Ненад Пејовић, гитариста бенда “Канда, Коџа и Небојша”: Рокенрол живи, иако га сахрањују од рођења

Рекао је ово за “Глас Српске” Ненад Пејовић, гитариста култног бенда “Канда, Коџа и Небојша”, сумирајући утиске недавно одржаног слављеничког концерта у београдском  КСТ-у, мјесту гдје је  давне 1991. године побједом на Палилујској олимпијади овај састав започео каријеру дугу три деценије. Пејовић се осврнуо на вријеме иза њих и истакао да су период изолације, одсуства концерата и контакта са публиком у претходне двије године ипак провели креативно.

- Имам мало амбивалентан однос према изолацији, пошто када свирам најчешће то радим сам, у неком виду изолације, наравно не принудне на коју смо сви морали да пристанемо с почетком закључавања, но остаје чињеница да су “усамљеност и изолација основ сваког стваралаштва”, па у том смислу није било не знам како тешко наставити са стварањем нове музике. Посебно што је музика још једном потврдила своју лековитост у тешким временима. Са друге стране, било је тешко за све који живе од сцене, било да су на њој, иза или поред ње, можда и више на плану менталног здравља него на материјалном, прихватити смањење слобода а повећавање страха - рекао је Пејовић.

ГЛАС: Нумера “Бетон” која најављује нови албум наставила је тај, условно речено, повратак базичном рок звуку са својом сировом гаражном енергијом и лајв атмосфером пјесама, која је обиљежила и рекапитулацијски албум “Попис”. Да ли и остатак новог албума иде у том смјеру.

ПЕЈОВИЋ: Углавном да, музика на “Бетону” надовезаће се донекле на оно што смо радили на плочама “Попис” и “Ускоро”. Опет, било је више времена за рад на продукцији и ту је дошла до изражаја улога Владе Бурића, он је доста допринео да се плоча звучно уобличи, што ће моћи да се чује од јесени, за кад планирамо излазак албума.

ГЛАС: Стихови кажу “Правила пишем сам и сва се своде на једно, није све за свакога, пређи са речи на дело”, али живимо у времену великих помпезних и лажних ријечи, али конкретних дјела је све мање?

ПЕЈОВИЋ: Претпостављам да ће наш разговор изаћи у рубрици култура, а чини ми се да је ово питање више намењено саговорницима у свим осталим рубрикама. Неред, ентропија, неизвесност све то тако дуго траје, а сад видимо да се тако могу описати не само ове наше, већ и глобалне прилике и без жеље да идеализујем савремену уметничку или културну сцену на крају дана мислим да су продукти имагинације још једино што може да сачува виталност у све конфузнијим околностима.

ГЛАС: На једном давном бањалучком концерту бенд је у једном моменту засвирао медли од пјесама састава “Motorhead”/”Outcast” (Iron Horse/Ms. Jackson), што је публика схватила као зезање, али чини ми се из ове перспективе да је тај “спој неспојивог” у суштини најбоље објашњава вашу музику.

ПЕЈОВИЋ: Увек сам волео да слушам различите типове музике и тешко сам могао да разумем кад би ме неко питао како могу све да слушам. Креација би бар на папиру требало да буде спој тешко спојивих ствари, без обзира да ли делује као зезање или озбиљна посвећеност. Пуно је митова у рокенролу, а најсмешнији су они којима се цело то музичко наслеђе које се и даље пише, канонизује и смешта у неке конзервативне оквире. Другим речима, како то да је нпр. Ван Морисон велики ирски рок песник, а то није Фил Лајнот?

ГЛАС: Бенд је на сцени три деценије, по простој логици трајања, хитова и жанровским елементима ваше музике јесте данас мејнстрим, али и даље се уз бенд вежу појмови алтернатива и андерграунд, што говори да имамо на дјелу један прилично чудан систем вриједности када је музика у питању?

ПЕЈОВИЋ: Чини ми се да су у нашим крајевима израз систем вредности, као и систем, као и вредност, само потрошени појмови у вишедеценијском, вероватно и вишевековном безидејном ходу кроз историју ослоњеном на реактивну импровизацију, а склон сам да се сложим са Ирвином Велшом,  писцем “Трејнспотинга” да је интернет обрисао линију између онога што се некад називало андерграундом и мајнстримом, друштво генерално постаје све униформисаније. Од онога што се некад називало културом и субкултуром чини ми се да су данас остали само фрагментисани, релативно малобројни светови упућених појединаца који разумеју да без аутономне личности која има слободу да сумња тешко да имамо будућност.

ГЛАС: Све је стало у рокенрол, али гдје је рокенрол данас, када “Стонси” свирају турнеју за 60 година бенда и дјелују узбудљивије од доброг дијела, онога што се данас кити тулом рок бенда на свјетској сцени?

ПЕЈОВИЋ: Слушам “Стонсе” одувек и поштујем њихов историјски значај, али та фама која се понавља из деценије у деценију како су они не знам како узбудљив концертни бенд који препишава конкуренцију одавно не стоји. Мој утисак је да било који лајв из нпр. Мик Тејлор фазе не трпи поређење са њиховим концертним снимцима из 21. века, у свирачком погледу рутина врхунских професионалаца одавно је победила било који ентузијазам и то је све ок, ако би ми прилике дозволиле вероватно би их опет гледао. Сад кад су опет кренули на турнеју, више сам то доживео као позив шефа неког неформалног концертног синдиката да кренемо са свиркама које су нам свима потребне после, надајмо се, најгорег периода пандемије. А рокенрол ће наставити да живи, без обзира што се сахрањује практично од кад је рођен, све и да обриси наступајућег тоталитаризма потисну тај дух, немам дилему да ће он опстати и на очекиваним местима какви су диносаурски спектакли или негде сасвим ван било које мапиране територије.

ГЛАС: Са друге стране, појавила се на српској рок сцени након дугог периода једна генерација младих бендова (“Визељ”, “Шајзербитерлемон”, “КоиКои”, “Буч Кесиди”, “Љубичице”...) која се у великој мјери ослања на насљеђе ваше генерације бендова у смислу да много свира уживо и не марећи за жанровске подјеле.

ПЕЈОВИЋ: Свако ко опстаје и развија се на сценама какве су наше заслужује поштовање. На концерту у београдском КСТ-у гости су нам били “Парампашчад”, њих бих додао Вашем списку и навешћу неколицину новијих издања са домаћих сцена које по мени заслужују пажњу: “Bullet For A Badman” - “ Бусола”, Горан Трајкоски - “На светов убавина и Скомраси апсурдистански”, “Пресинг” - “Повратак у крнтију”, “Глиб” - “Blue Colar” “Eliete Escort Motel и “Ларска” - “Can't Steel It”.

Рад

ГЛАС: Како бенд креативно функционише у студију, да ли пјесме крећу од Оливерових стихова или прво настаје музика, а потом ријечи?

ПЕЈОВИЋ: Усвајамо сваки принцип који нас доведе до резултата којим смо задовољни, то могу бити ова два начина која сте навели или било који други.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.