Како је у ратном вихору организован први "Избор 10 најбољих спортиста Српске"

Ова акција утемељена је 1955. године и једна је од најстаријих ове врсте на простору бивше Југославије, али и Балкана. За то вријеме на "Гласовим" листама нашло се име 401 спортисте, који су својим резултатима и достигнућима заслужили да буду међу одабранима.

У првих 37. избора од 1955. до 1991. бирани су најбољи спортисти Босанске Крајине. Част да први постане најбољи спортиста у избору "Гласа" припала је гимнастичару Мирку Петричевићу, који је постао лауреат 1955. године, а посљедњи 37. најбољи спортиста у избору најбољих за 1991. годину био је рукометаш Горан Ступар.

Од 1992. године па све до данас одржава се "Избор 10 најбољих спортиста Републике Српске". Иако је од тог првог избора, који је одржан 8. јануара 1993. у препуној концертној дворани Дома културе (данашњи Бански двор) прошло више од 30 и по година сјећања не блиједе, поготово оних који су били директни актери тог догађаја којим је почела да се пише нова страница спортске историје, не само "Гласа" већ и Републике Српске.

Част да понесе епитет првог најбољег спортисте Републике Српске припала је каратисти тадашњег "Раде Личине" Мирољубу Кременовићу, док је у непосредној организацији саме манифестације учествовао дугогодишњи новинар и уредник бројних рубрика Дарко Грабовац, који је у "Гласу Српске" од 1992. године.

- Била су то веома тешка, ратна времена. Бањалука је била готово стално у мраку, редукције електричне енергије су биле вишедневне. На снази је био полицијски сат, већина мушке популације била је на ратишту, погибија и смрт постали су дио свакодневног живота свих грађана Српске - започео је причу Кременовић.

Иако спортиста, који је само неколико мјесеци раније бранио боје репрезентације Југославије на Свјетском првенству у шпанској Малаги, Кременовић је био распоређен у резервном саставу полиције.

- Имао сам можда помало и среће да сам се тих дана када се требала одржати манифестација налазио баш у Бањалуци. Када сам добио позив из команде да идем на манифестацију, јер сам се нашао у ужем избору за најбољег спортисту, нисам ни слутио да ћу управо ја бити изабран за првог међу једнакима. И да ћу на неки начин остати уписан у историју спорта Републике Српске - наставио је Кременовић.

Грабовац је нагласио да су припреме за манифестацију, којој је руководство "Гласа" промијенило име у "Избор 10 најбољих спортиста Републике Српске" трајале дуго и да тако нешто није било једноставно организовати.

- Наравно да су највећи проблем представљала управо ратна дешавања, јер је било веома тешко у исто вријеме окупити спортисте, спортске раднике, политичаре и све друге на једном мјесту, у Дому културе. За мене је то било нешто фасцинантно, јер сам само неколико мјесеци раније дошао у "Глас", као сарадник у спортској рубрици. Наравно да ми је жеља била да се докажем тако да сам се трудио да што више помогнем у организацији, колико су ми наравно обавезе дозвољавале, јер сам и сам био мобилисан у Војсци Републике Српске - истакао је Грабовац.

Сматра да је тада саму завршну манифестацију било далеко теже организовати него данас.

- Не само што је бјеснио рат, него је цјелокупна технологија у претходне три деценије отишла много напријед.

Наиме, тада си сваку позивницу морао или лично да однесеш или путем поште да пошаљеш, а сада је то много брже и ефикасније. Да не говорим о самој техничкој организацији, од разгласа, ТВ преноса... - наставио је Грабовац.

Бањалучани, али и сви они позвани на завршну манифестацију, једва су чекали да се појаве у Дому културе да бар на трен забораве на све страхоте и ратна дешавања око њих.

-  Од тог избора сам на сваки наредни редовно долазио и великом броју био у непосредној организацији, али чини ми се да никада као тада Дом културе није био пун. Напросто, ни игла није могла да стане. Као да смо сви, који смо били присутни, знали да се на том мјесту и те вечери почиње писати нова историја спорта на овом простору. Само то бљештавило, свјетла позорнице оставила су на мене утисак који сигурно нећу никада заборавити - рекао је Грабовац.

Водитељи програма били су Свјетлана Поповић и прослављени новинар и коментатор Милојко Пантић, који је југословенску јавност одушевљавао преносима са бројних спортских такмичења.

- Спортисти су почели да излазе један по један од 10. ка првом мјесту и стално сам очекивао да се нађем међу прозванима. Међутим, никако да једно од двоје водитеља прочита моје име. На тренутак сам помислио и да се не налазим у одабраном друштву, да би недуго потом схватио да сам остао још само ја чије име није прочитано и да је остало још само то прво мјесто. Када сам коначно схватио да ћу бити изабран за најбољег мојој срећи није било краја. Као да су у једном тренутку заборављени сви напорни сати тренинга и одрицања, као да је на тренутак заборављен рат и све страхоте, које се око мене дешавају. Изашао сам на позорницу и добио признање из руку генерала Живомира Нинковића, који је тада био командант Ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Републике Српске. Обратио сам се присутнима и у неколико реченица сам захвалио свима који су ми помогли да се нађем на том мјесту од породице, тренера, колега из клуба, али и команде резервног састава полиције. Иако је од тада прошло стварно много времена чини ми се да ми је то вече још увијек пред очима и сигурно је то био дан на који ћу бити поносан до краја свог живота - истакао је Кременовић, који је додао је поносан што се послије њега на листи нашло много каратиста, а међу њима је посљедњи најбољи спортиста Републике Српске Павле Дујаковић, који је био лауреат за 2022. годину.

10 најбољих за 1992. годину

1. Мирољуб Кременовић (карате)

2. Драшко Божић (спортско пилотирање)

3. Милош Грујић (смучање)

4. Горан Ђукић (фудбал)

5. Мехмедалија Мулабдић (рукомет)

6. Танасије Куваља (аутомобилизам)

7. Никола Бојић (спортско пилотирање)

8. Душица Стопајник (кошарка)

9. Драган Вуковић (кошарка)

10. Жељко Петровић (атлетика)

Жири

О првом најбољем спортисти Републике Српске одлучивао је жири у којем су били бројни спортски радници. Предсједник је био Средоја Зекановић, а у жирију су још били: Небојша Радмановић, Драган Данелишен, Драган Деспотовић, Мирослав Дрндаревић, Миодраг Живановић, Бранко Лазаревић, Остоја Марјановић, Момо Попарић, Душан Поповић и Петар Црнадак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.