Бајагин албум “Позитивна географија” слави 40 година VIDEO

Наравно, ријеч је каријери Момчила Бајагића Бајаге, тада младом и талентованом ритам-гитаристи “Рибље чорбе” и све агилнијом композитору, који је у опусу матичног бенда имао неколико запажених нумера “Ја сам се ложио на тебе”,  “Музичари који пију”, “Када ходаш”, али и читав низ пјесама за музичаре попут Здравка Чолића, Слађану Милошевић, Биљану Петровић и друге.

Ипак, дужа пауза у раду “Чорбе”, након промоције албума “Музичари који пију”, оставила га је са неких 15 пјесама у архиви које се нису уклапале у звук групе, али ни њихов аутор није претјерано вјеровао у њих као материјал за соло албум или за друге музичаре. У том моменту у игру улази његов пријатељ Корнелије Бата Ковач, чувени композитор и продуцент, који је, чувши дио материјала, упорно наговарао Бајагу да пјесме претвори у студијски материјал за соло албум.

Бајага са Батом као продуцентом и клавијатуристом почиње да снима дио пјесама у свом кућном студију, уз повремено снимање у слободним терминима у “Студију 5” дискографске куће “ПГП РТБ” у новембру и децембру 1983 године. Уз помоћ Жике Миленковића и Дејана Цукића окупља екипу врсних музичара који су одсвирали цијели албум и постали нуклеус пратећег бенда, попут Владе Голубовића (бубњеви), Ненада Стаматовића (гитаре), Мирослава Цветковића (бас). Тромбон је одсвирао Кире Митрев, а Иван Швагер је свирао кларинет.

 Пратеће вокале су пјевали: Цукић, Цвеле, Бора Лонга, Ковач и Неле, клавијатуре је свирао Драган Митрић, као гости су свирали Ненад Стефановић Јапанац на бас гитари и Драган Јовановић Крле на гитари, док је занимљив омот урадила Горанка Матић. 

Албум “Позитивна географија” званично излази 30. јануара 1984. године за “ПГП РТБ”,  уз прилично позитивне критике, које су истицале енергију и шарм пјесама, те занимљив концепт албума који је комбиновао географију и различите музичке жанрове.

У вријеме док је радио на овом албуму, Бајага је, заправо, и даље намјеравао да остане члан “Рибље чорбе” у којој је до тада свирао, али солидни  успјех албума на радију довео је до организације првог соло концерта 12. априла 1984. године у Загребу. Бајага је наступио у загребачком клубу “Кулушић” праћен неформалном групом музичара која је снимала албум и коју по његовим ријечима није ни планирао да претвори у бенд.

Успјех ове свирке ипак је створио нуклеус бенда који ће постати познати као “Инструктори”, али је тек београдска свирка у Дому синдиката показала да је “Позитивна географија” нешто више од успутног соло пројекта. Петар Пеца Поповић доајен домаћег рок новинарства и уредник магазина “Рок” наговорио је Бајагу да закаже концерт 21. априла у Дому синдиката, али пошто пратећи бенд није имао име, он је због плаката написао Бајага и “Инструктори Позитивне географије”, што се на крају само претворило у “Инструкторе”. Сама свирка се на крају претворила у концертни ексцес који је Бајагу претворио у звијезду у настанку и додатно скренуо пажњу на његов соло албум иако су по његовим ријечима све очекивали осим успјеха.

- У Београду је први био Дом синдиката и то смо развалили и продали све карте иако смо очекивали пар стотина људи. Разне лудости смо радили. Прво је било фора да смо цепали карте и руковали се са свих 1.800 људи колико је дошло на концерт. Жика је са мегафоном ишао по холу и терао људе у салу, јер почиње концерт. Кренули смо са “Пустите ме друже”, а онда је Жика појединачно најављивао сваког члана бенда. На крају је било: “Али ко на овој бини фали? Да ли је то он? Да то је он!” Најављивао ме као да сам Елвис Присли! За сваку ствар нешто се на бини десило. На “Малим слоновима” бацани су велики метеоролошки балони у публику, која је могла да игра одбојку. То су биле неке ствари којима смо се довијали да попунимо програм, а претвориле су концерт у један од догађаја године - рекао је Бајага у једном од интервјуа. Успјех концерта додатно је погурао неке од пјесама са албума попут нумера “Папалине”, “Тамара” и “Берлин” те полако почео ударати темеље Бајагиног успјеха посебно код тинејџерске публике. Овакав расплет није се допао Бори Ђорђевићу, а пошто је Бајага због одмора на Мљету пропустио неке свирке матичног бенда, сазнао је из новина да су он и Рајко Којић отпуштени из “Чорбе”. Ови догађаји додатно су учврстили одлуку да се посвети соло каријери, а праћен “Инструкторима” одржао је низ сјајних свирки широм Југославије, не одбијајући ниједан позив, од малих клубова до радних акција, што је био сјајан начин да се уједно промовише албум, а бенд уштима.

Иван Ивачковић, познати рок новинар и публициста, у својој књизи “Како смо пропјевали” луцидно је примијетио како се овај албум од планиране пропасти претворио у неочекивани феномен.

- “Позитивна географија” је штампана као претендент на пропаст, у само 15 хиљада примјерака. Публика, међутим није остала глува на изузетан шарм, градску зафрканцију и заразне изливе доброг расположења, које је ова плоча обилато нудила, па су пјесме као “Берлин”, “Текила, герила” и “Папалине” постале хитови,  а срца тинејџерки широм СФРЈ почињала брже куцати на помен Бајагиног имена - рекао је Ивачковић.

И ове ријечи јесу суштина иза које се крије успјех ове плоче, снимљена скромно и на брзину, савршено је ухватила младалачки дух аутора и његових сарадника, позитивна атмосфера у студију прешла је у пјесме, а искусни Корнелије Ковач одлично је продукцијски ухватио дух времена и звук тада популарних свјетских продуцената попут Тревора Хорна или Кита Форсајта, наравно прилагођен локалним условима. Бајага је признао да је географска одредница одређена на неки начин темама пјесама које се дешавају широм свијета, а што је била посљедица његове жеље да се као аутор опроба и потпуно различитим жанровима од класичног поп и рок звука преко реге и фанка до латино звука. Нумера “Берлин” посвећена је његовом оцу и учешћу у НОБ- инспирисана је војном музиком, “Текила герила” латинском, док су пјесме “Лимене трубе”  и “Пустите ме друже”, биле инспирисана звуком панк музике, а у сличном фазону биле су и остале нумере, чинећи као цјелина праву музичку експлозију звукова и емоција.

Заједничка нит албума јесте жанровска разноврсност, откачени, али памтљиви текстови, јасна продукција и добра свирка, што је уз Бајагин имиџ доброг дечка, једнако финог дјевојкама и мајкама било довољно да се “Позитивна географија” претвори у неочекивани хит и експлозивни почетак једне каријере, која ће се сљедећим  албумом “С друге стране јастука”, претворити у један од посљедњих масовних феномена југословенске рок и поп музике.

Успјех

Албум је наишао на одличан пријем и код публике и код критике, а временом је стекао статус поп класика

Пјесме “Берлин”, “Мали слонови”, “Лимене трубе”, “Пољуби ме”, “Текила - герила”, “Марлена” и “Тамара” постали су велики хитови. Албум је обиљежио Бајагин искорак, као соло извођача, са 400.000 продатих примјерака. Године 1998. албум је проглашен за 37. на листи 100 највећих југословенских рок и поп албума у књизи “YU 100: Најбољи албуми југословенске рок и поп музике”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.