Седам деценија "фендера стратокастера": Гитара која је заразила планету рокенролом

У прољеће 1954. године бивши мајстор за поправку радија по имену Лео Фендер никако није могао да зна шта је започео, када је кренуо да дизајнира нову гитару, коју је назвао "фендер стратокастер", пошто ће његов револуционарни инструмент, постати симбол рокенрола и можда најважнији музички инструмент 20. вијека.

Прослављајући свој 70. рођендан овог прољећа "фендер стратокастер"  можда је сада најпрепознатљивији музички инструмент свих времена и то је готово сигурно најпродаванија гитара на планети. У питању је инструмент који воле млади музичари свих жанрова, али и поштују мајстори бучних и енергичних рифова попут Џефа Бека или Кита Ричардса.

- "Стратокастер" је чврст и јак као мазга, а ипак има елеганцију тркаћег коња. Има све што вам треба, а то се ријетко може наћи у било чему - рекао је Ричардс у разговору за "Гардијан". Стара пословица каже да "стратокастер" звучи онако како желите, наравно ако умијете то постићи. Списак различитих нумера попут "Мисирлоу", "Апацхе", "Нохвере Ман", "Литтле Винг", "Смоке Он тхе Њатер", "Смеллс Лике Теен Спирит", довољно говори да је његов звук присутан током цијеле историје рокенрола.

Мајстор, не и гитариста

Тајна ове комбинације можда се крије у томе што Фендер, самоуки проналазач, није био гитариста па је другачије  приступио дизајну, с погледом не само на производњу већ и на поправљивост и удобност свирача. Отуда и шрафовима учвршћени, а не залијепљени врат и врло специфичан дизајн који плијени и визуелно, али још више на додир свирача.

Он је уз помоћ сарадника постигао циљ неколико година раније са гитаром под именом "бродкастер", касније преименованом у "телекастер". Такође, Фендер је дизајнирао  и "фендер пресион бас". Оба инструмента су била моментални успјеси, популарни код џез и свинг бендова, али "телекастер" је био и остао радни коњ од инструмента, једноставан и јак, два пикапа, без сувишних глупости. Ипак, колико год музичари вољели његов звук, често су се жалили да им се квадратне ивице заривају у ребра и ударају у кости кука. С друге стране "страт", са својим уредно зашиљеним тијелом и изрезима с два рога, елегантних линија, вјероватно је оно што прво падне на памет када неко чује ријечи електрична гитара. Уз сву своју тренутну препознатљивост данас, "страт" који је Фендер први дизајнирао био је у основи прослављени "телекастер". Али долазак дизајнера и инжењера Фредија Тавареса то је промијенио. Инспирацију је узео из Фендеровог баса са два рога, додајући иновативне моменте, укључујући тремоло бриџ који мијења звук​, али је погрешно назван, јер је ефекат промјене тона који ствара кратка метална рука заправо вибрато. Три пикапа и напредно пребацивање понудили су већу варијацију тонова од готово било које друге гитаре на тржишту, док су криве контуре и ивице додате на свим правим мјестима, што значи да "страт" пријања уз тијело као одјевни предмет, а не као музички инструмент.

"Стратокастер", име које  је дао шеф продаје Дон Рандал, познат и као "страт", дебитовао је на сајму Националне асоцијације музичких трговаца у јануару 1954. и појавио се у продавницама током априла. То није био тренутни успјех. Продаја није била добра упркос успону рок музике. Новинар и писац Том Велер у својој књизи "Стратокастер хронике" из 2004. године каже да се по појави чинило да је инструмент далеко од конвенционалних гитара.

