Ево шта урадити ако желите савршену фигуру до љета

Г.С.
Foto: Бади бај Андреа

Развијање здравих навика и рутина може имати позитиван утицај на ваше здравље и продуктивност, као и вежбање

Ако имате редовну рутину вежбања, вјероватно сте искусили периоде сагорјевања и застоја у напретку (плато). Иако је ово нормално и вјероватно добар знак да сте били досљедни, може бити веома демотивишуће и натјерати вас да се запитате гдје сте погријешили.

„Када процјењујете своју рутину вјежбања, желите да будете сигурни да увијек видите напредак. Ако сте примјетили затишје у свом напретку током тренинга или почињете да се осјећате демотивисаним, можда је време да промијените ствари“, рекао је лични тренер Џејми Рејмиџ за ХуффПост.

Додао је да ако вучете ноге тоом три или четири узастопна сета, то може бити знак да је вријеме да ту вежбу замијените другом. Да бисте промијенили своју рутину вежбања, фокусирајте се на учесталост, интензитет, вријеме и врсту тренинга.

„Да бисте промијенили своју рутину, могли бисте да размотрите учесталост својих тренинга и додате још један тренинг недељно, или бисте могли да повећате интензитет или вријеме својих тренинга. Не мора нужно да буде потпуна промјена режима, већ мала прилагођавања која могу бити подједнако корисна“, објаснила је физиолог Инез Грифин.

Али прије него што промените своју рутину, Рејмиџ је препоручио да погледате још двије ствари — да ли сте мотивисани да се држите своје тренутне рутине и да ли осјећате да је ваш напредак застао.

„Промјена рутине вежбања може вам помоћи да изазовете свој ум и тијело новим и занимљивим вјежбама које циљају на мишиће које можда нисте радили неко вријеме“, додао је Рејмиџ.

Грифин је рекла да је најважније да останете фокусирани на своје циљеве. ,,Ово би могло значити повећање удаљености коју трчите, пливате, ходате или возите бицикл за 10% сваке две до осам недеља“, рекла је она.

Такође, ако већ можете лако да урадите одређени број понављања вежбе, можда ћете жељети да мало повећате број понављања или тежину тегова које користите.

Грифин је додала да увек можете пробати нешто ново и видети да ли вам одговара. ,,Увијек слушајте своје тело и на крају ћете развити рутину која најбоље функционише за вас и ваше тијело“, примјетила је она.

Развијање здравих навика и рутина може имати позитиван утицај на ваше здравље и продуктивност, као и вјежбање, што помаже да позитивно понашање учините нешто што радите аутоматски и лакше. Међутим, стручњак за ментално здравље Лиса Ган примјетила је да се ваши хормони среће донекле смањују када вам досади рутина вежбања, тако да је то још један знак да бисте требали промијенити своју рутину.

,,Ово може значити да промијените оно што радите, када то радите, па чак и са ким то радите. Може бити од помоћи да останете ангажовани и фокусирани док вјежбате“, додала је Ган. Осим што побјеђује досаду и повећава хормоне доброг осјећања, вјежбање такође помаже у смањењу хормона стреса или кортизола. ,,Ако је ваш примарни циљ током вјежбања да побољшате снагу мишића, можете комбиновати тренинг снаге са кардио тренингом да бисте смањили ниво кортизола“, рекла је Ган.

Када размишљате о одмору од вјежбања, вероватно се често фокусирате на своје тијело и мишиће. Али Ган је приметила да ваш ум може да ,,изгори“ током вјежбања на сличан начин.

Она је додала да физичко сагорјевање може изазвати умор и демотивацију, узрокујући погоршање менталног здравља. Имајућ́и то на уму, важно је да унесете разноврсност у своју рутину вјежбања и да нађете задовољство у неколико других извора који се не баве вјежбањем.

На овај начин ћете избјећи да вам се у паузи од вежбања не погорша ментално здравље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана