Цркни магарче..... кад си магарац

Цркни магарче..... кад си магарац
Мирјана Кусмук
16.08.2014 08:08

Једног љета похрлиле црне лимузине пут Жабљака чим је Мило Ђукановић обзнанио да ће на тој планини провести годишњи одмор.

 У лимузинама што полтрони, што тајкуни. И таман што су окупирали планину, у новинама Ђукановић се указао усликан на будванској риви. Насмјешен, дотјеран (што би модерне жене рекле: Смрди на паре) уживао је у одмору. Црне лимузине истога часа стуштиле су се са Жабљака пут приморја. Њихови власници напрасно су одустали од намјере да одмор проведу шетајући по шумама и горама.

Нема одмора....

Новине су ових дана писале о томе како су сви капацитети хотела Језеро на Борском језеру попуњени након што је Александар Вучић обзнанио да ће два и по дана годишњег одмора провести на тој сиротињској дестинацији, познатој једино по несрећама рудара. Вучић је поручио да је ту одлуку донио из патриотских разлога (по угледу на Ангелу Меркел), јер "док је криза новац не жели да троши ван Србије".

Одмах су се огласили из борског хотела "Језеро" наводећи да је послије вијести  да ће премијер Србије један од наредних викенда провести код њих дошло до распродаје свих расположивих кревета.

 - Тог дана када је вест објављена, телефони су звонили нон-стоп. Јављали су се људи са свих страна да питају да ли има слободних места у хотелу, али занимало их је и када долази премијер. Распитивали су се и да ли ће и премијер, као и они, ручати у хотелском ресторану. Неке је занимало да ли ће базен бити затворен када га буде премијер користио и да ли ће моћи да се купају са њим, рекли су у хотелу Језеро.     

А онда је дошло до обрта. Вучић није промјенио дестинацију као  Ђукановић. Он је једноставно обзнанио нацији да због великих обавеза одустаје и од викенда на Борском језеру и да уопште неће ићи на годишњи одмор.

У ишчекивању отказивања резервација клијентеле, што полтрона, што бизнисмена који су нагрнули на одмор у сиротињски Бор, у Србији је започео прави страначки рат о томе ко гдје одмара овога љета, праћен паролом: "Нема одмора, док траје обнова". 

Иако је Србија неколико година далеко од предизборне кампање, страначка битка траје као да су избори сутра. Лидер разореног опозиционог ДС-а Бојан Пајтић нашао се на "стубу срама" због тога што је љетовао у Ровињу, а не на Сребреном или Борском језеру. Препланули Пајтић одмах по повратку у отаџбину одржао је хитан прес на ком је рекао да је тачно да је био у Ровињу, али код пријатеља (што треба да значи да није платио смјештај). Рекао је и то да су медији отворили ту причу, јер је она увод у обрачун Вучића са предсједником Србије који је са супругом државним авионом отпутовао на одмор у Турску.

Послије овог лудила и приземних PR манипулација, некако ми драг додје Чеда Јовановић који је одмарао на Миконосу. Фотке са Миконоса, барем оне што су освануле по новинама, нису му лоше. Па нека кошта шта кошта! Ако ништа  добра су реклама за ту грчку дестинацију, "одредиште богатих и оних који се тако осјећају". А Чеда је вазда фурао џетсетерске форе и фазоне, сребрене картице и Дон Перињон. Миконос је зато логичан избор.

И док је Чеда остао досљедан себи и свом животном стилу, популистичко лудило у Србији не попушта. Најновија патриотско-државна стратегија налаже да  политичарима није дозвољено ни оно што већини градјана Србије, али и безимених владиних чиновинка јесте, а то је љетовања у Паралији, на Халкидикију или Крфу. Џаба и то што је љетовање у Грчкој ове године јефтиније  за око 30 одсто у односу на претходне године.

Паре на чекању

За разлику од Србије код нас, иако је у јеку предизборна кампања, све је много другачије.  Ни они који су требали да откажу љетовања, јер имају да обаве много важног посла у интересу градјана, нису ни помислили да то ураде. Да ли ове вреле дане проводе на Миконосу, Родосу, Ровиљу, Лошињу или Баошићу то се никог не тиче.

Више од 22.000 чиновника, колико их прима плате у администрацији БиХ, није одстало од колективног августовског годишњег одмора, нити га пролонгирало за септембар или октобар, иако метеоролози најављују дуго топло љето и купање до новембра.

Тако ће захваљујући "ферагости" (итал. назив за општи одлазак на годишње одморе) у институтуцијама БиХ, у поплавама раскућени људи, уништена привреда и инфраструктура морати да сачекају још који мјесец да до њих стигне новац дониран на конференцији у Бриселу.