- Много професионалних музичара сматрало је нови "фендер" недостојним озбиљног разматрања. За њих је то био само алат, варљива справа, чак и шала за аматере - рекао је Велер. Ствари су биле горе у Британији, гдје га чак није било могуће добити. Због британског ембарга "стратокастер" није званично стигао до раних шездесетих иако је први модел некако стигао 1959. године. Ово је била "фијеста", црвени модел који је Клиф Ричард поклонио Ханку Марвину, гитаристи његовог бенда "Шедоуз". Марвин је одмах постао први британски гитарски херој, а многе будуће гитаристичке звијезде су га гледале, а остало је било само ствар инерције. Саоснивач бенда "Дајер стрејтс" Марк Нофлер није имао дилеме зашто је купио први "стратокастер".

- Моја прва гитара је морала бити црвена због Ханка Марвина и када сам га угледао у продавници гитара на путу кући из школе, дословно сам ставио нос на стакло гледајући црвеног "страта" у излогу - рекао је Нофлер.

"Стратова" популарност је расла током шездесетих година прошлог вијека, али прекретница је ипак наступила када је на сцену стигао Џими Хендрикс, вјероватно најутицајнији гитариста свих времена и музичар кога смо ријетко видјели да свира било шта осим "стратокастера" и то врло импресивним стилом, укључујући наопаки штим, свирање зубима и паљење гитаре на бини.

Славни музичар и продуцент Нил Роџерс тврди да је куповина ове гитаре посао његовог живота, направљен након што је гледао управо Хендрикса на "Вудстоку".

- Промијенио сам свог "гибсона" у трговини у Мајамију, тип иза пулта ми је дао "страткастер" и 300 долара назад. Офарбао сам је у бијело као Џими и затим сам се закључао у купатилу на три дана, док нисам савладао технику ​​која је мијешала бучно дрндање са утишавањем напетих нота. То је стил направљен за "стратове" ударне квалитете и специфичан осјећај звука - рекао је Роџерс. Наоружан овим новим инструментом, Роџерс је кренуо у поновно проналажење музике. Његов јединствени звук постао је окосница диска и с је њим избацио хитове за Дајану Рос и свој бенд "Чик". Убрзо су се јавили и други извођачи, од Дејвида Боувија преко Грејс Џонс и Мадоне до бендова попут "Дјуран Дјуран" и "Дафт панка". Роџерсов "страт" се може чути на плочама које су продате у стотинама милиона примјерака, чиме је заслужан за не један, већ два надимка: "хитмејкер" и "гитариста од двије милијарде долара".

Отпоран на трендове

Лео Фендер је 1965. продао своју компанију медијском гиганту ЦБС. Док колекционари жуде за инструментима прије преузимања, наводећи пад квалитета под ЦБС-ом, компанија је повећала продају за 30% у својој првој години, а 45% годину касније, узидижући електричне гитаре до вртоглавих нових висина. Међутим, након сталног пада продаје седамдесетих и осамдесетих ЦБС је продао фирму групи инвеститора 1985. године. Ових дана "Фендер" је већим дијелом у власништву "Сервко Пацифика", а шеф продаје Џејсон Норвел сугерише да би могли постојати милиони, а можда и десетине милиона продатих "стратокастера", али да он као извршни потпредсједник има задатак да "страт" одржава релевантним.

- Морамо да обухватимо прошлост, садашњост и будућност. То смо ми, од Ханка Марвина до Марка Бовена из "Ајдлса". Морамо да схватимо како напредује инструмент који је необично непромијењен од 1954. године. То је урадио Лео Фендер и то је оно што настављамо да радимо. Све се своди на долазак нових бендова који ће одушевити музичку сцену са 70 година старим дизајном. "Стратокастер" се изнова измишља са сваком генерацијом - рекао је Нарвал.

Такође је занимљиво да су године пандемије имале најбољу продају за "фендер" икада, што сугерише да још постоји много апетита за овај 70-годишњи класик од инструмента. И све то из главе и руку Леа Фендера, човјека који није могао ни да наштима гитару и који је говорио да, ако има 100 долара да нешто направи, потрошио би 99 долара да то ради и један долар да буде лијепо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.