Старење и медицина: Научник са Харварда тврди да је "старење болест“ и то изљечива

ГС
Foto: ГС

Према Синклеру, ког је часопис Тајм сврстао међу 100 најутицајнијих људи на свијету, старење није неизбјежно.

Старење је природно, неизбјежно и свима суђено.

Тако огромна већина нас приступа животу, али не и генетичар Дејвид Синклер.

На основу његових студија које трају више од двије деценије, он тврди да је могуће одложити старење уз неколико простих навика путем којих бисмо имали дужи и здравији живот.

Синклер вјерује да ће то ускоро бити могуће уз лијекове, који се још тестирају, и ми ћемо вјероватно моћи да зауставимо старење.

Овај научник, који има докторат на Универзитету у Новом Јужном Велсу у Аустралији и постдокторат на америчком Масачусетском институту за технологију, води лабораторију на Харвардском универзитету у којој истражује зашто старимо.

Добио је десетине научних награда за рад.

То га је и прославило (сврстан је међу 100 најутицајнијих људи на свијету по избору часописа Тајм и има скоро 200.000 пратилаца на Твитеру).

Овај истраживач је власник и 35 патената, а основао је или је укључен у рад неколико биотехнолошких компанија, од којих су неке посвећене успоравању или спречавању старења.

Банка Мерил Линч је 2019. године процијенила да ова индустрија већ има обрт од 110 милијарди долара, а да ће до 2025. године достићи суму од 600 милијарди долара.

Синклер је такође аутор бестселера Људски век (Зашто старимо - и зашто не бисмо морали).

У тексту он тврди, супротно општем становишту, да старење није неизбежно.

Овај научник вјерује и да морамо радикално да промијенимо наш начин размишљања о старењу: умјесто да га сматрамо уобичајеним и природним процесом, треба да му приступимо као болести и стога нечему што може да се лијечи, па чак и излијечи.

Синклер каже да човјечанство може значајно да продужи властити животни вијек само ако радикално промјенимо наш доживљај старости.

Иначе, каже он, медицински напредак ће нам подарити још свега неколико година животног вијека.

"Морамо да будемо бољи од тога", каже он.
 

Зашто старимо?

Научници су идентификовали девет водећих узрока старости, а у мом истраживању у последњих 25 година пронашли смо доказе да је један од тих узрока истовремено узрок већине других, ако не и свих, и подразумева губитак информација.

Имамо два типа информација у тијелу које наслеђујемо од наших родитеља и на које утичу окружење и вријеме.

Једно су "дигиталне" информације, генетски код, а друге су аналогне информације, епигеном, системи у ћелијама који контролишу који гени се укључују и искључују.

Укључује се и искључује 20.000 гена у ћелији који говоре ћелији ко је - који јој дарују њен идентитет - и говоре јој како она треба да функционише.

Али временом, епигеном почиње да губи информације, као у случају ЦД-ова кад се огребу, и ћелије губе способност да укључе праве гене у правом тренутку.

Оне губе своју функцију.

Мислим да је то разлог зашто старимо.

 



Ви тврдите да не морамо да остаримо. Зашто?

Не постоји закон у биологији који каже да морамо да остаримо.

Не знамо како да зауставимо старење, али смо све бољи у његовом успоравању.

А у лабораторији смо успели да преокренемо тај процес.

Суштина мог става је да је епигеном променљив.

Начин на који живимо наше животе има огроман утицај на те огреботине на ЦД-у.

Ако се будемо правилно понашали, то може драстично да успори старење сата, а данас можемо и да измјеримо сат, имамо за то тестове крви и пљувачке.

Виђамо међу животињама као што су пацови и мишеви, па чак и китови, слонови и људи са другачијим начином живота, да старење може да се одиграва веома различитим темпом.

И да више од 80 одсто вашег будућег здравља зависи од тога како водите животе, а не од ДНК.

Има ствари које су научници открили посматрањем дуговечних људи.

Међу њима су уношење праве врсте хране (добар почетак била би медитеранска исхрана), уношење мање калорија и ређе храњење.

Физичке вјежбе такође помажу.

А има и оних који мисле да је мијењање тјелесне температуре ледом и хладном водом корисно у том погледу.

Како све то помаже да се успори старење?

Разлог због ког научници мисле да ове навике у начину живота и интервенције функционишу јесте тај да оне подстичу природну одбрану тијела од болести и старења.

Кад вам је топло или хладно, кад сте гладни или кратког даха, то су све начини да се активирају те одбране.

У коријену те одбране налази се шачица гена, а ми смо проучавали групу њих која контролише епигеном и активира их вјежба или глад.

Зато верујемо да једење правих ствари и пост могу да успоре сат старења.

Старење је узрок већине болести, то је убједљиво највећи узрочник срчаних болести, Алцхајмерове болести и дијабетеса.

И зато је наша идеја да вас то чини јачим и да живите дуже.

Скорашња студија објављена у часопису Нејчер наводи да постоји непромјенљива стопа старења код примата, али то је у супротности са вашим радом и указује на то да не можемо да успоримо или зауставимо старење.

