Зоран Симјановић, композитор, за “Глас Српске”: Генијалност ће одредити вријеме, као једини судија

Казао је ово у разговору за “Глас Српске” композитор Зоран Симјановић, који је компоновао музику за 65 играних филмова, више од 50 телевизијских филмова и серија, преко 50 цртаних и кратких филмова, те више од 500 рекламних спотова. Дио је наше историје рокенрола, зато што је један од оснивача рок састава “Силуете” и “Елипсе”. Аутор је и прве симфоније написане и изведене у Србији. Међу његовим најпознатијим радовима су “Грлом у јагоде”, “Мирис пољског цвећа”, “Национална класа”, “Маратонци трче почасни круг”, “Отац на службеном путу”, “Вирџина”, “Тито и ја”, “Буре барута” и многи други, који се сматрају култним остварењима југословенске кинематографије.

ГЛАС: Сматра се да прије вас филмска и позоришна музика и нису примјећиване као умјетничке категорије. Сасвим је јасно и да Ваша музика одговара баш свакој сцени са којом је спојена, зато је разумљива наша радозналост и питање - како се то ради?

СИМЈАНОВИЋ: Горан Марковић је једном рекао да се ја поништим као композитор и само служим филму и сценама које треба озвучити. То је тачно. Ако треба ја ћу се одрећи добре теме ако мислим да она не одговара сцени. Неки пут одгледам неке сцене и више пута од редитеља, да би музика што боље легла и учинила га бољим. Нормално, мислим ја и на музику, па сваки филм има доста тема које се памте и после филма.

ГЛАС: Недавно сте добили награду “Дарко Краљић” за музичко стваралаштво, односно животно дјело у домену поп музике. Како иначе гледате на награде и колико Вам је значило када сте побиједили Мориконеа?

СИМЈАНОВИЋ: Увек је лепо када добијеш награду, мада то не значи много. Награду деле људи, па ако им се свиди добијеш, ако не, не добијеш, без обзира на то колико је твоје дело добро. Зато ја никад нисам патио кад не добијем награду, али није лоше кад је добијеш. Нарочито од еснафа и ако си у добром друштву. Није лоше ни кад победиш величину, али о томе сам већ говорио како се деле награде. Поготово у Југославији награде су се делиле по кључу, па ако филм добије награду, па још и редитељ, тешко да неко други може да добије, мада је било изузетака који потврђују правило.

ГЛАС: Када погледате Ваш комплетан опус, шта Вам пролази кроз главу? На шта сте најпоноснији? На који начин размишљате о сопственој музици и како је оцјењујете?

СИМЈАНОВИЋ: Не мислим много. Проверавам да ли се све још добро држи и то је то. Генијалност ће одредити време, оно је једини судија.

ГЛАС: Да ли се у продукцији филма штеди на музици? Да ли се одузима од музике да би се додало неком другом његовом елементу? Како је било раније, а како сада?

СИМЈАНОВИЋ: Млади редитељи мање мисле на музику него моја генерација. На факултету сам их учио да од почетка морају у екипи имати композитора да са њим разговарају, да почну да мисле као један, тек онда ће филм имати праву музику, као и глумце и све остало. У јурњави за парама они немају времена за то, а то се одражава на квалитет филма.

ГЛАС: Да ли је то један од разлога што сте “престали да будете рокер и композитор”?

СИМЈАНОВИЋ: Рокер сам престао да будем кад сам се уписао на академију и решио да се бавим филмом, али то је у ствари немогуће. Једном рокер увек рокер и то не само у музици него и у понашању, односу према другима, итд.

Са филмом је мало другачије. Нема више правог финансирања филма, прави проверени редитељи не добијају средства да снимају филмове, као матори да су, као да су водоинсталатери па немају снаге да стегну цев француским кључем. Буњуел је последњи филм снимао са 79 година и тај му је најбољи. Код нас рано отписују талентоване редитеље. Такође је систем финансирања катастрофалан. Европа финансира филмове, тако кад се повеже неколико земаља па кад се поделе паре, ко је шта дао, испадне да за турски филм пише Ирац. Баш бих волео да видим, а и неке сам видео, са таквим системима.

ГЛАС: Постоји ли нека пјесма или комплетна музика за филм која је Вама најдража и најбитнија до сада?

СИМЈАНОВИЋ: То је за нас ауторе као са децом. Свако дете има нешто карактеристично и примамљиво и родитељи их све воле. Можда “Грлом у Јагоде”, као моја прва играна структура и “Специјално васпитање”, као први играни филм некако одскачу као и првенци код деце.

ГЛАС: Постоји ли неки филм за који жалите што нисте урадили музику? Јесте ли одбијали понуде? Који су разлози били за то?

СИМЈАНОВИЋ: Има . “Доротеј”. Та ме је тема страшно интересовала, али сам кад су ме позвали већ имао у плану неколико филмова и нисам могао да му се посветим, а то је мој принцип. Никад не радим више ствари одједном. Морам увек једно да завршим да бих друго почео и живео са тим пројектом.

ГЛАС: Музичким језиком речено, у каквом времену тренутно живимо?

СИМЈАНОВИЋ: Тужном.

ГЛАС: Чини ли Вам се да на све начине запостављамо сопствено културно насљеђе и да губимо идентитет? Како спријечити то? Постоји ли нека вертикала ка којој би требало да будемо окренути?

СИМЈАНОВИЋ: Као један од од првих рокера не мислим да треба само гледати свој национални идентитет. То би било да као нојеви стављамо главу у песак и не видимо ништа друго. Напротив, мораш све знати да би направио нешто ново и интересантно. Нормално, Енглезима не можеш да продаш рок, али неки интересантан балкански рок вероватно можеш. То они не могу и не знају.

ГЛАС: Као композитор филмске музике чија музичка дјела у филмовима сматрате бесмртним и зашто?

СИМЈАНОВИЋ: За мене је највећи Нино Рота и његова сарадња са Фелинијем. Ко то није гледао, треба да обрати пажњу.

ГЛАС: Да ли Вам данас нека филмска тема запне за уво или и редитељи прибјегавају јефтинијим и популарнијим формама и већ испробаним хитовима?

СИМЈАНОВИЋ: Нисам чуо ништа генијално неколико година. То има везе са неколико ствари. Прво, амерички продуценти узимају композиторима сва права. Ови нормално неће да им продају нешто генијално за један хонорар колики год он био, а продуценти место да ризикују са нечим оригиналним, откупљују права већ готових хитова и то је то. Нема више добре оригиналне филмске музике.

ГЛАС: Како гледате на слободу умјетничког изражавања? Да ли је она циљ или средство и да ли може бити кобна те да се њоме добије супротан ефекат?

СИМЈАНОВИЋ: О томе сам већ говорио на почетку. Мораш да се поништиш да би добио добру филмску музику. Ако музика одскаче, ма колико је добра - промашили смо тему.

Планови

ГЛАС: Чиме се бавите у посљедње вријеме? Компонујете ли нешто ново или сте своју пажњу усмјерили на друге ствари?

СИМЈАНОВИЋ: Издајем компакт-дискове. До сад сам издао 30. Покушавам да редитељи добијају ауторска права као и ми музичари, али можда сам и погрешио што то радим. Завршио сам са Гораном Марковићем “Делиријум тременс” филм и серију од четири епизоде. Мислим да ћете уживати. Код нас је тако, само се неко јави и каже “добили смо паре, да ли си слободан?”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.