Како су направили вакцину против короне, а нису против рака и сиде?

Проблематично је то што је ту објаву подијелило 1.000 људи који потичу теорију завјере.

Али да би се недоумице ријешиле, наука је објаснила зашто је то немогуће.

Зашто нема вакцине против сиде?

Шта је за почетак HIV? То је вирус који разара имуни систем организма који зарази и онемогућава му да се бори против инфекција и болести.

У публикацији "Живети са HIV-ом", објављеној на сајту Батута, објашњено је да тај вирус директно напада ћелије организма, и то првенствено Т (ЦД4) ћелије које су одговорне за одбрану од различитих болести или стања.

HIV се преноси путем крви, с мајке на дијете дојењем или незаштићеним сексуалним односом с HIV позитивном особом.

Када је HIV идентификован 1984. године, Министарство здравља и социјалних услуга САД-а исказало је наду да ће у року од двије године бити створена вакцина против њега. Вакцине, међутим,  још увијек нема. Зашто је то тако?

Како пише портал "Healthline", такву вакцину није лако направити јер је HIV другачији од осталих типова вируса. Самим тим је и приступ развијању вакцине другачији.

Најприје, HIV је инфекција до оног тренутка кад дође до трећег ступња, односно до AIDS-а. Вакцина у случају многих инфекција само купује вријеме тијелу да се ријеши инфекције прије него што се болест појави. 

Али, прије него што HIV пређе у AIDS може проћи много времена. За то вријеме, вирус се налази у ДНК заражене особе, а тијело не може да пронађе и уништи све скривене копије вируса да би се излијечило. Због тога у том случају вакцина не би радила посао.

Још један од многих разлога што још увијек нема вакцине против HIV-а је и тај што тај вирус мутира брзо, па је тешко направити вакцину која би била ефективна.

Такође, многе вакцине штите против вируса који у тијело уђу преко респираторног или гастроинтестиналног система. Са HIV-ом то није случај.

Исто, имуни систем који се бори против болести не реагује на вирус HIV. Иако производи HIV антитела, она само успоравају болест – не заустављају је.

На сајту IAVI-ја, непрофитне организације која између осталог развија и вакцине и антитела за HIV, наводи да у развоју вакцине има много изазова. Један од њих је и тај што у овом случају традиционални приступи развоју вакцине нису довели до ефикасног рјешења.

"Генеричка варијабилност вируса без преседана, његова способност да брзо успостави трајну доживотну инфекцију и чињеница да ниједна особа није самостално очистила HIV само су неке од препрека са којима се истраживачи суочавају у покушају да разумију како да индукују заштитни имунитет против вируса", наводи се на сајту.

Научници ипак раде на развоју вакцине против HIV-а.

Када је ријеч о особама које живе са синдромом стечене имунодефицијенције, наводи се да је пожељно да приме вакцину против хепатитиса А и Б.

Ако особа има HIV, треба да се тестира на вирус хепатитиса Ц (ХЦВ), хепатитиса А (ХАВ) и хепатитиса Б (ХБВ). Уколико је негативна на ХАВ и ХБВ, треба да се вакцинише (са упутом љекара опште медицине). Нема вакцине за ХЦВ. Треба напоменути да су ХАВ, ХБВ и ХЦВ различити вируси, а заједничко им је да доводе до упале јетре, различите клиничке слике. Зато се и говори о хепатитису А, хепатитису Б и хепатитису Ц.

Има ли вакцине против рака?

Постоји више од 100 различитих врсти рака и није једноставно направити јединствену вакцину.

Ипак, није тачно да не постоје уопште вакцине које помажу у превенцији неких канцера. Постоје али имају ефекта само код карцинома за које је познато да су узроковани инфекцијама, а већина њих – није.

Примјер за то је ХПВ вакцина, која између осталог смањује ризик од појаве рака грлића материце, али и других типова канцера.

Већ споменута вакцина против хепатитиса Б такође може смањити ризик од одољевања од рака код неких људи. Иначе, људи који имају хроничне инфекције вирусом хепатитиса Б имају и већи ризик да оболе од рака јетре.

Треба напоменути да постоје и двије вакцине које се користе у лијечењу рака, односно "терапеутске вакцине". Оне стимулишу имуни систем да напада ћелије рака. Једна је Сипулеуцел-Т  која помаже у лијечењу узнапредовалог карцинома простате. Друга се користи за лијечење карцинома бешике, а привобитно је развијена за туберкулозу. Ријеч је о БСГ вакцини.

У односу на универзалну вакцину против рака, из Америчког центра за лијечење рака нису оптимистични упркос напретку медицине.

Како наводе, непријатна чињеница је да универзална вакцина за спречавање рака вјероватно никада неће бити развијена, јер је то "биолошки немогуће".

- Не може постојати вакцина против рака, јер рак није један ентитет. То су хиљаде различитих стања - рекао је 2018. године доктор Маурие Маркман, предсједник медицине и науке у поменутом центру.

Вакцина против ковида 19

Да ли се о ковиду 19 ништа не зна како се тврди у објави? Ипак се зна – податке и о вирусу и о развоју вакцине свако може да пронађе на сајту СЗО.

Како је могуће да већ постоји вакцина против ковида 19? Укратко, научници су били поучени примјерима из прошлости, јер се свијет већ суочио са САРС-ом 2002. и МЕРС-ом 2012. године. Стога су произвели нови револуционарни тип вакцине "плуг анд плаy", који посједује двије најпожељније карактеристике за суочавање с непознатим вирусом – брзину и флексибилност, преноси Телеграф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.