Готово један мјесец након донаторске конференције на којој је БиХ добила 139,77 милиона евра донације и кредите вриједне 670,7 милиона евра,  новац још није доступан. На разним нивоима власти формиране су комисије, одбори и радна тијела задужена за надзор над прикупљањем и трошењем новца и утврђивање критеријума за његову расподјелу и ту је све стало. 

Протекле седмице није се састала ни Интерресорна радна група Савјета министара БиХ за поплаве, која је требало да утврди критеријуме на основу којих ће донирани новац бити подијељен измедју РС, ФБиХ и дистрикта Брчко. Због колективног годишњег одмора није било кворума потребног за одржавање сједнице.

Тако су милиони помоћи прикупљени на донаторској конференцији у Бриселу још увијек у сефовима. Медјународна заједница која се у постратним годинама много пута "опекла", када су у питању донације, јер је новац од њих завршио у некретнинама и џеповима политичара, овога пута не одустаје и инсистира на строгој контроли утрошка средстава само кроз конкретне пројекте. 

Логична и праведна одлука, ако се зна да је већи дио донираног новца од 14 до 20 милијарди марака пристиглих након рата у БиХ бестрага нестао. У неколико наврата парламент БиХ формирао је Комисије које су покушавале да утврде гдје, али без резултата. Изнесене су једино процјене да је између шест и осам милијарди марака завршило у приватним џеповима.

Посао посљедње у низу Комисија за утврђивање трошења донаторских средстава пристиглих у БиХ након 1995. године требало је да буде завршен до јуна ове године, а да ли је или не, није познато. Познато је једино да нико до данас није одговарао за пљачкање властитог народа. Могуће да се чека завршетак највећег инвестиционог пројекта - крај изградње државног затвора. Ако до тада кривично дијело не застари.

Прије ове посљедње Комисије, била је још једна која се бавила истом темом без резултата. Формирана је 2003. и неколико година касније ћутке  угашена. Та Комисија утврдила је да је "испарио" и највећи дио од 700 милиона КМ донација само за обнову Сребренице. Објавили су и то да су средства за обнову кућа завршавала у приватним фондовима, те да је  било и малверзација приликом изградње Меморијалног центра у Поточарима. 

Као што никада није покренута ниједна истрага, а не дај боже подигнута оптужница против оних што су покрали милијарде марака донаторског новца, тако до данас није прецизно утврдјено о којем износу се тачно ради. Те податке немају ни донатори, а ни власти БиХ. А како вријеме пролази докази нестају.  

У једној студији из 2000. године процјењено је да је у пет посљератних година у БиХ укупна сума донација по разним основама била између 46 и 53 милијарде долара. Како је више од 95 одсто тог новца отишао за обнову Федерације, још једна комисија прије много година, федерална, утврдила је да је проневјерено око двије и по милијарде марака. Документи до којих је дошла та Комисија једноставно су нестали из фиока  федералног Парламента. Да ли су као стари папир исјечени или намјенски уклоњени ни то није утврдјено.

И сада како послије свега вјеровати да ће новац намјењен страдалима у поплавама у мају и поново у августу, стићи до оних којима је и потребан и упућен?

Зато Брисел за 800 милиона евра са донаторске конференције, без обзира што се већина односи на кредите, чека конкретне пројекте како би се новац могао користити. А пројеката нема, па нема.

Државна бирократија не жури, јер буџет се довољно пуни да плате не касне, мобилни телефони су плаћени, одвојени живот се уредно исплаћује, па регреси, дневнице, топли оброк..... 

И док наши чиновници мирне савјести одмарају, они у Италији у првој антикорупцијској школи у Фиренци ових дана уче како је и бирократска неефикасност и ендемско непоштовање правила облик корупције који може бити штетан колико и подмићивање, јер погађа економију и смањује повјерење у институције. Предавачи их уче да непоштовање радних обавеза такође спада у овај веома широки концепт корупције.

Тако је у редовним приликама и редовним радним обавезама. А да ли се под дефиницијом широког концепта корупције посматра одлазак на ферагосту послије катастрофалних природних непогода које су тешко оштетиле и људе и привреду није познато. Али неоспорно је да се такав однос према интересу оних који те плаћају да радиш у њиховом интересу, зове бахатост и чист  безобразлук.

Тако се измедју тромог Брисела и људи страдалих у поплавама испријечила  војска државних чиновника, која нити има одговорности, нити емпатије према стадањима, потребама и патњама мале раје.  Јер, ферагоста је! А онда ће кампања.

А ти цркни магарче док трава нарасте... кад си магарац!

 

Колумне Коментар дана