Цвијановић: Од ЕУ очекује се избалансиран приступ према свим актерима у БиХ

“Дјелује, међутим, да је ЕУ спремнија да се БиХ додијели кандидатаски статус. Финансијска подршка, која ће у различитим областима бити додијељена земљама регије, добродошла је, али нужно је и да буду деблокирана средства која се односе на инфраструктурне пројекте у Републици Српској. У том смислу, ми смо у претходном периоду добијали обећања да ће се то и десити. Уколико то не би било тако онда би у Предсједништву БиХ и другим институцијама морали и ми блокирати средства за ФБиХ, а то не би било добро ни за једне ни за друге. То сам и данас рекла својим саговорницима”, истакла је Цвијановићева за Срну упитана какви су јој утисци након низа разговора у Тирани и има ли простора за оптимизам да ће се односи ЕУ и БиХ поставити на реалније основе.

Она је мишљења да су коначно и актери који се договарају о формирању власти у БиХ на линији тога да се никоме ништа не блокира.

Српски члан и предсједавајућа Предсједништва нагласила је да у Тирани није било потписивања ни декларације ЕУ нити било каквог документа, те да чак и у оквиру ставова држава чланица ЕУ постоје различита виђења о томе колико су скупе санкције и за оне који их уводе, а не само оне којима су намијењене.

Када је ријеч о одређеним захтјевима у односу на рат у Украјини, Цвијановићева је указала да за санкције очито нису ни Србија ни Република Српска а, као што је већ рекла, има и оних који у оквиру ЕУ заговарају да се политика санкција према Русији треба промијенити.

“Било би поштено да су у тексту декларације напримјер навели да власништво над процесима треба да имају домаће институције, што се некад појављивало у сличним необавезујућим документима попут ове декларације, али и у испостављеним формалнијим условима према БиХ. То би значило да на европском путу нема никаквих високих представника ни колонијалних управника, а ни неких страних судија”, појаснила је Цвијановићева.

У формалном смислу, додала је она, ова декларација нема никакву правно обавезујућу снагу, али би показала да у неком партнерском смислу постоје ЕУ институције с једне и домаће институције с друге стране.

“Ми јесмо на европском путу и тежимо пуноправном чланству у ЕУ, али и очекујемо од ЕУ реалистичнији и избалансиран приступ према свима у БиХ”, поручила је Цвијановићева.

Ђукановић и Цвијановићева о сарадњи у енергетици

Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић и предсједник Црне Горе Мило Ђукановић разговарали су данас у Тирани о приликама за сарадњу у енергетици, водопривреди и даљем туристичком повезивању.

Састанак је одржан на маргинама Самита ЕУ-западни Балкан, а саговорници су заједнички указали на значај добросусједских односа нарочито на њихову перспективу на пољу економије, изградњу инфраструктуре и боље саобраћајне повезаности, саопштено је из Кабинета предсједника Црне Горе.

Ђукановић је честитао Цвијановићевој на преузимању дужности предсједавајуће Предсједништва БиХ.

Цвијановићева је високо оцијенила односе двије земље у билатералној равни и у контексту интеграције у ЕУ и упућености једних на друге кроз размјену искустава и резултате које је Црна Гора остварила на европском путу.

Током сусрета размијењене су информације и о унутрашњим приликама у земљама, а оцијењено је да је стабилност предуслов за напредак друштва и европску будућност региона.

Ђукановић је истакао да се у Црној Гори са пријатељством и поштовањем гледа на садашњост и будућност међудржавних односа, на темељима заједничких стратешких циљева.

“Желимо европску будућност за наше државе и народе”, истакао је Ђукановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.