Starenje i medicina: Naučnik sa Harvarda tvrdi da je "starenje bolest“ i to izlječiva

Starenje je prirodno, neizbježno i svima suđeno.

Tako ogromna većina nas pristupa životu, ali ne i genetičar Dejvid Sinkler.

Na osnovu njegovih studija koje traju više od dvije decenije, on tvrdi da je moguće odložiti starenje uz nekoliko prostih navika putem kojih bismo imali duži i zdraviji život.

Sinkler vjeruje da će to uskoro biti moguće uz lijekove, koji se još testiraju, i mi ćemo vjerovatno moći da zaustavimo starenje.

Ovaj naučnik, koji ima doktorat na Univerzitetu u Novom Južnom Velsu u Australiji i postdoktorat na američkom Masačusetskom institutu za tehnologiju, vodi laboratoriju na Harvardskom univerzitetu u kojoj istražuje zašto starimo.

Dobio je desetine naučnih nagrada za rad.

To ga je i proslavilo (svrstan je među 100 najuticajnijih ljudi na svijetu po izboru časopisa Tajm i ima skoro 200.000 pratilaca na Tviteru).

Ovaj istraživač je vlasnik i 35 patenata, a osnovao je ili je uključen u rad nekoliko biotehnoloških kompanija, od kojih su neke posvećene usporavanju ili sprečavanju starenja.

Banka Meril Linč je 2019. godine procijenila da ova industrija već ima obrt od 110 milijardi dolara, a da će do 2025. godine dostići sumu od 600 milijardi dolara.

Sinkler je takođe autor bestselera Ljudski vek (Zašto starimo - i zašto ne bismo morali).

U tekstu on tvrdi, suprotno opštem stanovištu, da starenje nije neizbežno.

Ovaj naučnik vjeruje i da moramo radikalno da promijenimo naš način razmišljanja o starenju: umjesto da ga smatramo uobičajenim i prirodnim procesom, treba da mu pristupimo kao bolesti i stoga nečemu što može da se liječi, pa čak i izliječi.

Sinkler kaže da čovječanstvo može značajno da produži vlastiti životni vijek samo ako radikalno promjenimo naš doživljaj starosti.

Inače, kaže on, medicinski napredak će nam podariti još svega nekoliko godina životnog vijeka.

"Moramo da budemo bolji od toga", kaže on.
 

Zašto starimo?

Naučnici su identifikovali devet vodećih uzroka starosti, a u mom istraživanju u poslednjih 25 godina pronašli smo dokaze da je jedan od tih uzroka istovremeno uzrok većine drugih, ako ne i svih, i podrazumeva gubitak informacija.

Imamo dva tipa informacija u tijelu koje nasleđujemo od naših roditelja i na koje utiču okruženje i vrijeme.

Jedno su "digitalne" informacije, genetski kod, a druge su analogne informacije, epigenom, sistemi u ćelijama koji kontrolišu koji geni se uključuju i isključuju.

Uključuje se i isključuje 20.000 gena u ćeliji koji govore ćeliji ko je - koji joj daruju njen identitet - i govore joj kako ona treba da funkcioniše.

Ali vremenom, epigenom počinje da gubi informacije, kao u slučaju CD-ova kad se ogrebu, i ćelije gube sposobnost da uključe prave gene u pravom trenutku.

One gube svoju funkciju.

Mislim da je to razlog zašto starimo.

Vi tvrdite da ne moramo da ostarimo. Zašto?

Ne postoji zakon u biologiji koji kaže da moramo da ostarimo.

Ne znamo kako da zaustavimo starenje, ali smo sve bolji u njegovom usporavanju.

A u laboratoriji smo uspeli da preokrenemo taj proces.

Suština mog stava je da je epigenom promenljiv.

Način na koji živimo naše živote ima ogroman uticaj na te ogrebotine na CD-u.

Ako se budemo pravilno ponašali, to može drastično da uspori starenje sata, a danas možemo i da izmjerimo sat, imamo za to testove krvi i pljuvačke.

Viđamo među životinjama kao što su pacovi i miševi, pa čak i kitovi, slonovi i ljudi sa drugačijim načinom života, da starenje može da se odigrava veoma različitim tempom.

I da više od 80 odsto vašeg budućeg zdravlja zavisi od toga kako vodite živote, a ne od DNK.

Ima stvari koje su naučnici otkrili posmatranjem dugovečnih ljudi.

Među njima su unošenje prave vrste hrane (dobar početak bila bi mediteranska ishrana), unošenje manje kalorija i ređe hranjenje.

Fizičke vježbe takođe pomažu.

A ima i onih koji misle da je mijenjanje tjelesne temperature ledom i hladnom vodom korisno u tom pogledu.

Kako sve to pomaže da se uspori starenje?

Razlog zbog kog naučnici misle da ove navike u načinu života i intervencije funkcionišu jeste taj da one podstiču prirodnu odbranu tijela od bolesti i starenja.

Kad vam je toplo ili hladno, kad ste gladni ili kratkog daha, to su sve načini da se aktiviraju te odbrane.

U korijenu te odbrane nalazi se šačica gena, a mi smo proučavali grupu njih koja kontroliše epigenom i aktivira ih vježba ili glad.

Zato verujemo da jedenje pravih stvari i post mogu da uspore sat starenja.

Starenje je uzrok većine bolesti, to je ubjedljivo najveći uzročnik srčanih bolesti, Alchajmerove bolesti i dijabetesa.

I zato je naša ideja da vas to čini jačim i da živite duže.

Skorašnja studija objavljena u časopisu Nejčer navodi da postoji nepromjenljiva stopa starenja kod primata, ali to je u suprotnosti sa vašim radom i ukazuje na to da ne možemo da usporimo ili zaustavimo starenje.

Prije 200 godina, maksimalna brzina kretanja čovjeka bila je brzina kretanja konja.

Postoje tehnologije koje možemo da iskoristimo da prevaziđemo vlastitu biologiju.

Tehnologija rješava probleme i čini nas boljim nego što smo bili prije.

Mi smo vrsta koja stvara inovacije.

Bez tehnologije, mi ne bismo opstali.

To radimo već više od milion godina i pronaći ćemo tehnologiju da i to prevaziđemo.

Ovo je sledeći korak, da prevaziđemo ograničenja našeg zdravlja koje smo nasledili.

Mi to radimo svaki dan, kad uzmemo aspirin ili obučemo odeću.

Mijenjamo svoje okruženje, a možemo da promijenimo i vlastitu tjelesnu hemiju.

Vi predlažete drugačiji pristup starenju: odnos prema tom procesu kao da je bolest. Zašto?

Bolest je proces koji se dešava vremenom, a za posledicu ima invaliditet i/ili smrt.

To vam je isto kao kad starite.

Starenje je bolest.

Uobičajena je pojava, ali samo zato što je nešto uobičajeno i prirodno, ne znači da je prihvatljivo.

To ga ne čini prihvatljivijim od raka.

Mi dokazujemo da je izlečivo, da može da se uspori i da se spreči.

Činjenica da se starenje trenutno ne smatra bolešću znači da ljekari oklevaju sa prepisivanjem lijekova koji bi potencijalno ljudima mogli da pruže još mnogo godina zdravijih života.

Stoga, mi starenje moramo proglasiti bolešću ili makar izlečivim zdravstvenim stanjem.

To se veoma razlikuje od našeg trenutnog shvatanja, zato što danas starenje doživljavamo kao nešto neizbježno, ali vi tvrdite da ono to nije i da možemo da ga izlečimo, odložimo ili čak zaustavimo. To je prilično radikalan stav, zar ne?

Jeste radikalan, ali radikalno je i letjeti avionom ili koristiti antibiotike ili kompjutere.

To je put kojim čovječanstvo mora da pođe.

Ako želimo da ostvarimo značajan napredak u medicini i dugovječnosti, čak i ako izliječimo sve bolesti danas, prosječno produženje životnog vijeka biće svega nešto malo više od dve godine.

Mi moramo da budemo bolji od toga.

Možete li da objasnite malo bolje ono kad ste rekli da ste u laboratoriji uspeli da preokrenete proces starenja?

Tražili smo način da izbacimo epigenom, da ispeglamo ogrebotine na CD-u.

Proučili smo mnoge gene da bismo videli možemo li bezbjedno da zaustavimo starenje.

Bili smo mnogo godina neuspješni i čak na kraju izazvali rak u laboratorijskim ćelijama.

Ali smo pronašli tri gena, zvana Jamanaka faktori, koji mogu bezbedno da zaustave starenje, a da ćelije pri tom ne izgube svoj identitet.

To je postignuto u ćelijama ljudske kože i u nervnim ćelijama.

Potom smo to testirali na pacovima s oštećenim optičkim nervima i uspeli da oporavimo njihov vid podmladivši im optičke nerve.

I može li to da funkcioniše na ljudima u budućnosti?


Rezultati dve godine studija bezbednosti na glodarima mnogo obećavaju i prebacićemo se na prva ispitivanja na ljudima u naredne dve do tri godine da vidimo možemo li da izlečimo sljepilo kod ljudi.

Šta je nauka otkrila do sada i šta se istražuje u vezi sa lekovima za koje pominjete da bi mogli da uspore starenje?

Postoje molekuli, i prirodni i sintetički, koji imaju potencijal za usporavanje starenja i produžavanje života životinja, pa čak i u studijama na ljudima.

A najmanje dva lijeka od njih već se nalaze na tržištu.

Postoje jaki dokazi za jedan od tih lijekova, metformin, koji se daje ljudima koji boluju od dijabetesa tipa 2.

Postoje znaci koji obećavaju da ljudi sa dijabetesom žive duže od ljudi bez dijabetesa.

Studija sada proučava desetine hiljada ljudi koji su uzimali metformin i stope raka, srčanih bolesti i Alchajmera kod njih.

Da li mi to želimo da živimo večno?

Ne (smeje se). Šta je cilj medicinskih istraživanja?

Da nam pomognu da živimo dužim i zdravijim životima?

Da. A isti je slučaj i ovde.

Razlika je u tome što mi ovde dopiremo do samih uzroka nastanka bolesti, umjesto da stavljamo flastere na te bolesti jednom kad se pojave.

A napadanjem uzroka nastanka, uticaj će biti mnogo veći.

I odnosiće se na čitavo tijelo.

Ne treba samo da usporavamo starenje srca, a da dozvolimo mozgu da stari, zato što bismo na kraju završili sa više ljudi sa Alchajmerovom bolešću.

Potreban nam je pristup preko kog možemo duže vremena da održavamo sve dijelove tela zdravijim.

A to je pristup koji ja primenjujem.

Kakav će biti uticaj ovih inovacija na društvo u cjelini?

Imaćete individualne koristi kad budete bili zdravi u devedesetim i preko toga, kao što je mogućnost da imate više karijera, da se igrate sa praunucima i da ne budete na teretu vlastitoj djeci.

Druga korist je finansijska.

Moje kolege, ja i neki londonski ekonomisti procjenjujemo da bi, samo u SAD, produžavanje životnog veka za samo dve godine donelo privredi dodatnih 86 milijardi dolara u narednih nekoliko decenija, a ako produžimo zdrave živote za 10 deset godina, to će doneti 300 milijardi dolara.

Ova vrijednost bi potekla od činjenice da ljudi ne bi bili bolesni. U Americi se milijarde dolara troše na negu bolesti, kako ja to volim da zovem, više nego na medicinsku njegu.

Taj novac bi mogao da preobrati društvo koristeći se za obrazovanje i borbu protiv klimatskih promjen.  
 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.