Историјска шанса аргументације

Историјска шанса аргументације
Сања Влаисављевић
07.01.2011 22:00

Појавила се недавно политичка платформа коју су приредиле четири ни по чему спојиве политичке партије. Претрпјела је бројне коментаре и критике, од крајње позитивних до крајње негативних.

Aли освануло је недавно и једно ново, сасвим другачије читање ове платформе као и сасвим другачије виђење понуђених критика платформе. Помпезно је најављена подробна и исцрпна анализа текста платформе. И то гдје? Управо у котлинској дневној новини "Ослобођење". Да је ријеч о нечему сасвим новом и другачијем од до сада виђенога потрудио се аутор да нас увјери, понављајући више пута у уводном дијелу свога чланка како "сви аспекти коалиционог програмског документа нису ваљано анализирани" и како ће нам управо он "програмски документ" "извући из манихејске матрице и подробно анализирати да би се видјело шта је то ново што он доноси у трагичну босанскохерцеговачку политичку праксу". Aналитичар је уједно и политичар и писац и критичар и професор књижевности и слободни интелектуалац: Енвер Казаз.

Десет дијелова анализе би требало да садржи десет одвојених, вјероватно повезаних цјелина и свакако нешто посве различито у односу на све досада казано. Е па кренимо редом, па да видимо у чему се огледа бриљантност понуђене, прије свега есдепеовске платформе, као и сасвим новог виђења благодети које она собом носи. Можемо се и поиграти: ко нађе увјерљиву разлику, добије награду! 

Дио први. "Много прашине се дигло око платформе, али нико је није пажљиво анализирао". Дакле, импликација је сљедећа: коментари који је стигли из политичких партија које нису укључене у ту политичку креацију су неозбиљни, недовољни, напросто су изречени да би прашина била подигнута. Слиједи пажљиво читање!

Дио други. Платформа је више пута представљена, премда они који су је креирали, па тако и представљали, нису довољно пажње посветили њеној анализи. A они који су је тумачили: или су је превише хвалили или посве одбацивали. Казаз нас увјерава да су најопакији били они критичари који су блиски Додику и Човићу. Они јој, замислите само, спочитавају есдепеовску унитарну политику као и негацију хрватске политичке воље. Све је то једна "манихејска матрица" (ово је очито важан израз који треба више пута поновити) нове блоковске подјеле чији су творци, погађате већ, Додик и Човић. Очито је овдје ријеч о сасвим новом увиду у блоковске подјеле које до сада никада нико није изрекао, поготово не из Сарајева.

Дио трећи. Иако је ријеч о "манихејској матрици" (ево га опет!) документ треба подробно анализирати, али унапријед треба рећи да је проевропски и да даје смјернице за превладавање кризе. Уједно, нуди и читав низ мјера. Је ли ово већ споменуто? Очекујете ли да ћете сазнати нешто што не знате о тим мјерама?

Дио четврти. Ево и једне новине: то су принципи на којима почива. A принципи су универзалне вриједности једнакоправности свих грађана у којим су спојени национално и грађанско, што доводи до хармонизације односа. Ове принципе су прихватиле партије са изборним легитимитетом и та чињеница може корјенито промијенити модел и филозофију владања. Као, ето, досадашње платформе су нудиле и потписивале партије без политичког легитимитета?! Овај образац једнакоправности је нешто сасвим ново у политичкој реторици и уз ову подробну анализу даје потпуно нови тон читању платформе.

Дио пети. Дејтонски устав је инсистирао на ентитетској подјели, а што је довело до гетоизације и стварања мањина и већина, гдје су већине дискриминирале мањине. О, па ово је сасвим нови поглед на бх. стварност! Једна нова критичка анализа, баш као што је и најављено да ће бити. Због територијализације постоји национално неповјерење, у миру се довршавају ратни циљеви, модел територијализације нација резултира само једним типом национализма, а то је милитантни облик национализма. A понуђена анализа подједнако као и платформа нису ништа друго до милитантни облик антинационализма. Но, то нема везе.

Дио шести. Платформа отвара нову страницу бх. политике. Даје шансу свим конститутивним народима, они преко ње могу остваривати своја права на територији цијеле земље, па се они тако "дебалканизирају". Ево га коначно, нешто сасвим ново и невиђено: појам "дебалканизирати се"! Ма шта то значило!

Дио седми. Платформом највише добивају Хрвати. То је суштина демократског духа платформе, јер њоме престаје наметање већинске бирачке воље. Она штити најмалобројнију нацију, даје јој шансу, даје јој максимум у остварењу права. Чак и ако она двојица, Додик и Човић наравно, буду опет правили проблеме, нема везе, све ће бити ријешено на нивоу Федерације. Пази сада: СДП опет брине о Хрватима боље од њих самих, а ако Човић, онај чија партија има највеће повјерење Хрвата, буде правио проблеме, ма ријешит ће се ти проблеми на нивоу Федерације, као и сваки пут до сада. Е и у овом сегменту платформа је нешто сасвим ново и другачије, као и њено тумачење.

Дио осми. СДП је једна дебошњакизирана партија са мултинационалном матрицом. Сви приговори на ову тврдњу су неутемељени пошто она нуди сасвим нове политичке принципе. Принципи се опет односе на Хрвате и њихову заштиту. Ово треба поздравити, јер партије окупљене око платформе заговарају проевропску политику и демократизацију БиХ. Ово не смије бити заустављено, чак и ако би Додик-Човићевци то и покушали, а хоће сигурно, такви су они. Aко су ове благодети за Хрвате препознале НСРБ и ХСП, ма мора и Човић. И ово је нешто сасвим ново у политичкој реторици, а тек ова поновљена брига о Хрватима се никада у повијести није десила!

Дио девети. О трећем ентитету нема ни говора. Е неће Додик још неки ентитет прогурати (а као до сада јесте!). Неће то дати ни међународна заједница. И кратко и јасно нема ништа од РС нити некаквог човићевског енитета. Aко то ураде, нека знају да ће Хрвати највише изгубити и то као најмалобројнија нација. A ако се наставе играти причом о трећој јединици, одоше Хрвати у националну мањину, па нек онда виде шта ће. Ето га још један аспект платформе, нов сасвим другачији и демократски, ма ријечју: проевропски.

Дио десети. Ко не прихвати платформу води Хрвате у демографску катастрофу и гробницу хрватског националног интереса. Човић опет не зна шта је права брига за Хрвате, а за њим све више и Љубић. Због кога? Због Додика. Додик је крив за све, а и неће да слуша СДП.

Ето, био је ово један сасвим нови поглед на платформу која у бити и прије свега штити Хрвате. Како и од кога? Од њих самих и Додика. Како? Борећи се против национализма, а сви који то не препознају су националисти. Не само да су идеје сасвим нове и нимало унитарне него и понуђена политичка анализа уводи сасвим нову димензију херменеутике политичких текстова. И коначно, Додик-Човићевци тек сада имају реалан и оправдан страх за будућност и српског и хрватског народа на овим просторима.

Колумне Коментар дана