Стан у Бањалуци плаћен 681.315 КМ

У Регистру цијена непокретности који води Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП), наводи се да је највиша цијена стана по квадратном метру у Српској износила 7.856 КМ и евидентирана је у општини Трново, Јахорина. Површина стана износи 49,8 метара квадратних и налази се у објекту изграђеном 2021. године.

Подаци из овог регистра показују да је лани на територији Српске прометовано некретнина, земљишта и других непокретности укупне вриједности 1,08 милијарди КМ.

- Најскупља кућа продата у Српској коштала је 650.000 марака и налази се у Бањалуци. Корисна површина куће износи 220 квадрата, а површина земљишта уз објекат 504 квадрата и саграђена је 2010. године - стоји у овом регистру.

Најскупљи пословни простор у Српској коштао је  677.690 КМ и налази се у Бијељини, а његова површина износи 178 квадрата и смјештен је у објекту изграђеном 2021. године.

- Највиша цијена прометованог пословног простора по квадратном метру у Српској износи 4.646 марака. Површина пословног простора који се налази у Бањалуци износи 61 квадрат и налази се у објекту изграђеном 2012. године - показују подаци у регистру.

Најскупље грађевинско земљиште, чија је површина 10.625 квадрата, налази се у Бијељини, а купац је за њега издвојио 7,17 милиона КМ. Најскупље пољопривредно земљиште, према регистру, налази се у Дервенти и коштало је 145.000 КМ за површину од 86.044 квадрата.

Директор РУГИПП-а Драган Станковић истакао је за “Глас” да је претходне године забиљежен раст броја прометованих непокретности за око 20 одсто, док је укупан промет премашио милијарду марака.

- При томе, треба имати на уму чињенице да је од 2017. године, када је успостављен Регистар цијена непокретности, до прошле године забиљежен укупан промет од око три милијарде марака. И даље су најактивнија тржишта непокретности у Бањалуци, Бијељини и Требињу, као и на Јахорини - казао је Станковић.

Економиста Марко Ђого рекао је за “Глас” да је на раст броја продатих некретнина и цијене утицала инфлација која је, између осталог, подстакла штедише да новац улажу у непокретности.

- Они који имају новца могу себи да приуште некретнине вриједне и по пола милиона марака. И у веома развијеним земљама, које су имале финансијску кризу, најбогатији људи су углавном излазили још богатији, док су обични грађани обично подносили највећи терет - рекао је Ђого.

Уговори

У Регистру цијена непокретности у 2022. години евидентирано је 17.069 купопродајних уговора у којима су прометоване 36.284 непокретности, односно у просјеку на мјесечном нивоу око 1.420 уговора. У поређењу са извјештајем за 2021. годину, број купопродајних уговора повећан је за 15,6 одсто, број прометованих непокретности за 19,9 одсто, а укупна остварена цијена у уговорима повећана за је 20,8 одсто или 186,1 милион КМ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.