Избор најбољих регионалних албума 2023. године: Најгори су одавно постали најбољи

Бранислав Предојевић 28.01.2024 06:30

БАЊАЛУКА - Регионална рок сцена током 2023. године можда није владала трендингом и пунила арене, али је понудила импресиван низ албума, који ће дуго бити слушани када поменуте звијезде интернет трендинга буду неповратно ишчезле из колективног сјећања.

Буђење рок сцена у Београду и Загребу, као бастионима око којих се врти највећи дио домаћих музичара, са бендовима окупљеним око “Хали Гали екипе” или компилације “Звучни зид”, на неки начин је очекивано, али серија одличних бендова и музичара који долазе из цијелог региона, јесте знак стварања једне потпуно нове генерације умјетника који су добро свјесни времена и простора у којем стварају.

Већина нових бендова на регионалној сцени без већих проблема преклапају властиту креативност са медијском комуникацијом дигиталног доба, користећи у исто вријеме физичка издања, концерте и друштвене мреже да профилишу сопствену музику и пронађу публику, без обзира да ли долазе из Бањалуке, Приједора, Пуле, Копривнице, Панчева или Ниша. Једнако тако добар дио ветерана не спава на ловорикама, већ истражује и тражи нови начин да се музички изрази без стајања у мјесту, што је довело до низа одличних албума, у којима је врло тешко наћи личног фаворита.

Жанровски модерна регионална сцена је шаролика звучна палета, која се креће од стандарда базичног рок и поп звука, преко варијација на хип-хоп треп звук до радикалних електронских експеримента. Већина умјетника има једну константу у свом постојању, а то је квалитетна пјесма у првом плану и став који не жели пузање и подилажење у времену владавине баналног, претворити у начин живљења и дјеловања, већ кичму поносно држи усправно иако је цијена поноса понекад висока.

М.О.Р.Т. - Само храбро и безвезе

Требало је преко 20 година каријере, пет албума и стотине концерата да сињски М.О.Р.Т. стигне до првог истинског ремек-дјела у својој каријери и једног од најбољих албума на регионалној рок сцени. Убитачна мјешавина гаражног рока, постпанка и блуза, који се текстуално врти око мрачних тема попут изолације, усамљености, насиља, корупције и параноје, једнако је ефикасна у бијесним панкерским пуцачинама “Имам све”, “Мали глас, “Пивац”, помјереним поп комадима “Мамуран” или мрачној елегији на тему опште пропасти “Свијет се сужава”. Ово је албум који на савршен начин, у студију, уз значајну помоћ продуцента Марка Мраковчића, каналише луђачку енергију њихових концерата у исконски рокенрол који не прави компромисе. Напротив, само храбро и без везе, док се може свирати музика, која постојано пржи као далматински камен на 50 степени Целзијуса.

Прото Тип – С ивице сањања

Након скоро двије године тешких порођајних мука, још један од “Хали Гали” бендова дочекао је свој деби албум “С ивице сањања”. Створили су мрачну и комплексну плочу, која није херметична већ слушљива и која брзо улази у уво. Уникатан спој поезије и музике, који у домаћој дискографији има пандана у неким радовима “Луне”, “Пресинга” и “Хаустора” надограђен је сјајном продукцијом Уроша Милкића док бенд кроз девет нумера смјело истражује жанровске територије постпанка, построка, трип хопа, али и открива и нешто ново и аутентично у једној од најљепших пјесама домаће музике дуго година уназад. Треба ли рећи… “Све што боли проћи ће”…

Љубичице - Док чекамо пад

Требало је дугих 10 година да “Љубичице” сниме албум “Док чекамо пад”, али треба признати да је вриједјело сваке секунде чекања. Базиран на лабавом концепту око нумере “Једва чекам рат људи и машина”, браћа Стевановић су трудом, талентом, знањем и љубављу изградили савршену комбинацију прошлости и будућности поп музике стопљених у 10 сјајних пјесама. Ову плочу могуће је описати и као параноични кошмар Саре Конор претворен у звучни поп сан у чијем се срцу крије вјечна љубавна прича о њој и њему или њиховим ријечима речено. “Ја имам те и ми смо савршен пар, да ли роботи се плаше то је њихова ствар. Ја возим те и идем опет у град, хоћу мало да се забавим док чекамо пад”, али не треба претјерано робовати ријечима, треба се забавити, док пад стварно не стигне.

Зостер – Најгори

Зостерова сага о “Најгорем” од најбољих, стварана је дуго и промишљено серијом убитачних синглова, да би се на крају претворила не само у најбољи албум у каријери бенда већ и један од најбољих албума са адресом настанка на Балкану. Мрачна сторија о Тадији, човјеку који је раставио своје срце и живи живот по чињеницама. Тадији, који би га мртвом задија и за све га либо таки. Тадији, који је своје вољено упуцао у кољено, “јер Тадија је таки”, али “Тадија се лаћа и гине од мача”. Горки чемер наше стварности исписан је убитачним стиховима Марија Кнезовића, који гризу као графити са изрешетаних фасада Мостара, док музика која их прати плеше у ритму електро попа, реге, фанка и нечег неухватљивог и ријечима неописивог.

Rebel Star – Седмо

Нова постава бенда “Rebel Star”, за разлику од претходног албума, овдје дјелује компактније и усвираније, што не мора нужно значити и боље, али у овом случају грешке нема. Ово је јасно профилисан звук аутентичног израза, који би се могао назвати “Панонмерикана”, што је невјешта кованица, којом се описује неподношљива лакоћа са којом се Милан Главашки и остатак његове СХ дружине играју мелодијама, ритмовима и ријечима стварајући пјесме, које имају западњачки звук, али им је срце дубоко укопано у некадашње дно Панонског мора…

Зденко и Меџик Буш - Суперхерој

Зденеко Колар чекао је 40 година да изађе из вјечног статуса поузданог басисте и човјека из сјенке како би постао пјевач на свом албуму. Далеко од тога да је било лоше бити сјенка у “Идолима” или “Зони Б”, али тек се на овом албуму уз пратњи састава “Меџик Буш” и малу помоћ пријатеља, чује да је таленат овог човјека далеко већи него што изгледа на први поглед. Надахнута свирка, оптимизам, меланхолија, ритам, мелодија и глас који можда не демонстрира врхунске пјевачке способности, али непогрешиво погађа све емоције које треба, што није баш лако извести ни кад сте Род Стјуарт или Роберт Плант, а камоли Зденко Колар, човјек са вјечним осмијехом на лицу.

Коља и Гробовласници – Срећа и друге бриге

Никола Пејаковић Коља и “Гробовласници” снимили су прошле године албум “Срећа и друге ствари”, који је без дилеме, најбољи који су снимили, што би била смјела и олако изречена тврдња да није пјесама попут “Чујем да ми руше кућу” и “Као Чет Бејкер” и још 12 нумера које сигурно возе територијом којом су се некад кретали Реј Чарлс, Ван Морисон и “Бенд”, храбро истражујући насљеђе блуза, џеза и соула. У овом случају, захваљујући Кољиним радосно тужним стиховима и беспријекорно задимљеној продукцији Воје Аралице, те мајсторству људи који су га одсвирали, јасно је да је њихов блуз дубоко балканска ствар, уникатна и аутентично домаћа, али и разумљива било гдје на овој планети, гдје су људи чули за срећу и остале ствари.

“No Rules” – “Вучји блуз”

Рок музика састава “No Rules” базична је у најбољем значењу те ријечи, снажан звук ритам-секције, прљави рифови, усна хармоника и глас Горана Чампаре, који не штеди гласне жице су рудиментарна средства са којом се она ствара. Једноставна музика за једноставне теме, која једнако дугују рокабилију, хард-року, панку и блузу. Нема на албуму “Вучији блуз” ништа више од бенда који је рођен лош и који тресе, лупа и удара из све снаге, од првог до посљедњег тона, нити треба да има.

“Игралом”-– “Премалим стварима”

Нишки састав “Игралом” на свом трећем албуму наставља психоделичну епопеју која почиње у пустари Африке па преко Европе и Азије стиже у америчку прерију и сваки пут је крајњи резултат другачији, али и даље шармантно хипнотишући. Мијењајући ритмичку динамику и апстрактне мелодије из пјесме у пјесму, тројка предвођена Димитријем Симовићем играјући се надреалним сликама стихова (Посекли смо шуме, сад се грејемо на гуме) стиже на чудна и тајна мјеста, скривена дубоко у свима нама, тамо гдје чувамо љепоту малих ствари и када оне буду давно ишчезле са овог свијета.

“Св. псета” – Непознато искуство

Тројка из “Светих псета” је на свом албуму “Непознато искуство” мудро каналисала сирову енергију живих наступа са студијском игром звуковима и ријечима како би добила албум, који личи на много тога што сте чули раније, али још више личи на оно што нигдје нисте имали прилику да послушате. Резултат је седам пјесама које се флуидно преливају из буке у тишину стварајући цјелину, која сваким новим слушањем открива креативну енергију и свирачку вјештину уложену у њено стварање.

Остатак

Испод црте је остала гомила занимљивих албума, од којих је већина могла да буде у горњем дијелу листе, али тамо нису сврстани само због личних склоности и мањка доброг укуса потписника ових редова. Не судите им олако, већ их пажљиво послушајте

Ђорђе - Борба

Идем - Роуу

Смоке Мардељано - Нека тече

Клиника Дениса Катанеца –Као зао кор

Јесењи оркестар - Је л' да да да? Да да да

Lenhart Tapes - Денс

Турбо Транс Туристи – Ништа није страшно

Ритам нереда – Ново доба

Немања – Voodo Beat

Војко В - Двојко

Разни извођачи - Звучни зид

Стражарни Лопов и добри људи - Ходам, гледам, пролазим