Потоп система
“Било, не поновило се”, одговориће вам сви који су прије девет година у мањој или већој мјери били погођени катастрофалним поплавама које су задесиле Републику Српску.
Заправо, исти одговор ћете чути и од оних чији су домови тада били на сигурној удаљености од набујалих корита, али су саосјећали са напаћеним становништвом.
Комплетна нација дигла се на ноге и није претјерано рећи да је, и поред трагедије, 2014. година извукла оно најбоље међу нама. На дневном нивоу су рађани хероји.
Пробудио се дух заједништва, а многи су својевољно одлазили у потопљене градове нудећи помоћ, доносећи храну и лијекове. То никада неће заборавити они који су тих дана изгубили много, а поготово надлежни јер се и данас воде полемике о томе да ли су могли боље и брже реаговати. Несумњиво је најтеже Добојлијама који су прекјуче у ријеку Босну спустили 11 ружа у знак сјећања на 11 жртава страдалих у тадашњим мајским поплавама.
Проблем је то што нам реалност, по правилу, баш негдје у ово доба доказује да одговор с почетка текста нема баш и неког смисла. Било јесте, а понавља се сваке године. Не баш истом силином као ономад, али довољно јако да тај исти напаћени народ поново гледа како вода плави усјеве, затим улази у двориште и помоћне објекте, остављајући им тек толико времена да из подрума и приземља на спрат пренесу иоле вриједне ствари.
Одједном сви схвате да никада заправо нису ни испали из врзиног кола. Уз свеприсутну воду, комплетну јавност одједном преплави и неугодни дежа ви осјећај: аларми упозорења, надлежни се састају и обилазе критична мјеста, медији из сата у сат извјештавају о помјерању квота за одбрану од поплава, а најтеже погођени мјештани новинарима са балкона и прозора дају изјаве. Све је исто као прошле године, баш као и сваке која јој претходи.
Треба погледати истини у очи - проблем са поплавама је свеприсутан и односи се на читав регион. Још већи проблем је то што се проблемом позабавимо тек онда кад кулминира, док остатак године проведемо сакривајући га под тепих, правдајући се неким другим приоритетима. Поразно је што о врећама са пијеском размишљамо тек онда кад нам вода дође до кућног прекидача за звоно.
Поразно је што се грађевинске дозволе дају онима који куће граде на ризичним мјестима. Поразно је што нису изграђени и ојачани сви насипи. Због свега наведеног, очигледно је да о овом питању систем не само да шкрипи, одавно је доживио потоп.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