Прије 200 година, максимална брзина кретања човјека била је брзина кретања коња.

Постоје технологије које можемо да искористимо да превазиђемо властиту биологију.

Технологија рјешава проблеме и чини нас бољим него што смо били прије.

Ми смо врста која ствара иновације.

Без технологије, ми не бисмо опстали.

То радимо већ више од милион година и пронаћи ћемо технологију да и то превазиђемо.

Ово је следећи корак, да превазиђемо ограничења нашег здравља које смо наследили.

Ми то радимо сваки дан, кад узмемо аспирин или обучемо одећу.

Мијењамо своје окружење, а можемо да промијенимо и властиту тјелесну хемију.



Ви предлажете другачији приступ старењу: однос према том процесу као да је болест. Зашто?

Болест је процес који се дешава временом, а за последицу има инвалидитет и/или смрт.

То вам је исто као кад старите.

Старење је болест.

Уобичајена је појава, али само зато што је нешто уобичајено и природно, не значи да је прихватљиво.

То га не чини прихватљивијим од рака.

Ми доказујемо да је излечиво, да може да се успори и да се спречи.

Чињеница да се старење тренутно не сматра болешћу значи да љекари оклевају са преписивањем лијекова који би потенцијално људима могли да пруже још много година здравијих живота.

Стога, ми старење морамо прогласити болешћу или макар излечивим здравственим стањем.

То се веома разликује од нашег тренутног схватања, зато што данас старење доживљавамо као нешто неизбјежно, али ви тврдите да оно то није и да можемо да га излечимо, одложимо или чак зауставимо. То је прилично радикалан став, зар не?

Јесте радикалан, али радикално је и летјети авионом или користити антибиотике или компјутере.

То је пут којим човјечанство мора да пође.

Ако желимо да остваримо значајан напредак у медицини и дуговјечности, чак и ако излијечимо све болести данас, просјечно продужење животног вијека биће свега нешто мало више од две године.

Ми морамо да будемо бољи од тога.

Можете ли да објасните мало боље оно кад сте рекли да сте у лабораторији успели да преокренете процес старења?

Тражили смо начин да избацимо епигеном, да испегламо огреботине на ЦД-у.

Проучили смо многе гене да бисмо видели можемо ли безбједно да зауставимо старење.

Били смо много година неуспјешни и чак на крају изазвали рак у лабораторијским ћелијама.

Али смо пронашли три гена, звана Јаманака фактори, који могу безбедно да зауставе старење, а да ћелије при том не изгубе свој идентитет.

То је постигнуто у ћелијама људске коже и у нервним ћелијама.

Потом смо то тестирали на пацовима с оштећеним оптичким нервима и успели да опоравимо њихов вид подмладивши им оптичке нерве.

И може ли то да функционише на људима у будућности?


Резултати две године студија безбедности на глодарима много обећавају и пребацићемо се на прва испитивања на људима у наредне две до три године да видимо можемо ли да излечимо сљепило код људи.

Шта је наука открила до сада и шта се истражује у вези са лековима за које помињете да би могли да успоре старење?

Постоје молекули, и природни и синтетички, који имају потенцијал за успоравање старења и продужавање живота животиња, па чак и у студијама на људима.

А најмање два лијека од њих већ се налазе на тржишту.

Постоје јаки докази за један од тих лијекова, метформин, који се даје људима који болују од дијабетеса типа 2.

Постоје знаци који обећавају да људи са дијабетесом живе дуже од људи без дијабетеса.

Студија сада проучава десетине хиљада људи који су узимали метформин и стопе рака, срчаних болести и Алцхајмера код њих.

Да ли ми то желимо да живимо вечно?

Не (смеје се). Шта је циљ медицинских истраживања?

Да нам помогну да живимо дужим и здравијим животима?

Да. А исти је случај и овде.

Разлика је у томе што ми овде допиремо до самих узрока настанка болести, умјесто да стављамо фластере на те болести једном кад се појаве.

А нападањем узрока настанка, утицај ће бити много већи.

И односиће се на читаво тијело.

Не треба само да успоравамо старење срца, а да дозволимо мозгу да стари, зато што бисмо на крају завршили са више људи са Алцхајмеровом болешћу.

Потребан нам је приступ преко ког можемо дуже времена да одржавамо све дијелове тела здравијим.

А то је приступ који ја примењујем.

Какав ће бити утицај ових иновација на друштво у цјелини?

Имаћете индивидуалне користи кад будете били здрави у деведесетим и преко тога, као што је могућност да имате више каријера, да се играте са праунуцима и да не будете на терету властитој дјеци.

Друга корист је финансијска.

Моје колеге, ја и неки лондонски економисти процјењујемо да би, само у САД, продужавање животног века за само две године донело привреди додатних 86 милијарди долара у наредних неколико деценија, а ако продужимо здраве животе за 10 десет година, то ће донети 300 милијарди долара.

Ова вриједност би потекла од чињенице да људи не би били болесни. У Америци се милијарде долара троше на негу болести, како ја то волим да зовем, више него на медицинску његу.

Тај новац би могао да преобрати друштво користећи се за образовање и борбу против климатских промјен.  
 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана