Рекордна зарада "ЕРС": Инвестиције и уштеде гарант јефтиније струје

Анита Јанковић Речевић
Рекордна зарада "ЕРС": Инвестиције и уштеде гарант јефтиније струје

ТРЕБИЊЕ - “Електропривреда Републике Српске” (ЕРС) остварила је прошле године добит од 144,8 милиона КМ, а рекордна зарада резултат је врло повољних хидролошких прилика и стабилног рада домаћих термоелектрана.

Истакао је то генерални директор ЕРС-а Лука Петровић јуче на годишњој прес-конференцију на којој је управа предузећа изнијела сва детаљна пословања током 2023. године, почевши од правних, економских, техничких и инвестиционо-развојним сегмената.

Петровић је рекао да су лани прославили три деценије рада ЕРС-а те да је управо та година била рекордна по оствареним приходима. 

- Након 2022. године која је била изразито сушна, када смо имали 31 испад из система само у Угљевику и када смо морали због лоше хидрологије куповати струју на берзи по превисоким цијенама, лани су околности биле изузетно повољне. Имали смо много стабилнији рад термоелектрана и хидрологија је била добра - казао је Петровић.

Напоменуо је како не очекује да ће пословање ЕРС-а у овој години бити као прошле године, највише због тога што су већ сада видљиви падови цијена струје на спољним тржиштима и берзама, због чега су пали и приходи ЕРС-а из извозне цијене струје.

- Цијена струје из термоелектрана је висока, око 60 евра, а имамо и трећину енергије из Угљевика која нам није на располагању, односно није уклопљена у нашу флексибилност јер та струја сада иде искључиво Словенцима по нешто нижој цијени коју ми плаћамо Руднику и термолектрани “Угљевик” - нагласио је Петровић.

Према његовим ријечима, ЕРС је једина електропривреда на Балкану која има толико започетих инвестиција у јавном сектору, наводећи да спроводе и планирају реализацију инвестиција вриједних готово три милијарде КМ у обновљиве изворе енергије.

- У сусједним државама постоје значајне приватне инвестиције, али овдје је ријеч о јавним предузећима. Морам рећи да смо затворили финансијску конструкцију за кредитни аранжман везану за ХЕ “Дабар”. Уплатили смо “Хидроелектранама на Требишњици” (ХЕТ), а они ХЕ “Дабру” 92,8 милиона КМ чиме је створен услов да се активира кредитни аранжман који смо склопили са кинеском банком у износу од 189 милиона евра. С тим средствима које је ХЕТ ињектирао у Дабар плаћен је аванс извођачу радова из Кине и осигурање кредита. Сва остала плаћања за ХЕ “Дабар”, по овом уговору, биће из кредита - навео је Петровић

Говорећи о цијенама струје Петровић је додао да је ЕРС урадио све да у овој години не буде корекције цјеновника те да се грађани Српске и даље снабдијевају по најповољнијим условим у региону и Европи.

- То је омогућено захваљујући рационализацији и смањењу трошкова у цијелом систему, што је праћено и инвестицијама у енергетском сектору које су допринијеле додатном смањењу трошкова и уштедама - навео је Петровић и додао да су цијене струје на тржишту Српске за привреду 65 евра, док у Србији и Хрватској износе више од 120 евра. 

Нагласио је да је на берзама дошло до пада цијена електричне енергије, наводећи да је рецесија у Европи главни разлог томе.

Извршни директор за снабдијевање у ЕРС-у Зоран Вуковић појаснио је да ЕРС субвенционише са 43,3 милиона КМ потрошаче у јавном снабдијевању.

Он је додао како ЕРС посебно води рачуна о купцима да плаћају најнижу цијену струје и региону и Европи.

Извршни директор за економско-финансијске послове у ЕРС-у Благоје Шупић, говорећи о ликвидности предузећа, рекао је да ЕРС редовно измирује све законом предвиђене обавезе и сва финансијска потраживања.

Он је додао да ће овогодишњи приходи предузећа највише зависити од хидролошке ситуације, наводећи да су опредијељени за улагање у обновљиве изворе енергије.

Самит енергетике

Лука Петровић је навео да је пети самит енергетике који сутра почиње у Требињу, а завршава у петак добра прилика да се инвеститори из Кине, Њемачке, Аустрије, Мађарске, Турске упознају са потенцијалима Српске.

- Није ријеч само о хидроелектранама и термоелектранама, дистрибутивној и преносној мрежи, већ и о паметној технологији те вјештачкој интелигенцији. Ту је и примјена енергетске транзиције, декарбонизација, развој пројеката - рекао је Петровић који је указао на потенцијале хидро, соларних и вјетропаркова Српске.

Петровић је истакао да су теме самита и области нових технологија те искориштавање хидрогена и амонијака, као и батеријски системи.

- Када дођу најеминентнији стручњаци из тих области комуникација се проширује и можемо доћи до квалитетних адреса које могу да финансирају и изводе пројекте те испоручују најквалитетнију опрему - рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана