До 2050. године 16 одсто свјетске популације гојазно, на другој страни и даље умиру од глади

Агенције
Foto: Depositphotos/tish1

Ако се наставе садашњи нездрави трендови прехране, више од четири милијарде људи могло би до 2050. да има прекомјерну тјелесну тежину, од чега би 1,5 милијарди патило од гојазности, показало је ново истраживање.

До 2050. године 16 одсто људи могли би да буду гојазни

Упозоравајући на здравствену кризу незамисливих размјера, стручњаци из Института за истраживање утицаја климатских промјена у Потсдаму кажу да би потражња за храном могла порасти 50 одсто до средине вијека и премашити капацитете Земље за одрживом природом.

Производња хране већ сада "усиса" до три четвртине залиха свјеже воде у свијету и троши трећину земљишта па је одговорна за трећину емисије стаклених гасова.

Пружајући преглед промјена прехрамбених навика у свијету од 1965. до 2100. научници су користили отворени модел како би предвидјели како ће потражња за храном реаговати на раст становништва, старење, растући индекс тјелесне масе, пад тјелесне активности и повећано бацање хране.

Утврдили су да ће, уз непромијењено понашање, више од 4 милијарде људи или 45 одсто становништва до 2050. године имати прекомјерну телесну тежину. Према том моделу 16 одсто ће бити гојазно у поређењу са садашњих девет одсто међу 29 одсто становништва с прекомјерном тјелесном тежином.

"Све више бацања хране и пораст потрошње протеина животињског поријекла значи да ће се утицај на околину наше пољопривреде отети контроли", каже Бенџамин Бодирски који води истраживање чији су резултати објављени у часопису Nature Scientific Reports.

Без обзира на то да ли се ради о стакленим гасовима, загађењу азотом или уништавању шума - долазимо до граница наше планете или смо их премашили". 

Глобалне прехрамбене навике удаљавају се од исхране темељене на биљним намирницама и скробу

Иако се трендови разликују од регије до регије, аутори истраживања закључују да се глобалне прехрамбене навике мијењају од исхране утемељене на биљним намирницама и скробу према исхрани богатој шећерима, масноћама, храни животињског поријекла у којој је значајан удио индустријски прерађене хране.

Истим истраживањем је утврђено да ће уз све већу неједнакост и уз бацање хране која се произведе, али не потроши због тога што нема гдје да се складишти или се претјерује у куповини намирница, око пола милијарде људи у свијету бити до половине вијека још увијек гојазно.

"На свијету је довољно хране - проблем је што најсиромашнији на планети немају новац да је купе", каже коаутор истраживања Праџал Предан.

"А у богатим земљама људи не осјећају економске посљедице и посљедице бацања хране по околину".

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана