Строге инспекције потврдиле: Приређивачи поштују забрану уласка малољетника у кладионице

Популистичке најаве надлежних неће ријешити проблем малољетничког коцкања јер је малољетницима строго забрањен улазак у кладионице и аутомат клубове легалних приређивача игара на срећу. Ови објекти предмет су сталних контрола Републичке управе за игре на срећу из које су прошлог мјесеца саопштили да у контролама у 124 објекта нису затекли нити једног малољетника у кладионицама легалних приређивача игара на срећу! 

Ипак, бањалучке и републичке власти настављају да пријете увођењем минималне удаљености од 500 метара између образовних установа и кладионица. Најављују и увођење такси од 25.000 КМ како би их високим наметима затворили, те измјенама Закона. 

Тиме законодавац легалну индустрију приређивања игара на срећу гура у сиву зону, наноси штету малољетницима, градском и републичком буџету, али и хиљадама људи који су запослени код легалних приређивача игара на срећу. Осим тога, ризикују милионске губитке у буџету за одштете у случају тужби приређивача.

Доказ да не постоји никаква угроженост малољетника услијед близине школа је и чињеница да се кладионице налазе и у насељима гдје малољетници живе. Управо зато је кључна прописана мјера забране уласка малољетницима у објекте у којима се приређују игре на срећу, што легални приређивачи поштују. 

Проблем су угоститељски објекти са терминалима

Међутим, то није случај са угоститељским објектима у којима су постављени терминали и у које малољетници могу да уђу када желе, а нестручно особље не провјерава године играча, нити су адекватно опремљени. На 1.013 локација широм Републике Српске налазе се 2.424 терминала једне приватне компаније којој законодавац годинама погодује, а на којима се хиљаде малољетника свакодневно коцка. Према извјештају РУИС-а из прошлог мјесеца, у питању су хиљаде кафића широм земље. 

Законодавац је одредио да је терминале за игре на срећу обавезно опремити софтвером и хардвером који служи за читање података о старосној доби из личне карте играча, али то се у угоститељским објектима не поштује.

Надлежни би више требало да се позабаве илегалним клађењем малољетника у кафићима, а не да популистичким најавама скупљају јефтине политичке поене уочи предстојећих локалних избора. Таквим иницијативама покушавају да угасе легалну индустрију приређивања игара на срећу и пребаце је у црну зону путем разних илегалних сајтова. Тиме желе да угасе специјализоване објекте за игре на срећу који пружају свјетску услугу и заштиту од малољетничког коцкања, а остављају могућност приватним компанијама, које без радника, улагања и заштите од малољетничког клађења, да настављају да се богате. 

И не само то, овим потезом хиљаде локала закуподаваца могло би да остане без прихода, као и везане дјелатности које сарађују са приређивачима игара на срећу. Ова политичка хајка директно угрожава безбједност свих запослених, посебно на уплатно-исплатним мјестима, деградира њихов положај у друштву иако раде по свим законским нормама које су и сами прописали посљедњим Законом, а неодговорне изјаве појединаца стављају стигму на упосленике.

А најгоре је што би хиљаде људи запослених код легалних приређивача игара на срећу могло би да остане без посла. 

Републичка каса на удару

Без великог дијела прихода у буџету могли би да остану и бројни градови, али и републичка каса. У случају тужби улагача, Град би морао да плати око 500 милиона марака одштете у арбитражи пред Међународним центром за рјешавање инвестиционих спорова. Наиме, само су планирани приходи Града Бања Лука од игара на срећу око 4,5 милиона марака, а укупан приход од накнада за приређивање игара на срећу, наградних и забавних игара и пореза на добитак у Републици Српској у 2023. години износио је 124.171.150 КМ, што је за 32 одсто више у односу на 2022. годину. 

Дакле, држава је само по основу накнада зарадила као сви приређивачи заједно. Истовремено, уплате појединих приватних компанија, нико не објављује.

Доказ је то да су приређивачи били у праву када су 2019. године, приликом доношења новог Закона о играма на срећу, упозоравали да повлашћене приватне компаније неће моћи да допринесе буџету колико сви остали приређивачи игара на срећу...

Примјер Албаније

Упркос томе, поједини политичари не одустају од намјере да угасе легалну индустрију приређивања игара на срећу од које живи хиљаде породица широм земље и која пуни локалне и републички буџет. Као аргумент наводе нетачну информацију да су у Албанији забрањене игре на срећу, не знајући да је ова држава поново дозволила приређивање! У Албанији су научили лекцију јер је забраном клађење прешло на црно тржиште, а држава имала огромне губитке, па су све вратили у легалне оквире. 

(Асоцијација легалних приређивача игара на срећу - АЛПИС)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.