Virus korona: Kako da razgovaram sa djetetom o epidemiji

Svakog dana pojavi se neka nova vest o korona virusu dok se ovaj ubrzano širi svetom.

Mnogi ljudi su sve zabrinutiji zbog potencijalne opasnosti, uključujući decu koja, prirodno, od roditelja žele savet i podršku.

Kako, dakle, da pričate sa decom ako kažu da su uplašena ili uznemirena zbog epidemije?

Govoreći za BBC Radio Škotska, doktorka Punam Krišan, porodična lekarka u Velikoj Britaniji sa šestogodišnjim sinom, kaže:

"Suština je da se smanji njihova nervoza i kaže im se da je ovo virus kao kada se prehladite ili dobijete proliv i povraćate."

Ona smatra da bi roditelji trebalo da "povedu istinski otvoren, iskren, pošten razgovor - kao što ja radim sa mojim sinom i podstičem druge roditelje koji mi dolaze."

Doktor Ričard Vulfson, dečji psiholog, veruje da pravi način da se razgovara sa decom o velikim stvarima kao što je korona virus zavisi od toga koliko godina imaju.

"Vrlo je verovatno da će mlađa deca, uglavnom od šest-sedam godina pa naniže, biti uznemirena svim onim što čuju oko sebe zbog toga što će roditelji uglavnom pričati o tome kao da ona nisu tu."

Za mlađu decu on kaže: "Prvo, umirite svoje dete. Ne znate šta će se desiti, ali im vi recite: 'Bićete dobro, svi ćemo biti dobro. Neki ljudi će dobiti bolest, ali mi ćemo biti dobro.'"

Iako doktor Vulfson priznaje da ne možete biti sigurni da vaše dete neće biti zaraženo, mnogo je bolje biti optimističan nego rizikovati da ih potencijalno zabrinete bez potrebe.

Takođe, on kaže: "Ne radi se samo o umirivanju dece, već i o njihovom osnaživanju."

Pod ovim on misli da treba da im se omoguće praktični koraci koje mogu da preduzmu i koji će ne samo smanjiti izglede da se zaraze, već će im i pružiti osećaj da imaju nekakvu kontrolu nad situacijom.

On kaže da treba da govorimo maloj deci "postoje stvari koje možete da uradite da biste vi i mi ostali zdravi - i evo šta možete da uradite. Možete redovno da perete ruke, i tako dalje."

Doktorka Krišan se slaže, rekavši da ona savetuje da se "istinski usavrši ta kontrola mogućnosti zaraze kako bi se sprečilo da deca dobiju bolest i da se istinski poboljša njihova samozaštita putem razgovora o tome 'kako prati ruke'."

To, kaže doktor Vulsfon, "pruža vašoj maloj deci nešto što stvarno mogu da rade, umesto da im samo kažemo da drže fige."

Ova mešavina umirivanja i davanja deci neke vrste strategije, što znači da mogu da urade nešto da zaštite sebe i svoju porodicu, preporučuje se kao najbolja strategija.

Ali podsećanje dece na dobru higijenu ne radi se samo da bi im se smanjila nervoza.

Mala deca su prirodno veoma ljubopitljiva i vole da pipkaju stvari i dele hranu i piće.

Ovo, kaže doktorka Krišan, znači da ona "daju veliki doprinos širenju zaraze uopšte" i da "treba da ih učimo toj veoma važnoj veštini zaštite od najranijih dana."

Učenje vaše dece efikasnim veštinama održavanja higijene može da pomogne da se zaštiti čitava zajednica.

Jedan od izvora teskobe, kaže doktor Vulfson, mogu da budu baš sami detetovi roditelji.

"Svakako mislim da se mlađa starosna grupa nalazi pod ogromnim uticajem roditelja i kad vide da su im roditelji zabrinuti i uznemireni ili načuju razgovore koje njihovi roditelji vode sa prijateljima, to se prenosi i na mlađu decu."

Roditelji mogu da utiču na to kako se ponašaju u blizini sopstvene dece, ali na to šta se dešava u školi nemaju nikakvog uticaja.

"Velik je broj mitova koji kruže - moje troje unučadi imaju 12, deset i osam godina", kaže doktor Vulfoson, "i svako od njih mi je reklo: 'Čuo sam da je neko došao u moju školu, a putovao je negde pre toga i rečeno mu je da ide kući i sad su svi zaraženi.'"

"To samo pokazuje koliko se brzo ove vesti šire. I mislim da je važno umiriti decu i razgovarati otvoreno sa njima."

Drugačije je sa adolescentima koji manje zavise od roditelja kad su u pitanju vesti o svetu oko njih i koji dobijaju više informacija od prijatelja.

"Oni imaju vlastite mreže informisanja", kaže doktor Vulfson, "i mnogo se više oslanjaju na vršnjačke grupe."

Ali jedan od problema sa tim, naravno, jeste taj što su adolescenti obično mnogo realističniji. Teško je reći četrnaestogodišnjaku: 'Ne, sve će biti u redu' zato što će oni reći: 'Ti to ne možeš da znaš, zar ne?'"

"Dakle, starije dete je teže za ubeđivanje. Mnogo je manje verovatno da će samo prihvatiti šta imate da mu kažete."

Međutim, kaže doktor Vulfson, postoji jedna stvar koja važi za svu decu koliko god da su stara.

"Nevezano za starosnu grupu, važno je stvoriti atmosferu u kojoj dete može slobodno da kaže šta želi."

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.