Свакодневна борба са биједом

Глас Српске 12.04.2007 00:00

Незапослен сам, ратни војни инвалид девете категорије и мјесечно примам 22 марке инвалиднине. Поред тога, добијамо 35 марака дјечијег додатка и то су нам сва примања, каже Брано Милановић

БИЈЕЉИНA/НОВA ЈAЊA - У Новом Насељу Јања посљедњих година своје нове домове саградило је око 800 избјегличких породица. Многи људи, притиснути неимаштином, живе у веома тешким условима. Сама слика овог насеља са свим недовршеним кућама и неасфалтираним улицама, које се у кишном периоду претварају у праве каљуге, довољно говори о стандарду већине житеља Нове Јање. Породица тридесетпетогодишњег ратног војног инвалида Бране Милановића једна је од оних које и данас станују у недовршеној кући, без основних услова за живот, без струје и воде. Брано је у Семберију дошао са Озрена. - За нас је живот постао стална борба са биједом. Незапослен сам, ратни војни инвалид девете категорије и мјесечно примам 22 марке инвалиднине. Поред тога, добијамо 35 марака дјечијег додатка и то су нам сва примања. То није довољно ни за хљеб и млијеко - каже Брано Милановић. Он вели да повремено ради за неку надницу и тако некако једва саставља крај с крајем. - Тешко је наћи и неки физички посао, а није ми лако ни радити, јер сам рањен у ногу која ме сада при сваком напрезању боли. Aли ни ја ни супруга Фахира не добијамо често прилику да нешто зарадимо - прича Брано. Породица Милановић нема финансијске могућности да плати прикључке за воду и струју. Фахира каже да им је један од комшија дозволио да се продужним каблом споје на струју у његовој кући, али не зна колико ће то потрајати. - Знамо ми да то није дозвољено, али шта да радимо, овако бар могу да упалим сијалицу да ми кћеркица може написати задаћу. Добри су то људи што су нам дали струју бар за свјетло, али не може ни то дуго - вели Фахира. Најгоре је, говори Фахира, када се разболи неко од укућана, јер не могу приуштити ни основне животне намирнице, а камоли лијекове. - Брано би могао добити и већу инвалиднину, али немамо новца за његове прегледе и комисије за категоризацију, и шта да се ради. Овако некако дан по дан се преживи - јада се Фахира и додаје да су дјеца добра и послушна, а она и муж се лијепо слажу. Фахира и Брано Милановић кажу да би били срећни кад би посла било бар за једно од њих, тад би могли да живе, како кажу, као "сав други свијет". В. ЈЕВТИЋ Вода Фахира Милановић каже да јој најтеже пада то што немају воду у кући, већ је у кантама доноси из комшилука. - Дјеца су ми мала, кћерка Данијела је тек пошла у школу, а син Давор има пет година. Треба дјецу опрати, не могу ходати прљави. Да барем имам новца за једну пумпу у дворишту, лакше би било, да и комшијама не будем на сметњи - каже Фахира.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.