Профит микрокредитних оганизација скочио за 30 одсто

Анита Јанковић Речевић
Профит микрокредитних оганизација скочио за 30 одсто

БАЊАЛУКА - Микрокредитне организације у Српској зарадиле су лани 14,5 милиона марака, што је за 30 одсто више у односу на финансијски резултат остварен годину раније, а економисти сматрају да би тај раст на крају децембра могао би бити још већи, јер ће грађани, због кризе изазване вирусом корона, имати потребу за додатним задуживањем.

У извјештају Агенције за банкарство РС о стању у банкарском сектору за прошлу годину наведено је да је микрокредитни сектор у Српској лани чинило 13 микрокредитних организација и то 11 микрокредитних друштава и двије микрокредитне фондације.

Према подацима наведеним у извјештају нето добит микрокредитних друштава на крају децембра прошле године износила је 14,30 милиона КМ и резултат је исказане нето добити десет друштава у износу од 15,70 милиона марака и исказаног губитка код једног друштва од 1,39 милиона КМ.

- Нето вишак прихода над расходима једна микрокредитна фондација исказала је у износу од 194.000 КМ, док је друга фондација исказала мањак прихода над расходима у износу од 40.000 марака - наведено је у извјештају Агенције за банкарство.

У документу стоји да су микрокредитне организације са сједиштем у Српској од јануара до краја децембра прошле године смањиле просјечну пондерисану ефективну каматну стопу на укупне кредите за 2,06 процентних поена усљед значајнијег смањења просјечне пондерисане стопе на краткорочне кредите за 7,43 процентна, док је просјечна стопа на дугорочне кредите смањена за 0,11 процентних поена у односу на просјек из 2018. године.

Из извјештаја је видљиво да је просјечна пондерисана ефективна каматна стопа на укупне кредите код већине микрокредитних организација лани исказана по стопи која се кретала у распону од 23,44 до 36,44 одсто.

Износ пласираних краткорочних кредита микрокредитних организација био је 39,2 милиона КМ, а дугорочних 254 милиона марака.

- Према секторској структури, кредити правних лица чине 1,56 одсто укупних кредита са растом по стопи од 11 одсто, док су кредити пласирани физичким лицима, укључујући и мале предузетнике већи за 17 одсто, а све у односу на стање са крајем 2018. године - стоји у извјештају Агенције за банкарство.

Економиста Зоран Павловић каже да пад економске моћи условљава становништво да рјешење тражи углавном путем микрокредитних организација, јер се ради о релативно малим износима задуживања која нису интересантна банкама.

- По том основу је забиљежен раст зараде микрокоредитних организација. Процјена је да ће зарада микрокредитног сектора због кризе изазване вирусом корона наставити раст сличним темпом и у овој години, ако не и већим, јер ће ова ситуација условити нови талас потреба за задуживањем, будући да људи нису примали плате или је то био минималан износ, а обавезе су пристизале - рекао је Павловић.

Запослени

Микрокредитни сектор у Српској запошљавао је лани 538 радника и у односу на крај 2018. године евидентно је повећање броја запослених за 99 имена.

- Квалификациона структура и укупан број запослених у овом сектору у великој мјери зависе од структуре и броја запослених у највећем микрокредитном друштву које запошљава 308 радника - наведено је у извјештају ове агенције.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана