Biljni proteini zdraviji su od životinjskih – četiri činjenice koje to dokazuju

Biljni proteini, dobijeni iz voća i povrća, mnogo su zdraviji način da organizmu obezbedite ove hranljive materije nego konzumiranjem mesa. Naučnici upozoravaju da, nažalost, studija za studijom pokazuje da meso, kao izvor proteina, nije najzdravije. Daleko je bolje, kako navode, da potrebne proteine dobijemo iz biljaka, jer, uopšteno govoreći, ishrana bogata biljnim materijama obično je i mnogo zdravija.

Biljni proteini smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti i smrti

Studija završena 2017. godine i objavljena u International Journal of Epidemiology, a koja je  uporedila rezultate 95 istraživanja, pokazala je da konzumiranje 5 porcija dnevno, koje sadrže voće i povrće, pruža  manji rizik od srčanog i moždanog udara, a povećanje tog unosa na 10 porcija dnevno moglo bi da smanji rizik osobe od kardiovaskularnih bolesti za 28 procenata i ukupan rizik od smrti za 31 odsto.

Istraživači ističu da su biljni izvori proteina, poput pasulja, na primer, zdravija alternativa slanini. Takođe, oni ne kažu da ne možemo ili ne treba da pojedemo i pljeskavicu, ćevape… ali naglašavaju da treba biti  umeren sa količinom takve hrane. Jer, istraživanja pokazuju da je manje životinjskog mesa (posebno crvenog) bolje nego veće količine, u smislu dugoročnog zdravlja. Zbog toga navode da ljudi treba da teže da jedu što više proteina koje obezbeđuje zemlja, a ne životinje.

4 dokaza da su proteini iz biljaka zdraviji od životinjskih

1. Biljni protein ima više hranljivih materija i vlakana

Životinjsko meso je poznato po brojnim hranljivim sastojcima. Ako jedete raznovrsno životinjsko meso (svetlo i tamno, ne samo govedinu, kao i razne iznutrice), možete da unosite sve aminokiseline koje su vam potrebne za proizvodnju sopstvenih telesnih proteina, plus vitamine kao što su B12, niacin, tiamin, B5 , B6, B7 i vitamini A i K.

Ali, ako sve te životinjske proteine zamenimo podjednako raznolikom ishranom biljnih proteina kao što su orasi, semenke i pasulj, ništa nam neće biti gore. To je zato što su ove namirnice takođe bogate sličnim spektrom hranljivih materija. Najveća razlika je vitamin B12, koji većina biljaka ne može da proizvede sama, a koji može da se dobije iz obogaćenih žitarica ili putem suplemenata. S obzirom na jednak vitaminski profil biljnih i životinjskih proteina, dijetetičari navode da su proteini na bazi biljaka daleko zdraviji od „mesnih“. To je zato što oni sadrže više hranljivih materija u manje kalorija, a imaju i nešto što životinjskim proteinima potpuno nedostaje, a to su vlakna, koja pomažu u varenju, promovišu zdrav mikrobiom creva i u jakoj su vezi sa nižim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

2. Ljudi koji više jedu biljne proteine imaju zdravije navike

Analize, koje su upoređivale ljude koji jedu životinjske i biljne proteine, otkrivaju da, čak i nakon prilagođavanja drugim uticajnim faktorima, kao što su socioekonomska klasa, težina i fizičke navike – oni koji jedu biljke žive duže i zdravije. Imaju manje kardiovaskularnih bolesti i manje slučajeva karcinoma. Budući da postoje korelacije između konzumiranja biljnih proteina i kompletnog zdravlja, čak i nakon kontrole drugih faktora, analize su generalno zaključile da zamena biljnih proteina životinjskim, posebno prerađenog crvenog mesa, može da donese  značajnu zdravstvenu korist.

3. Meso ima više zasićenih masti

Još jedan razlog zašto svinjetina, na primer, nije dobra za ljude je masnoća koju sadrži. Iako je upravo masnoća ta zbog koje je meso ukusnije, ne treba zaboraviti da je masnoća ta koja može da „zapuši srce“. Stručnjaci navode da sa biljnim proteinima dobijamo manje zasićenih masti i nema holesterola, koji je najveći rizik od kardiovaskularnih bolesti. Zasćene masti, kako kažu, su one koje su čvrste na sobnoj temperaturi i doprinose kardiovaskularnim oboljenjima (iako ne u tolikoj meri kao trans masti) jer povećavaju ukupni nivo holesterola. To bi, na duge staze, moglo da izazove veći nivo „lošeg“ LDL holesterola, koji začepljuje arterije. Hrana poput orašastih plodova, avokada i ribe ima daleko manje zasićenih masti od crvenog i drugog tamnog mesa i zbog toga se one nazivaju zdravim mastima.

4. Prerađeno, crveno meso je kancerogeno, kao i meso sa roštilja

Svetska zdravstvena organizacija je pre nekoliko godina proglasila prerađeno crveno meso kancerogenim. Rak debelog creva je posebno povezan sa konzumiranjem crvenog mesa, kao i rak pankreasa i prostate. Prerađeno meso, poput slanine i kobasica, takođe doprinosi raku debelog creva. Poznato je da čak i meso na žaru ima neka kancerogena jedinjenja, posebno na crnim tragovima od roštilja, a i pečeno meso ima sličan efekat.

I pored toga, naučnici ističu da meso nije najveći uzročnik pojave karcinoma. Nedavne procene projekta Global Burden of Disease Project, inače dela SZO, navode da broj godišnjih slučajeva raka dobjenog zbog od crvenog mesa iznosi 50.000, u poređenju sa 200.000 slučajeva od zagađenja vazduha, 600.000 od alkohola i milion obolelih od duvana.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.