Уздуж и порпијеко: РЕНовирање

Глас Српске 12.04.2007 00:00

СAДAШЊИ положај БиХ у ономе што се назива Европа, можда је најлакше дочарати примјером "дуплекс" куће која се нашла на траси пута резервисаног за саобраћај крупних, мултинационалних интереса. A једној таквој кући се за право пролаза морају плаћати царине, друмарине, мостарине, лежарине, трошарине, прелети и остали намети. Од чега се не може баш обогатити, али се, ипак, има нешто и под зуб ставити. Зато је Европа, за узврат, нас "узела на зуб", и зато нам покушава наметнути рјешења, којима би у себе интегрисала и нас и трошкове које јој, овакви какви јесмо, без потребе правимо. Да у "европској" будућности, покрај нас несметано и без икаквог застоја звижди и тутњи промет робе и капитала, у који ћемо моћи да се укључимо тек успутном, друмском продајом покоје тегле шумских јагода или купина, за које не буду утврђени европски стандарди... Зато ми је у потпуности јасно и разумљиво зашто се Европа толико "стицала" да наше проблеме ријеши у свом интересу. Међутим, никако ми није јасан начин на који те проблеме рјешава. Јер, ако међе нашег заједничког посједа нису спорне, онда би било довољно да се још само изграде одговарајући прикључци за европске путеве и пруге, и мирна Босна... Међутим, немир изазива то што се као основни проблем поставља унутрашње уређење, то јест унутрашњи распоред просторија у БиХ објекту са неспорним вањским габаритима. Наиме, Оли Рен и други европски дизајнери постављају принципе по којима од постојећег дуплекса треба направити једну велику, заједничку собу. Јер, што ће нама издвојене кухиње, када у једној цјеловитој можемо скувати босански лонац за све... Што ће нама посебна купатила, кад ионако требамо неког другог да нам истрља леђа, а повремено и нос и уши... Што ће нама два телевизора кад можемо гледати само један, па још на њему и већ "договорени", заједнички РТВ сервис... Што ће нама одвојене спаваће собе, када се увече можемо поваљати по поду, како би нас сан о Европи опхрвао на душецима меким... Тиме би се, кажу, оствариле силне уштеде струје, воде и гријања, а према "одокативним" показатељима, будући да "још није вријеме" за попис становника и припадајућих им глава. Наравно, све наведено се предлаже као реформа, то јест "промјена набоље". Какве везе све ово има са обичним прикључењем нашег сокака на европске магистрале, још увијек не знам, али дозвољавам могућност да неко од других станара или њихових гостију и те како зна... Знам једино то, да ми овакве идеје све више личе на Кардељеву концепцију по којој је све "свачије и ничије". A Кардељеви путеви, поплочани најбољим намјерама, не одведоше нас у самоуправни рај, већ у његову крајњу супротност. Када би се мене питало, баш као што ме се и не пита, ја бих на овом постојећем БиХ здању доградио и ону трећу, очигледно недостајућу етажу. Да нити кућа више буде тијесна, нити чељад бијесна... И да тако у Европу уђемо као стабилна заједница етажних власника, а не као исфрустрирани сустанари или "заштићени подстанари". Синиша ДAВИДОВИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.