Вирус корона: Како да разговарам са дјететом о епидемији

ГС
Вирус корона: Како да разговарам са дјететом о епидемији

Пристиже много застрашујућих вести о епидемији корона вируса и многи људи су забринути, укључујући и њихову децу.

Сваког дана појави се нека нова вест о корона вирусу док се овај убрзано шири светом.

Многи људи су све забринутији због потенцијалне опасности, укључујући децу која, природно, од родитеља желе савет и подршку.

Како, дакле, да причате са децом ако кажу да су уплашена или узнемирена због епидемије?

Говорећи за ББЦ Радио Шкотска, докторка Пунам Кришан, породична лекарка у Великој Британији са шестогодишњим сином, каже:

"Суштина је да се смањи њихова нервоза и каже им се да је ово вирус као када се прехладите или добијете пролив и повраћате."

Она сматра да би родитељи требало да "поведу истински отворен, искрен, поштен разговор - као што ја радим са мојим сином и подстичем друге родитеље који ми долазе."

Доктор Ричард Вулфсон, дечји психолог, верује да прави начин да се разговара са децом о великим стварима као што је корона вирус зависи од тога колико година имају.

"Врло је вероватно да ће млађа деца, углавном од шест-седам година па наниже, бити узнемирена свим оним што чују око себе због тога што ће родитељи углавном причати о томе као да она нису ту."

За млађу децу он каже: "Прво, умирите своје дете. Не знате шта ће се десити, али им ви реците: 'Бићете добро, сви ћемо бити добро. Неки људи ће добити болест, али ми ћемо бити добро.'"

Иако доктор Вулфсон признаје да не можете бити сигурни да ваше дете неће бити заражено, много је боље бити оптимистичан него ризиковати да их потенцијално забринете без потребе.

Такође, он каже: "Не ради се само о умиривању деце, већ и о њиховом оснаживању."

Под овим он мисли да треба да им се омогуће практични кораци које могу да предузму и који ће не само смањити изгледе да се заразе, већ ће им и пружити осећај да имају некакву контролу над ситуацијом.

Он каже да треба да говоримо малој деци "постоје ствари које можете да урадите да бисте ви и ми остали здрави - и ево шта можете да урадите. Можете редовно да перете руке, и тако даље."

Докторка Кришан се слаже, рекавши да она саветује да се "истински усаврши та контрола могућности заразе како би се спречило да деца добију болест и да се истински побољша њихова самозаштита путем разговора о томе 'како прати руке'."

 

То, каже доктор Вулсфон, "пружа вашој малој деци нешто што стварно могу да раде, уместо да им само кажемо да држе фиге."

Ова мешавина умиривања и давања деци неке врсте стратегије, што значи да могу да ураде нешто да заштите себе и своју породицу, препоручује се као најбоља стратегија.

 

Али подсећање деце на добру хигијену не ради се само да би им се смањила нервоза.

Мала деца су природно веома љубопитљива и воле да пипкају ствари и деле храну и пиће.

Ово, каже докторка Кришан, значи да она "дају велики допринос ширењу заразе уопште" и да "треба да их учимо тој веома важној вештини заштите од најранијих дана."

Учење ваше деце ефикасним вештинама одржавања хигијене може да помогне да се заштити читава заједница.

 

Један од извора тескобе, каже доктор Вулфсон, могу да буду баш сами дететови родитељи.

"Свакако мислим да се млађа старосна група налази под огромним утицајем родитеља и кад виде да су им родитељи забринути и узнемирени или начују разговоре које њихови родитељи воде са пријатељима, то се преноси и на млађу децу."

Родитељи могу да утичу на то како се понашају у близини сопствене деце, али на то шта се дешава у школи немају никаквог утицаја.

"Велик је број митова који круже - моје троје унучади имају 12, десет и осам година", каже доктор Вулфосон, "и свако од њих ми је рекло: 'Чуо сам да је неко дошао у моју школу, а путовао је негде пре тога и речено му је да иде кући и сад су сви заражени.'"

"То само показује колико се брзо ове вести шире. И мислим да је важно умирити децу и разговарати отворено са њима."

 

Другачије је са адолесцентима који мање зависе од родитеља кад су у питању вести о свету око њих и који добијају више информација од пријатеља.

"Они имају властите мреже информисања", каже доктор Вулфсон, "и много се више ослањају на вршњачке групе."

Али један од проблема са тим, наравно, јесте тај што су адолесценти обично много реалистичнији. Тешко је рећи четрнаестогодишњаку: 'Не, све ће бити у реду' зато што ће они рећи: 'Ти то не можеш да знаш, зар не?'"

"Дакле, старије дете је теже за убеђивање. Много је мање вероватно да ће само прихватити шта имате да му кажете."

Међутим, каже доктор Вулфсон, постоји једна ствар која важи за сву децу колико год да су стара.

"Невезано за старосну групу, важно је створити атмосферу у којој дете може слободно да каже шта жели."

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана