Васил Хаџиманов, џез пијаниста и композитор за “Глас Српске”: Промјене долазе буђењем, а не могућностима

Миланка Митрић
Васил Хаџиманов, џез пијаниста и композитор за “Глас Српске”: Промјене долазе буђењем, а не могућностима

У џез сам се заљубио са 14-15 година и ни данас не знам праве разлоге за то. Тада ме привукла та контра у односу на друге жанрове који инсистирају на репетицији исте форме која не одступа од основне.

Рекао је то у разговору за “Глас Српске” џез пијаниста и композитор Васил Хаџиманов, с којим смо разговарали поводом његовог гостовања у Бањалуци и наступа у Банском двору, са пијанистом Матијом Дедићем.

- Џез једино заправо има основу, мелодију, концепт, а ово остало се компонује на лицу места и то је нешто што је мени било занимљиво од самог старта.

ГЛАС: Шта бисте могли да нам кажете о албуму “Дуо”, којег сте радили заједно са Душаном Јевтовићем? Како је настао и шта све у себи обједињује?

ХАЏИМАНОВ: Душан и ја сарађивали смо и раније, снимили смо два албума прије овога. Заиста добро реагујемо један на другог у сваком смислу и музички, другарски и људски. Овај пројекат је тако и настао, јер смо схватили да би било одлично да направимо заједнички албум. Снимили смо то у Барселони за два дана. Ауторске су композиције и моје и његове. Добили смо десетак сјајних рецензија од светске критике. Сада могу да најавим да ће ускоро и тај албум, али и албум “Васил Хаџиманов трија” са Мартином Ђаконовским и Алеком Секуловским, “Melody Rhumes” наћи на дигиталним платформама.

ГЛАС: Шта можете да нам кажете о Вашој сарадњи са Матијом Дедићем, с којим сте ове године гост на “Интим џез фесту”, на заједничком концерту?

ХАЏИМАНОВ: Ми смо можда још и повезанији, с обзиром на то да су наши родитељи и сарађивали и дружили се. Имамо некако синхронизоване животе, у сваком смислу. Повезани смо на више нивоа у животу, а што се музике тиче и то је повезано, јер имамо сличне утицаје, слично размишљамо и приступамо музици.

ГЛАС: С обзиром на то да сте у Бањалуци радо виђен гост те да сте на “Интим џез фесту” наступали већ неколико пута, шта бисте рекли да је драж оваквих смотри? Треба ли да их буде више и како остварити то? Умјетници имају слободу да стварају, али бивају спутани и често скрајнути, без веће подршке - како то промијенити?

ХАЏИМАНОВ: То су ти људи који су неуморни, попут нас који свирамо, иако је све против нас. Тако и Младен Матовић, који је преузео одговорност на себе да дигне Бански двор на ноге и направи програм који је интересантан и богат. “Интим џез фест” се дешава већ четири године и сваки пут је посјећен. Колико видим, људи у Бањалуци су задовољни и жељни таквог програма, а Бањалука заслужује и више од тога. Посебно сам повезан са Бањалуком. Ми смо крајем деведесетих и почетком 2000. имали публику која нас је волела и пратила у Бањалуци, тако да ми је посебно битно да тај град не замре, јер се један период након наших гостовања осетила разлика. Није било неке понуде и културно-уметничких дешавања.

ГЛАС: Шта је за Вас слобода и да ли је у џезу слобода већа?

ХАЏИМАНОВ: Термин слобода се често злоупотребљава и искориштава на разне начине и у различите сврхе. Ми смо сад у једном периоду људске историје где само екстреми владају са свих страна. Или смо у екстремној десници где се слободе не поштују, или у екстремној левици где се опет слободе не поштују из жеље да се потенцира нечија слобода. Један парадокс се прави и то је филозофска тема - шта значи бити слободан и колико неко уопште жели да буде слободан. Џез је музичка форма која инсистира на слободи израза и интерпретације. Базира се на томе да се нешто деси, али што се никад није десило или се више никад неће десити на истој бини, са том публиком. То јесте најслободнија музичка форма у односу на све остале које познајемо. Тако је и овде питање шта ћеш учинити са том слободом и како ћеш испунити тај простор, садржајем и концептом или ћеш да лупеташ шта ти пада на памет. Има параметара који се колико-толико прате и у џезу и у слободи.

ГЛАС: Да ли смо се у овом бомбардовању информацијама, лошим вијестима и негативношћу превише удаљили једни од других?

ХАЏИМАНОВ: Ова пандемија није помогла да се људи зближе, иако у ситуацијама када је свет глобално угрожен без обзира на боју коже, границе, религије, требало би да се зближе. Но, десиле су се друге поделе и томе доприноси и лоша политика оних који воде државе, јер мало њих се добро поставило у односу на ову кризу па и у односу на дезинформације. Већина медија поставила се тако као да је профит једино битан, тако да пласирају вести које су скандалозне, и сензационалне, иако нису истините. Тако се отприлике и резултат види, јер више нико не зна шта је заправо истина. У том хаосу дешавају се нове поделе и нови проблеми. Ситуација није ружичаста. Једино што могу да апелујем је да људи мало иду логиком и разумом, а не да се хватају на било какву вест коју прочитају.

ГЛАС: И може ли мањина да утиче на велике промјене?

ХАЏИМАНОВ: Свако од нас има свој допринос. И наравно да свако од нас може да утиче на промене, без обзира на све теорије да моћници држе све у својим рукама, да је све већ унапред испланирано манипулацијом и контролом чине нас неупотребљивима и неспособнима да мењамо своју судбину, ја и даље сматрам да то није до краја тачно. Колико год то јесте циљ оних који имају моћ у својим рукама. Имамо и даље прегршт примера да је појединац успео да помери планину и не видим разлога зашто би се то сада променило, осим чињенице да смо сви сада мало размаженији, инертнији и зомбифицирани интернет инвенцијама које нас заглупљују и одузимају време и енергију да се фокусирамо на оно што је битно и учинимо боље за све нас. Од бацања смећа по улици, у реке, загађивања природе - свако од нас има допринос и замислите кад би свако то сада променио. Треба кренути од таквих ствари па до ангажованости у политичком животу и то не у смислу “јао, сви су политичари плаћени и корумпирани и не можемо ништа ту”. Можемо, увек можемо. Потребна је ангажованост да би се нешто променило. Не можемо очекивати да се ствари мењају саме од себе, јер их ови људи који су се уфотељисали и којима је супер неће променити. На нама је, имамо ту моћ и снагу, само, то је питање буђења, а не могућности.

ГЛАС: Кад бисмо вријеме смјестили у књижевност, ко је био у праву када је у неком другом времену писао о будућности? Да ли је, између осталог, умјетност ту да на само један начин показује да је стварност увијек гора од фикције?

ХАЏИМАНОВ: Многи писци су успели доста тога да предвиде, од Орвела па на даље. Та реалност не мора да буде црња од предикција. И даље морамо да верујемо, да се боримо и надамо. И даље постоји прегршт дивног света, потеза и дела која се дешавају на планети, за које ми не чујемо. Опет долазимо до политике медија, која је схватила да људи воле да читају ружне вести и да су несреће и грозоте нешто о чему треба да разговарамо и о чему треба да обавестимо популацију. Све остало је неинтересантно. То су проблеми статистике људи који воде те куће и који немају морални ни етички компас, осим како више зарадити пара на томе чиме се баве. Док се то не измени, нема шансе да се нешто промени на боље.

Млади

ГЛАС: Колико је тежак пут младим музичарима на нашим просторима да нађу неко своје заслужено мјесто у овом времену?

ХАЏИМАНОВ: Младима је можда и теже него што је нама било. Мада, никоме ко заправо жели да се бави алтернативном формом музике није свеједно. А џез је увек био андерграунд и остао андерграунд. Популаран је био у деценијама након што се појавио, а касније се дефинисао као музика за одређени број људи који то слуша и некомерцијална музика. Све ово подразумева и менаџерске и организационе послове које имамо у музичком бизнису, не само свирање и певање.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана