Лијек против коронавируса расте у Херцеговини? “Специфично неспецифични”

Г.С.
Лијек против коронавируса расте у Херцеговини? “Специфично неспецифични”

Док очекујемо вакцину против коронавируса, њемачки научници открили су дјелотворан слатког пелина у лијечењу ове болести. А слатки пелин расте у Херцеговини, пише Дојче веле

Свијет је у трци за проналаском поуздане вакције противковида 19 - неочекиване пошасти 21. вијека која је до сада однела више од милион живота, а готово 35 милиона је обољело. За сада. Но, научници с њемачког Института Макс-Планк у Потсдаму истражују како помоћи обољелима, како их лијечити од коронавируса и то уз помоћ једне “обичне” љековите биљке - слатког пелина.

Располажу резултатима који уливају наду за почетак клиничких испитивања. Како је већ писао DW, истраживања су изненадила научнике: екстракти слатког пелина активни су против SARS-CoV-2. Листови биљке слатког пелина (Artemisia annua) узгајани у Кентакију, у САД-у, најбољу антивирусну активност показали су код екстракције с чистим етанолом или дестилованом водом, али и додавањем кафе.

Слатки пелин против короне?

Петра Михића из Љубиња та вијест није посебно изненадила. Он већ годинама једини у БиХ и на био основи узгаја управо слатки пелин, вишеструко љековиту биљку која се деценијама употребљавала као лијек против маларије, а у Херцеговини често расте и као самоникла.

“Када се у Херцеговини прије неколико година масовно почело садити смиље, које је такође љековита биљка, ја сам хтио да учиним нешто другачије. Читао сам да се у кинеској традицији посебно цијенио пелин у лијечењу канцерогених обољења и годинама истражујем како постићи најбољи квалитет у најбољим условима узгајања ове специфичне биљке. И тако је почела моја авантура с органским узгајањем слатког пелина”, каже Петар Михић за Дојче веле.

Ипак, колико фитотерапија, лијечење љековитим биљкама, има подршку и у “службеној” медицини?

Др Андреа Јурић за DW каже да су се с могућим позитивним учинцима слатког пелина у лијечењу ковида 19 лекари упознали током пандемије.

“У хабитусу народа који живе на подручју Херцеговине је тражење љека у приправцима биљног поријеклла којима је Херцеговина јако богата. Упозната сам с чињеницом да су људи с ових простора конзумирали чај од слатког пелина те пријављивали позитивне учинке у свим фазама инфекције ковид 19. Сматрам да би било јако корисно спровести додатне клиничке проспективне студије по овом питању”, каже ова епидемиолошкиња за DW.

Проф.др Јасенко Карамехић, интерниста имунолог, један од водећих у БиХ и с богатим искуством рада у медицинским центрима широм свијета, каже да “све има итекако смисла”.

Специфично неспецифично дјеловање

“И то зато што слатки пелин дјелује на маларију, а антималарици, лијекови као клорокин, цидрофлороксин итд., спадају у групу лијекова који имају одређену специфично-неспецифичну активност као рамдесивир или неки други ретровирални, антивирусни лекови против на примјер АИДС-а итд., и на ковид 19”, каже проф. др Карамехић за DW.

Он подсјећа да се дио ове биљке у Азији употребљава у лијечењу маларије те да већ годинама становништво користи њена љековита својства.

“И ту је та повезница. Мени, као имунофармакологу то је још лакше схватити и види се да сви лијекови који делују на узрочника маларије, дјелују успјешно и на ковид 19. Да се разумијемо, није то специфични лијек, али јесте специфично неспецифични - значи има одређен учинак”, закључује проф. др Карамехић.

Потребно је најбоље, а не вакцина с префиксом

Док слатки пелин, према ставовима научника, потврђује значај у лијечењу обољелих од ковида 19, свијет очајнички чека дјелотворну вакцину. Према овом босанскохерцеговачком научнику, оно мора би најбоље и без „префикса”.

“Рекао да треба да узмемо најбољу вакцину. Најдјелотворнију, с најмање нежељених посљедица и без префикса руско, кинеско, америчко, британско, турско... Што се мене лично тиче, а радио сам широм свијета, највише наде полажем у британску вакцину с Оксфорда. То је европска вакцина, испитана доминантно на Европљанима, који географски живе 'под истим кровом', врло сличном климом и оно би нам најбоље одговарало”, сматра проф. др Карамехић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана