БРИКС, историја и будућност

Година је 2001. и моја каријера иде узлазном путањом. Радио сам за моћни “Ј.П. Морган” и већ тад трговао великим сумама финансијских деривата и акција. Између Голдман Сакса и “Ј.П. Моргана” постоји вековно ривалство. Прву банку су основали Јевреји, а другу великан америчких финансија који је био чистокрвни протестант. Иако Балканци имају прегршт бесмислених теорија ко влада САД, ова група, која се искрцала са славног “Мајфловер” брода 1620. године је и даље тврда срж америчке политике и економије. Њихове вредности, од породице и друштва па до спољне политике, јесу оно што Америку чине то што јесте.

Анализа

Аналитичар тржишта у развоју Голдман Сакса, Џим Онил написао је да ће Бразил, Русија, Индија и Кина у блиској будућности надмашити економије земаља Г7. Тако је настао акроним БРИК - Јужноафричка Република није поменута у извештају. Као и свакој брилијантној анализи прво смо га исмевали, али убрзо постали љубоморни схвативши да је овим писанијем он ушао у историју. Брилијантни аналитичари виде промену тренда у будућности и јасно га најаве. Медиокритети прате промену чешкајући се.

Тада је разумео да ове четири државе чине 23 одсто светске економије и предложио да их Г7 уврсти међу своје редове. Запад је остао глув. Зато су БРИК државе 2006. године направиле неформално удружење, а 2011. додале Јужноафричку Републику АР у своје друштванце.

Да ми је тада неко рекао да ће 2023. године БРИКС преузети економску трку од Г7 рекао бих му да је или луд или пијан. Али сам наслов овонедељне БРИКС конференције показује колико мало поштовања имају према старом светском поретку: БРИКС самит 2023: “Потрага за новим светским поретком”. Порука је јасна, као сунчан дан: нећемо више поштовати западна правила у друштвеним, економским и геополитичким односима. Само пре пар деценија таква дрскост се плаћала животом, од Југославије и Ирака до Либије. Данас Запад немо посматра самит без позивнице, да бар као посматрач учествује.

Удар на долар

Већ у другом пасусу декларисане мисије БРИКС-а намера је јасна. Отворен напад на долар је до сада долазио из мрачних ћошкова глобуса и увек завршавао лоше за антидоларисте. Сада су лидери БРИКС држава, које представљају 43 одсто светске популације, поставиле дедоларизацију као јасан циљ. За навијаче једне или друге стране једно појашњење: мања употреба долара, не значи пропаст валуте.

Фунта је некад имала позицију долара као светске резервне валуте. Након Другог светског рата, са наглим падом британске колонијалне моћи, фунта је изгубила тај статус, али нити је нестала, нити изгубила на вредности значајно. Снага валуте примарно долази од квалитета домаће економије, а тек маргинално од потражње за истом зарад међународне трговине.

Тако ће бити и са доларом. Још много година ће бити главна валута, али ће њен удео у светској трговини опадати. И сами Американци су криви за овај тренд јер су своју валуту претворили у још једно геополитичко оружје. Свако ко је путем SWIFT система пребацивао доларе зна о чему говорим. На инструкцијама поред вашег рачуна и рачуна друге стране коме шаљете средства, стоји и нешто што се зове “интермедиарџ банк”. За доларе та банка је увек у Њујорку. Пре него што ваши долари дођу до крајње дестинације прво се задрже у Великој јабуци, где амерички трезор може да их блокира ако је једна од странака под западним санкцијама. Управо од овог механизма БРИКС жели да се удаљи.

Значај самита

До сада је било 12 самита ове групације, али је овогодишњи најбитнији из два разлога. Први је јасно дистанцирање Русије од постојећег светског поретка и изласка из свих институција вођених са Запада. Русија је још у новембру 2021. кроз експозицију Сергеја Караганова најавила да ће остати само у Уједињеним нацијама како би имала контролу у Савету безбедности. Неуспех Запада да изолује Русију долази баш из снаге БРИКС-а који је чврсто остао уз своју чланицу.

Други разлог је проширење. Бразилски медији су објавили да ће пет земаља постати нови чланови: Аргентина, Саудијска Арабија, Иран, Египат и Уједињени Арапски Емирати. Овај геополитички потрес је директан удар на интересе Г7 и треба очекивати жесток одговор са Запада. Монрова доктрина се успешно примењује од 1823. године. Амерички председник Џејмс Монро дефинисао је америчке интересе на подручју обе Америке, не допуштајући европским колонијалистима да остваре своје циљеве. Деценијама је доктрина посматрана позитивно, јер је бес у Латинској Америци био усмерен ка Европи. Сентимент се мења након Другог светског рата када се САД активно меша у унутрашње ствари земаља Јужне Америке. Улазак Аргентине, поред Бразила, је можда и најјачи ударац овој доктрини, јер Американци обе Америке сматрају својом прћијом.

Пораз америке

Саудијска Арабија се под вођством младог принца МБС-а удаљава од свог деценијског савезника САД. Договор је био једноставан: Амери имају право првенства куповине саудијске нафте, а заузврат жмуре на бесмислено племенско уређење ове државе. Бајден је пре пар месеци посетио ову државу са задатком да спречи њихов улазак у БРИКС. Акција очигледно није успела.

Али најгори ударац за САД и колективни Запад јесте интеграција Ирана у овај савез - земље која је заклети непријатељ америчког либерализма и једна од ретких коју било каква сарадња са Америком не занима.

Само пре деценију постојала је могућност америчког напада на Иран где би земља била сведена на ирачки сценарио без шансе да се опорави у догледно време. Улазак у БРИКС за Иран значи обесмишљавање западних санкција под којима је од иранске револуције. Држање америчких таоца давне 1979. године још бауља америчком психом као највеће геополитичко понижење ове велесиле. Сада је шанса да победе Иран у отвореном рату сведена на минимум. Русија би једва дочекала да наоружа Иран.

На економском плану самит је битан јер озваничава две битне институције: Апарат за ликвидност резерви и Нову развојну банку. Први ће бити алтернатива Међународном монетарном фонду, а други Светској банци. Ликвидност земљама које имају проблем биће пласирана у валутама земаља БРИКС-а, а не у западним. Тако ће и развојни пројекти бити финансирани, без ризика од скока долара који често поквари дугорочну слику инфраструктурних пројеката.

И на крају…., мој колега Џим Онил може да се завали у фотељу и запали највећи аналитички томпус. Генерације ће читати његов извештај као јасну најаву радикалне геополитичке промене света из угла финансијског аналитичара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.