Том Вејтс слави 50 година албума “Closing Time” винилним реиздањем
ЛОС АНЂЕЛЕС - Славни пјевач, музичар и глумац Том Вејтс прославиће 50 година свог дебитантског албума “Closing Time” специјалним винилним реиздањем плоче, која је лансирала једну од најзанимљивијих каријера у рок музици.
Двоструки ЛП сет штампан је на црном и прозирном винилу и ремастеризован на пола брзине у славном лондонском студију “Еби Роуд”. Упакован је у преклопну кошуљицу посебно израђену од тврђег картона и црних вишеструко подстављених унутрашњих омота.
Оригинално објављен 6. марта албум је био скроман деби тада непознатог Вејтса, који је на албуму представио себе као пјевача/текстописца, који уз пратњу клавира преноси приче о пијаним ноћима и сломљеним срцима, уз музичку пратњу која се кретала водама блуза, џеза, кантрија и фолка. Вејтс је на албуму понудио интроспективне нарације у првом лицу на трагу утицаја контракултурних уличних пјесника, као што су Кероуак и Буковски али и романтичних поп пјевача попут Френка Синатре.
Продуцент на албуму је Џери Џестер, који је окупио и пратећи бенд у саставу бубњар Џон Сејтер, гитариста Питер Клајмс и Шеп Кук, трубач Тони Теран и басиста Бил Плумер.
Само снимање обављено је у студију “Сансет” у Холивуду. Вејтс је био сигуран у свој материјал и без обзира што је Џестер желио више фолк, а Вејтс џез албум, снимање је било брзо и ефикасно. Сесије за 12 нумера су трајале укупно 15-ак дана, а насловна пјесма “Closing Time” била је једина пјесма снимљена у даху, а Џестер је касније описао ту сесију као магичну.
- То је било једно од најмагичнијих снимања на којем сам икада учествовао. На крају нико није говорио пет минута, било у сепареу или напољу у просторији. Нико се није помјерао. Нико није желио да тренутак заврши - рекао је Џестер.
Сам албум дочекан је углавном позитивним критикама по објављивању, иако је остао далеко од топ-листа, али нико није могао предвидјети трансформацију ауторског стила, који ће у сљедећих пет деценија створити мит о генијалном умјетнику. Једини сингл албума “Ол'55”, привукао је пажњу због обраде Вејтсових популарнијих колега из издавачке куће, кантри рок бенд “Eagles”, иако се обрада није допала Вејтсу. Такође, Тим Бакли и Бет Мидлер су обрадили по једну нумеру с албума који је ретроспективно добио златни сертификат, стекао култни статус међу обожаваоцима, а данас важи за један од важнијих деби албума у историји рок музике.
Дизајн
Омот албума дизајнирао је Кал Шенкел, а насловна слика инспирисана је Вејтсовом идејом о томе како албум треба да звучи. Представља музичара наслоњеног на клавир у бару који је опремљен вискијем, боцом пива, цигаретама, пепељаром и малом плавом лампом за билијар изнад Вејтсове главе. Позадинска слика је минимална и садржи само фотографију Вејтса који гледа директно у камеру, наводно снимљену након једног од његових наступа у клубу “Трубадур”. Обје фотографије је снимио Ед Караф.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
