвати аналитичарима. Ријеч је о хонорарном, али добро плаћеном послу.

 - Политички аналитичар, уз модне блогере, најпожељније је занимање у блиској будућности. Не захтијева некакво посебно предзнање, школу, а углавном се своди на изношење личних ставова о тренутним догађајима у свијету и код нас. Већ данас свака телевизија са националном фреквенцијом има по једног таквог - предсказао је непознати аутор.

Аналитичари су плаћени на одређено вријеме, а уговори (које не потписују) или пројекти (које потписују) су спонзорски. Од "тежине" уговора зависи и угао из којег гледају на ствари, начин на који анализирају, а посебно процеси које предсказују. Једини предуслов за ту професију је обезбијеђен пролаз у медијима, али ни он није обавезан, јер пролаз често накнадно обезбјеђују спонзори.

Мање атрактивно, али посљедњих година "рођено" занимање је "бот". Дефиниција каже да су то страначки војници који за мале паре, али за напредовање у страначкој кадровској каријери, пишу коментаре по порталима и друштвеним мрежама. Тако доказују своју лојалност и пожртвованост за страначке интересе, углавном се скривајући иза анонимних, туђих или лажних идентитета. Код нас је и овај вид занимања еволуирао па "ботови" страначке задатке гарнирају личним фрустрацијама и амбицијама, до подне под лажним или туђим, а од подне под властитим именима.

Ово занимање намијењено је лако замјењивим и небитним страначким шрафчићима, остављеним да као "прашинари" сагоре на првим линијама фронта или се на крају "виртуелног бљувања" угуше у властитој септичкој јами.

Међу јавом и међ сном

Сјећам се да сам као клинка, слушајући дрвени радио, онај што има грамофон горе, замишљала како из кутије говоре мали људи који унутра живе. И сањала како ћу кад порастем да будем "мала".

Када је стигао ТВ сав комшилук долазио је код нас као на "ћабу" да гледа дневник или утакмицу. Баба Васиљка, иако је била велики вјерник, када би Хајдук промашио падала је у бесвјесно стање и кресала као сав нормалан свијет "сунце жарко".

Сјећам се да сам мислила, а никога нисам питала, како ли су се ови људи сада смањили и стали у кутију, а опет изгледају исто као ми. И даље сам сањала како ћу када порастем бити "мала".

У то вријеме, професија новинар била је у врху најпожељнијих. Професија професор универзитета тада је била једна од најпоштованијих, ауторитет у знању био је неоспорно највиши од свих ауторитета.

А онда је дошао рат, па транзиција. Све чега је недостајало инстант је направљено. А створени су и мутанти.

Алиса је заувијек напустила Земљу чуда и то оног тренутка када су десетогодишњи клинци (који нису гледали ни нове ни старе "Фазоне и форе") претукли Рашу Попова. Истог часа отишла је да живи у дрвеној кутији. Али само опуштено! По најновијим најавама, из извора блиских ВД, ускоро би квантни физичари могли да ставе у функцију времеплов. Станите у ред.

Колумне Коментар дана