Изгубио се мали човјек

Изгубио се мали човјек
Сања Влаисављевић
03.03.2012 19:03

Прије неки дан у БиХ боравио хрватски премијер Зоран Милановић. Човјек је социјалдемократа. Његова прва радна посјета била је баш посјета БиХ. Уједно то је посјета на највишем државном нивоу.

 

Гледала сам чланове Предсједништва како су га поздрављали дочекујући га. Комшић једва развлачећи уста у неки полуосмијех уз неко чудно мрдање рукама. Изетбеговић једва отварајући уста у неко неразговјетно "добро дошли" без икаквог, макар куртоазног осмијеха, док се Радмановић мало дуже руковао и чак љубазно смијешио госту. Вриједна је ова посјета и због недавне неспретне (а можда и није неспретна!) Изетбеговићеве изјаве негдје у Турској како је Ердоган и наш премијер. Ово "наш" је мало дискутабилан појам, али претпоставити је да је мислио на Бошњаке. И нека је! Човјек је коначно јавно изнио оно што се већ одавно осјећа у Сарајеву и шире.

Политички избори

Тога дана на свечаном ручку у неком сарајевском ресторану требао је бити и Милановићев партијски колега. Локални лидер СДП-а, али није. Вели није имао пандана у хрватској делегацији. Како је са Милановићем био његов замјеник министар вањских послова тако је и Лагумџија послао своју замјеницу на сусрет са хрватском делегацијом. Осим тога, лидер бх. СДП-а је имао и неке друге обавезе а не само да руча са премијером сусједне земље. Морао се сусрести са турском делегацијом и провести не мало времена. Ако неко случајно препозна везу Лагумџијиног политичког избора за тај дан са Изетбеговићевом изјавом о турском-нашем премијеру, онда је малициозни националиста. Лидер бх. СДП-а је, између осталог, изјавио да је за његов укус у Милановићевој посјети "било превише реторике о народима, а човјек се ту није видио." Баш је необично што лидери Србије и Хрватске причају о конститутивним народима у БиХ. Истини за вољу, када се прича о Бошњацима, онда се прича искључиво о Човјеку и ту се губи свака национална нота, јер кад се каже Бошњак мисли се Босанац, патриота, грађанин. Стога може бити и сасвим прихватљива Лагумџијина опаска да је превише приче о народима. Није ни Милошевић, истини за вољу, својевремено причао пуно о народима. Причао је више о људима и грађанима. И не само то. И он је говорио како нико у Југославији нема никаквих проблема те како је Југославија довољно добра за све њене грађане.

Просте чињенице

Каже Лагумџија поводом Милановићеве посјете БиХ још и то да његов недолазак на ручак "треба третирати као исказивање става који сам већ рекао и који је изнио предсједник Комшић на састанку, а то је да БиХ није прости збир три етничке групе већ се састоји од четири милиона грађана." Ово је заиста вриједна пажње изјава. Одатле произлази да сам Комшић, који иначе фигурира као хрватски члан Предсједништва, себе не сматра представником неког народа него свих оних "обичних људи угураних у бројку од четири милиона." Тако су хрватски члан Предсједништва и његов партијски шеф склони да онако од своје воље укину хрватског члана Предсједништва, а када би таквог и било они нипошто не би хтјели с њиме да ручају. Не би то био неки Човјек! Али не треба сумњати да ови политичари поштују Устав БиХ и принципе избора чланова Предсједништва ове земље као и просту чињеницу да БиХ јесте заједница равноправних народа. И грађана, дакако! Али не као простог збира појединаца на што би их у своме практичном дјеловању очито хтјели свести политичари СДП-а БиХ. Прости зброј грађана не би смио играти улогу ни при одређивању политичког утицаја сваког од три народа, јер би то управо Хрватима била пријетња да их се може једнога дана свести на националну мањину. Стога конститутивност народа а не напросто једнакост грађана јамчи одрживост бх. политичке заједнице. Баш онако како је то и Милановић рекао: "Хрвати су конститутиван народ, а БиХ је према Уставу земља три конститутивна народа..." И додао још: "Сада ћемо тражити путеве да се за бх. Хрвате у оквиру БиХ нађе нешто што је фер однос, нешто што је фер аранжман, нешто што није само формално законски, већ нешто што одражава дух закона." Дакле, просто је невјероватно да је "предсједнику Комшићу" било мало превише приче о народима имајући у виду да је Милановић само изнио ноторну чињеницу о неравноправности једног народа и указао на потребу за правичним рјешењем. Додуше никога не могу зачудити приговори које на овакве ставове упућује неко ко је на неправичан начин заузео фотељу у Предсједништву.

Хрватско питање и конкретни проблеми

Новинар Јосип Вричко је овим поводом написао занимљив коментар: "Жељко Комшић се своме Предсједнику повјерио како је и он изгубио апетит јер се у Предсједништву углавном говорило о хрватском питању. Будући је већ и његова назочност била довољан доказ да је то питање ријешено, Комшић мисли како би се требали почети бавити конкретним проблемима". Ваљда би сарајевски Хрвати учлањени у СДП или они који су предвођени фра Луком Маркешићем требало да послуже као крунски доказ да је хрватско питање у БиХ ријешено, те да је сваки додатни захтјев излишан. Ово ме подсјети на прошлогодишњу емисију на ФТВ-у. Водитељ, Хрват по мјери федералног јавног сервиса, Владо Марић и гост ХДЗ-ов Хрват Маринко Чавара. У расправи се, између осталог, дотакло и питање увођења хрватског канала. Поносити ТВ Хрват се труди бити реторички већи Хрват од сваког загребачког лингвисте и вели Чавари: "А зашто се Ви залажете за хрватски канал?" Овај одговора: "Зато што Хрвати морају имати канал на своме језику." Марић на то опет самоувјерено инсистира: "Али ја говорим хрватски језик и нитко ми не брани." А на то коначно одговора Чавара: "Је л', али Ви ипак нисте канал." Ех тако исто и Комшић као и његов шеф сматрају да није потребно ништа више у БиХ за Хрвате од самог Комшића у Предсједништву. А "фер однос, фер аранжман и дух закона" о којима је говорио Милановић, е то већ спада у сферу националистичких великохрватских захтјева.

Него, коме ли је све уистину Ердоган премијер, а коме ли је то Комшић, хрватски члан Предсједништва?

+++++++++++++

 

 

Колумне Коментар дана