Биљни протеини здравији су од животињских – четири чињенице које то доказују

Биљни протеини, добијени из воћа и поврћа, много су здравији начин да организму обезбедите ове хранљиве материје него конзумирањем меса. Научници упозоравају да, нажалост, студија за студијом показује да месо, као извор протеина, није најздравије. Далеко је боље, како наводе, да потребне протеине добијемо из биљака, јер, уопштено говорећи, исхрана богата биљним материјама обично је и много здравија.

Биљни протеини смањују ризик од кардиоваскуларних болести и смрти

Студија завршена 2017. године и објављена у Интернатионал Јоурнал оф Епидемиологy, а која је  упоредила резултате 95 истраживања, показала је да конзумирање 5 порција дневно, које садрже воће и поврће, пружа  мањи ризик од срчаног и можданог удара, а повећање тог уноса на 10 порција дневно могло би да смањи ризик особе од кардиоваскуларних болести за 28 процената и укупан ризик од смрти за 31 одсто.

Истраживачи истичу да су биљни извори протеина, попут пасуља, на пример, здравија алтернатива сланини. Такође, они не кажу да не можемо или не треба да поједемо и пљескавицу, ћевапе… али наглашавају да треба бити  умерен са количином такве хране. Јер, истраживања показују да је мање животињског меса (посебно црвеног) боље него веће количине, у смислу дугорочног здравља. Због тога наводе да људи треба да теже да једу што више протеина које обезбеђује земља, а не животиње.

4 доказа да су протеини из биљака здравији од животињских

1. Биљни протеин има више хранљивих материја и влакана

Животињско месо је познато по бројним хранљивим састојцима. Ако једете разноврсно животињско месо (светло и тамно, не само говедину, као и разне изнутрице), можете да уносите све аминокиселине које су вам потребне за производњу сопствених телесних протеина, плус витамине као што су Б12, ниацин, тиамин, Б5 , Б6, Б7 и витамини А и К.

Али, ако све те животињске протеине заменимо подједнако разноликом исхраном биљних протеина као што су ораси, семенке и пасуљ, ништа нам неће бити горе. То је зато што су ове намирнице такође богате сличним спектром хранљивих материја. Највећа разлика је витамин Б12, који већина биљака не може да произведе сама, а који може да се добије из обогаћених житарица или путем суплемената. С обзиром на једнак витамински профил биљних и животињских протеина, дијететичари наводе да су протеини на бази биљака далеко здравији од „месних“. То је зато што они садрже више хранљивих материја у мање калорија, а имају и нешто што животињским протеинима потпуно недостаје, а то су влакна, која помажу у варењу, промовишу здрав микробиом црева и у јакој су вези са нижим ризиком од кардиоваскуларних болести.

2. Људи који више једу биљне протеине имају здравије навике

Анализе, које су упоређивале људе који једу животињске и биљне протеине, откривају да, чак и након прилагођавања другим утицајним факторима, као што су социоекономска класа, тежина и физичке навике – они који једу биљке живе дуже и здравије. Имају мање кардиоваскуларних болести и мање случајева карцинома. Будући да постоје корелације између конзумирања биљних протеина и комплетног здравља, чак и након контроле других фактора, анализе су генерално закључиле да замена биљних протеина животињским, посебно прерађеног црвеног меса, може да донесе  значајну здравствену корист.

3. Месо има више засићених масти

Још један разлог зашто свињетина, на пример, није добра за људе је масноћа коју садржи. Иако је управо масноћа та због које је месо укусније, не треба заборавити да је масноћа та која може да „запуши срце“. Стручњаци наводе да са биљним протеинима добијамо мање засићених масти и нема холестерола, који је највећи ризик од кардиоваскуларних болести. Засћене масти, како кажу, су оне које су чврсте на собној температури и доприносе кардиоваскуларним обољењима (иако не у толикој мери као транс масти) јер повећавају укупни ниво холестерола. То би, на дуге стазе, могло да изазове већи ниво „лошег“ ЛДЛ холестерола, који зачепљује артерије. Храна попут орашастих плодова, авокада и рибе има далеко мање засићених масти од црвеног и другог тамног меса и због тога се оне називају здравим мастима.

4. Прерађено, црвено месо је канцерогено, као и месо са роштиља

Светска здравствена организација је пре неколико година прогласила прерађено црвено месо канцерогеним. Рак дебелог црева је посебно повезан са конзумирањем црвеног меса, као и рак панкреаса и простате. Прерађено месо, попут сланине и кобасица, такође доприноси раку дебелог црева. Познато је да чак и месо на жару има нека канцерогена једињења, посебно на црним траговима од роштиља, а и печено месо има сличан ефекат.

И поред тога, научници истичу да месо није највећи узрочник појаве карцинома. Недавне процене пројекта Глобал Бурден оф Дисеасе Пројецт, иначе дела СЗО, наводе да број годишњих случајева рака добјеног због од црвеног меса износи 50.000, у поређењу са 200.000 случајева од загађења ваздуха, 600.000 од алкохола и милион оболелих од дувана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.