Vasil Hadžimanov, džez pijanista i kompozitor za “Glas Srpske”: Promjene dolaze buđenjem, a ne mogućnostima

Rekao je to u razgovoru za “Glas Srpske” džez pijanista i kompozitor Vasil Hadžimanov, s kojim smo razgovarali povodom njegovog gostovanja u Banjaluci i nastupa u Banskom dvoru, sa pijanistom Matijom Dedićem.

- Džez jedino zapravo ima osnovu, melodiju, koncept, a ovo ostalo se komponuje na licu mesta i to je nešto što je meni bilo zanimljivo od samog starta.

GLAS: Šta biste mogli da nam kažete o albumu “Duo”, kojeg ste radili zajedno sa Dušanom Jevtovićem? Kako je nastao i šta sve u sebi objedinjuje?

HADžIMANOV: Dušan i ja sarađivali smo i ranije, snimili smo dva albuma prije ovoga. Zaista dobro reagujemo jedan na drugog u svakom smislu i muzički, drugarski i ljudski. Ovaj projekat je tako i nastao, jer smo shvatili da bi bilo odlično da napravimo zajednički album. Snimili smo to u Barseloni za dva dana. Autorske su kompozicije i moje i njegove. Dobili smo desetak sjajnih recenzija od svetske kritike. Sada mogu da najavim da će uskoro i taj album, ali i album “Vasil Hadžimanov trija” sa Martinom Đakonovskim i Alekom Sekulovskim, “Melody Rhumes” naći na digitalnim platformama.

GLAS: Šta možete da nam kažete o Vašoj saradnji sa Matijom Dedićem, s kojim ste ove godine gost na “Intim džez festu”, na zajedničkom koncertu?

HADžIMANOV: Mi smo možda još i povezaniji, s obzirom na to da su naši roditelji i sarađivali i družili se. Imamo nekako sinhronizovane živote, u svakom smislu. Povezani smo na više nivoa u životu, a što se muzike tiče i to je povezano, jer imamo slične uticaje, slično razmišljamo i pristupamo muzici.

GLAS: S obzirom na to da ste u Banjaluci rado viđen gost te da ste na “Intim džez festu” nastupali već nekoliko puta, šta biste rekli da je draž ovakvih smotri? Treba li da ih bude više i kako ostvariti to? Umjetnici imaju slobodu da stvaraju, ali bivaju sputani i često skrajnuti, bez veće podrške - kako to promijeniti?

HADžIMANOV: To su ti ljudi koji su neumorni, poput nas koji sviramo, iako je sve protiv nas. Tako i Mladen Matović, koji je preuzeo odgovornost na sebe da digne Banski dvor na noge i napravi program koji je interesantan i bogat. “Intim džez fest” se dešava već četiri godine i svaki put je posjećen. Koliko vidim, ljudi u Banjaluci su zadovoljni i željni takvog programa, a Banjaluka zaslužuje i više od toga. Posebno sam povezan sa Banjalukom. Mi smo krajem devedesetih i početkom 2000. imali publiku koja nas je volela i pratila u Banjaluci, tako da mi je posebno bitno da taj grad ne zamre, jer se jedan period nakon naših gostovanja osetila razlika. Nije bilo neke ponude i kulturno-umetničkih dešavanja.

GLAS: Šta je za Vas sloboda i da li je u džezu sloboda veća?

HADžIMANOV: Termin sloboda se često zloupotrebljava i iskorištava na razne načine i u različite svrhe. Mi smo sad u jednom periodu ljudske istorije gde samo ekstremi vladaju sa svih strana. Ili smo u ekstremnoj desnici gde se slobode ne poštuju, ili u ekstremnoj levici gde se opet slobode ne poštuju iz želje da se potencira nečija sloboda. Jedan paradoks se pravi i to je filozofska tema - šta znači biti slobodan i koliko neko uopšte želi da bude slobodan. Džez je muzička forma koja insistira na slobodi izraza i interpretacije. Bazira se na tome da se nešto desi, ali što se nikad nije desilo ili se više nikad neće desiti na istoj bini, sa tom publikom. To jeste najslobodnija muzička forma u odnosu na sve ostale koje poznajemo. Tako je i ovde pitanje šta ćeš učiniti sa tom slobodom i kako ćeš ispuniti taj prostor, sadržajem i konceptom ili ćeš da lupetaš šta ti pada na pamet. Ima parametara koji se koliko-toliko prate i u džezu i u slobodi.

GLAS: Da li smo se u ovom bombardovanju informacijama, lošim vijestima i negativnošću previše udaljili jedni od drugih?

HADžIMANOV: Ova pandemija nije pomogla da se ljudi zbliže, iako u situacijama kada je svet globalno ugrožen bez obzira na boju kože, granice, religije, trebalo bi da se zbliže. No, desile su se druge podele i tome doprinosi i loša politika onih koji vode države, jer malo njih se dobro postavilo u odnosu na ovu krizu pa i u odnosu na dezinformacije. Većina medija postavila se tako kao da je profit jedino bitan, tako da plasiraju vesti koje su skandalozne, i senzacionalne, iako nisu istinite. Tako se otprilike i rezultat vidi, jer više niko ne zna šta je zapravo istina. U tom haosu dešavaju se nove podele i novi problemi. Situacija nije ružičasta. Jedino što mogu da apelujem je da ljudi malo idu logikom i razumom, a ne da se hvataju na bilo kakvu vest koju pročitaju.

GLAS: I može li manjina da utiče na velike promjene?

HADžIMANOV: Svako od nas ima svoj doprinos. I naravno da svako od nas može da utiče na promene, bez obzira na sve teorije da moćnici drže sve u svojim rukama, da je sve već unapred isplanirano manipulacijom i kontrolom čine nas neupotrebljivima i nesposobnima da menjamo svoju sudbinu, ja i dalje smatram da to nije do kraja tačno. Koliko god to jeste cilj onih koji imaju moć u svojim rukama. Imamo i dalje pregršt primera da je pojedinac uspeo da pomeri planinu i ne vidim razloga zašto bi se to sada promenilo, osim činjenice da smo svi sada malo razmaženiji, inertniji i zombificirani internet invencijama koje nas zaglupljuju i oduzimaju vreme i energiju da se fokusiramo na ono što je bitno i učinimo bolje za sve nas. Od bacanja smeća po ulici, u reke, zagađivanja prirode - svako od nas ima doprinos i zamislite kad bi svako to sada promenio. Treba krenuti od takvih stvari pa do angažovanosti u političkom životu i to ne u smislu “jao, svi su političari plaćeni i korumpirani i ne možemo ništa tu”. Možemo, uvek možemo. Potrebna je angažovanost da bi se nešto promenilo. Ne možemo očekivati da se stvari menjaju same od sebe, jer ih ovi ljudi koji su se ufoteljisali i kojima je super neće promeniti. Na nama je, imamo tu moć i snagu, samo, to je pitanje buđenja, a ne mogućnosti.

GLAS: Kad bismo vrijeme smjestili u književnost, ko je bio u pravu kada je u nekom drugom vremenu pisao o budućnosti? Da li je, između ostalog, umjetnost tu da na samo jedan način pokazuje da je stvarnost uvijek gora od fikcije?

HADžIMANOV: Mnogi pisci su uspeli dosta toga da predvide, od Orvela pa na dalje. Ta realnost ne mora da bude crnja od predikcija. I dalje moramo da verujemo, da se borimo i nadamo. I dalje postoji pregršt divnog sveta, poteza i dela koja se dešavaju na planeti, za koje mi ne čujemo. Opet dolazimo do politike medija, koja je shvatila da ljudi vole da čitaju ružne vesti i da su nesreće i grozote nešto o čemu treba da razgovaramo i o čemu treba da obavestimo populaciju. Sve ostalo je neinteresantno. To su problemi statistike ljudi koji vode te kuće i koji nemaju moralni ni etički kompas, osim kako više zaraditi para na tome čime se bave. Dok se to ne izmeni, nema šanse da se nešto promeni na bolje.

Mladi

GLAS: Koliko je težak put mladim muzičarima na našim prostorima da nađu neko svoje zasluženo mjesto u ovom vremenu?

HADžIMANOV: Mladima je možda i teže nego što je nama bilo. Mada, nikome ko zapravo želi da se bavi alternativnom formom muzike nije svejedno. A džez je uvek bio andergraund i ostao andergraund. Popularan je bio u decenijama nakon što se pojavio, a kasnije se definisao kao muzika za određeni broj ljudi koji to sluša i nekomercijalna muzika. Sve ovo podrazumeva i menadžerske i organizacione poslove koje imamo u muzičkom biznisu, ne samo sviranje i pevanje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.