Ускоро електронско регистровање фирми у Републици Српској, привредници у ФБиХ и даље жртве процедура

klix.ba
Ускоро електронско регистровање фирми у Републици Српској, привредници у ФБиХ и даље жртве процедура

Док у Републици Српској можете регистровати компанију за три дана, у Федерацији Босне и Херцеговине могу проћи и мјесеци да бисте пријавили пословни субјект. Разлог се крије у чињеници да надлежни федерални органи још чекају на усвајање измјена Закона о регистрацији пословних субјеката.

Привредници у БиХ годинама су се борили с административним процедурама приликом регистровања компанија. Протеклих година ову борбу воде само грађани Федерације БиХ.

Дигитализација судских архива

Једношалтерски систем који је уведен у Републици Српској 2013. године доста је скратио и поједноставио регистрацију фирми, али и донио тренд повећања регистрације пословних субјеката. У ФБиХ, с друге стране, тек се од прошле године говори о дигитализацији судских архива, што је основни предувјет за електронско повезивање судова с Порезном управом, Федералним заводом за статистику и другим релевантним субјектима.

Федерални министар правде Мато Јозић говори нам да су прошле године склопљени појединачни споразуми о сарадњи с девет судова у Федерацији БиХ.

“Као једна од значајних активности која се веже за Одлуку Владе Федерације БиХ о провођењу Пројекта унапређења пословног окружења и приступа тржишту, а коју проводи Министарство правде ФБиХ, јесте израда Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о регистрацији пословних субјеката у Федерацији БиХ. Закон су у форми нацрта усвојила оба дома Парламента Федерације и тренутно се ради на припреми приједлога закона”, говори нам министар Јозић.

Он даље додаје да ће се измијењени закон односити на електронизацију рада судова и њихово повезивање у електронском облику с другим релевантним субјектима у процесу регистрације пословних субјеката.

“Грађани ће имати могућност слања електронске пријаве за регистрацију пословних субјеката те неће бити у обавези достављати податке које суд може електронским путем прибавити од надлежних институција. Свакако, треба напоменути да овај процес мора пратити доношење закона о електронском потпису, који се налази у законодавној процедури”, говори нам Јозић.

Све брже и јефтиније у РС-у

Међутим, и када је ријеч о електронском регистровању компанија, РС предњачи у односу на ФБиХ.

“Суштина је да је све брже и јефтиније. Крајем године промијењен је и сет закона везан за електронску регистрацију пословних субјеката и док Влада створи материјално-техничке могућности за почетак рада, и то ће додатно олакшати регистрацију компанија. За почетак ће то бити само за регистрацију друштава с ограниченом одговорношћу, док не видимо како ће се та електронска регистрација показати у пракси”, казао нам је Јован Јањић, координатор за регистрацију пословних субјеката у Агенцији за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ).

Иначе, регистрација свих пословних субјеката у РС-у врши се преко АПИФ-а.

Јањић нам појашњава да се пријаве за регистрацију, заједно с потребном документацијом, шаљу у АПИФ те се кроз програме даље упућују суду и Пореској управи.

“Регистрација пословних субјеката сведена је са 11 на четири-пет корака. Поред тога, нема судске таксе на оснивање фирме и максимални трошкови су до неких 150 КМ, и то накнада АПИФ-у, оглашавање у Службеном листу и печат како би могли отворити жирорачун. Минимални оснивачки капитал је једна КМ, што значи да онај ко региструје фирму с једном КМ, може сам припремити документацију и отићи код нотара само да овјери потпис. Дакле, ако је капитал једна КМ, не мора нотар обрађивати оснивачки акт. Све изнад једне КМ нотар мора обрадити, чиме је оснивање скупље. Али, најједноставнији облик оснивања је једночлани д.о.о с оснивачким капиталом од једне КМ”, укратко нам је појаснио Јањић.

Подсјећамо, регистрација друштва с ограниченом одговорношћу прије 2013. године у РС-у је коштала 1.530 КМ, док је оснивачки капитал износио 2.000 КМ, што је данас случај у ФБиХ.

Све док и Федерација БиХ не олакша процес регистрације фирми, БиХ не може говорити о растерећењу привреде. Како протеклих година истичу економски стручњаци, неопходне су нам реформе које ће омогућити послодавцима да запошљавају нове људе и тиме осигурају приливе новца у ПИО фондове.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана