Производња млијека у Рогатици вртоглаво опада

Према подацима Одјељења за управљање локалним развојем, привреду и друштвене дјелатности у Општинској управи у Рогатици,  који су разматрани и прихваћени на посљедњој сједници Скупштине општине, мљекари “Пађени” испоручено је 738.000 литара, или за око 150 литара мање, док је 14 рогатичких произвођача “Милкосу” испоручило 185.500 литара, што је за скоро 8.000 литара мање него  2022. године.

Ако се ипак прошлогодишња производња, речено је на сједници, упореди са неком годином раније, онда подаци озбиљно упозоравају на проблеме у том сектору пољопривреде. Примјера ради, “Пађени” и “Милкос” откупили су 2020. укупно 1.121.000 литара, а 2021. године 1.132.700 литара.

Једини пољопривредни произвођач од 19 одборника актуелног сазива СО Славко Пурковић из села Батово изнио је на сједници разлоге зашто опада производња млијека.

- Генерално гледано у пољопривреди па и у производњи млијека инсистира се на европским стандардима. То поскупљује производњу, а нема адекватних откупних цијена или подстицаја. Поједини произвођачи улазе у производњу и брзо се разочарају оним што на крају добију и наравно дижу руке, неријетко и са дуговима за изградњу штала или куповину стоке и механизације - казао је Пурковић. 

Слично мишљење дијели и Милан Кременовић из Гриваца (35), који у штали има девет високомлијечних музних крава.

Односом према произвођачима мљекаре “Пађени”, којој мјесечно испоручује у просјеку око 3.000 литара млијека, је задовољан, иако сматра да би откупна цијена требало да буде већа.

- Храна и остали трошкови, без рада произвођача, по једном грлу износе око 75 одсто цијене литра предатог млијека. То без сумње говори гдје је произвођач и зашто је у понуди све мање млијека у Рогатици. Зато се залажем за повећање цијена сировог млијека или осјетније повећање подстицаја. Наша општина у томе је потпуно подбацила, а добро би било да и са нивоа Републике више подстичу ову производњу, посебно у брдско- планинском подручју одакле долази најздравије млијеко - сматра Кременовић.

За пад производње млијека у Рогатици разлог би се могао тражити и у томе што је из производње “испала”  фарма “Кајтаз” која је 2020. године  предала 74.000, а 2021. године 144.500 литара млијека. Затворено је и породично газдинство “Витомир” у Добрађини, које је 2020. године предало 65.000, а 2021. више од 70.000 литара крављег млијека.

И Кајтази и Витомири су навели да су обуставили производњу и затворили посебно изграђене објекте и продали краве у пуној лактацији искључиво због скупе производње и никакве зараде од ријеке млијека кога су предавали. Мини-фарме због нерентабилности, а у неким примјерима и недостатка радне снаге, затворили су и неки мали, индивидуални,  произвођачи. Међу њима је и Миле Јагодић из Захрида, који је, примјера ради, 2015. био рекордер у производњи са 20.523 литра предатог млијека, које је испуњавало најстроже критеријуме квалитета. Продао је краве, затворио шталу и преселио се у Рогатицу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.