Саша Фриш, гитариста бенда “Перо Деформеро”, за “Глас”: Сви смо балканске душе, то нас вијековима спаја

Рекао је ово за “Глас Српске”, гитариста и оснивач култног бенда “Перо Деформеро”, једног од најзанимљивијих и најаутентичнијих бендова на српској и регионалној сцени, објашњавајући зашто је пауза до албума “Музика за људе без пријатеља” потрајала  дугих девет година. Култни музичар који у бенду дјелује као гитариста и кантаутор, каже да је задовољан урађеним и да бенд неће одустати нити од себе нити од промјена, јер то и јесте суштина њихове музике.

- Задовољни смо албумом, наравно. Он јесте другачији, али је и то једно од лица “Деформера”. Не знам шта да очекујете на следећем албуму. Дет метал - рекао је Фриш.

ГЛАС: Албум Вас представља у постави која можда има најдужи континуитет у каријери уз занимљиве госте. Колико је уходаност бенда олакшала сам процес снимања и како настају пјесме у бенду, да ли музика прати стихове или стихови прате музику?

ФРИШ: На претходна два албума сам махом ја писао све песме и оне су настајале по принципу стихови прате музику. Тако ми је било лакше. На овом албуму је све било спонтаније, Бишке и ја смо се надопуњавали са идејама, а имали смо и госте како инструменталисте, тако и текстописце. Што се поставе тиче она је никада боља и отуда и тај континуитет.

ГЛАС: Сам наслов има занимљиво значење, да ли смо сви данас постали људи без пријатеља, осим виртуелних и какву музику ти људи слушају?

ФРИШ: Ми смо бенд који није за широке народне масе. Наш сарказам није за свакога и то је нешто на шта смо поносни и нећемо то мењати. Најлакше је бити баналан и прост, на шта се заправо и своди мејнстрим музика. Бишке такве бендове и извођаче пореди са мртвом природом и пластичним цвећем из кинеских продавница - издалека шљашти колико је лепо, а изблиза пластика без душе и мириса. (смијех)

ГЛАС: Тврдоглаво сте током каријере инсистирали да сте хеви метал бенд са фолк вокалом, одбијајући да правите комерцијалније компромисе, али дјелује да је публика знала препознати досљедан став и може се рећи да имате можда највјернију публику на Балкану, која добро зна шта свирате, али како би ви као креативац описали музику “Пере Деформера”?

ФРИШ: Савршени спој - неспојивог! (смијех) Слажем се да имамо најбољу публику, што се рекло: Има нас мало ал' смо зато ретки (смијех). Није мала ствар да један реално мали бенд из Новог Сада има обожаваоце и свира концерте у целој екс-Ју укључујући Румунију, Бугарску, Аустрију, Швајцарску. Мало је бендова који су концертно активни попут нас, а да девет година нису имали нови албум. То говори све о нашој публици, али и о “Деформеру”. Стварно смо поносни на ту чињеницу.

ГЛАС: Предвидјели сте и тренд успјеха српске фолк музике у Загребу наступом у “Творници”, који истина није Арена, али је судећи по реакцијама публике и медија био спектакуларан па Вас морамо, с обзиром на вишегодишње искуство, питати у чему је тајна регионалног успјеха нашег фолка, свеједно да ли је у питању турбо или андерграунд варијанта?

ФРИШ: Да будемо искрени, није битна боја пасоша и грб на њему, ни боја коже а ни црква у коју се иде. Сви смо ми балканске душе и то је оно што нас вековима спаја, а неки се упорно труде да нас раздвајају. Од Вардара па до Триглава сви воле добру забаву, музику, роштиљ, дружење, котлић и ту дивну (и укусну) традицију с времена на време прекину неки дебили тензијама и ратом. Коме нормалном може крв лепше мирисати од ћумура?

ГЛАС: Иза вас је 30 година каријере, из неке ретроспективе како бисте описали тај период од три деценије иза вас и шта публика може очекивати у сљедећем периоду од бенда?

ФРИШ: Нажалост, прошло је као трептај... Борили смо се и још се боримо са ветрењачама. И даље нас нема нигде у медијима (радио, ТВ) али је и то још једна од чињеница којом не може пуно бендова да се похвали. Стићи довде без ичије помоћи! Сви наши прегледи на “Јутјубу” су, популарно речено, органски. Искрено, не знамо ни ми шта да очекујемо од самих себе у будућности. Очекујте неочекивано је једна од наших девиза, а моја лична, којом се водим целог живота је: Не труди се да будеш бољи од других - буди другачији (смијех)!

Почетак

ГЛАС: Шта Вас је иницирало тих деведесетих да напишете пјесму “Остављен сам ја” (Вече на плажи) и тако, нећемо рећи створили јер је Хали Гали Халид обавио незахвалан пионирски посао, почнете популаризовати аутентичан, а данас и популаран жанр у региону?

ФРИШ: Да, Хали Гали Халид и Рамбо Амадеус (никако Нервозни поштар) су били иницијална каписла да кренем у 30 година дугу авантуру. То је био неки мој гест гађења на тада новонастали турбо фолк и компромисно решење за “како свирати то што волим и спрдати се са тим што не волим”. Ако смо икада икоме били било каква инспирација, таман и да раскину са неким, нама ће бити драго.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.