Нервоза инвеститора диже цијену злата
БАЊАЛУКА - Цијене злата на свјетском тржишту поново су кренуле узлазном путањом достигавши претходних дана апсолутни историјски врхунац, што је према ријечима стручњака знак да су инвеститори нервозни и да се плаше новог круга инфлације која би била погубна по европску економију.
Дугогодишњи тренд раста цијене овог племенитог метала настављен је и у првим мјесецима ове године, да би почетком седмице цијена злата по први пут премашила 2.100 долара, односно око 1950 евра по унци.
Према статистичким показатељима, просјечни годишњи раст цијене злата у еврима у посљедњих 20 година био је око осам одсто, а посљедњих 12 мјесеци вриједност злата повећала се за више од 15 одсто.
Само у посљедњих пет година цијене злата увећане су за око 60 одсто, а разлог тог раста, тврде стручњаци, лежи у нестабилној ситуацији свјетске привреде. Проблеми су почели са избијањем пандемије вируса корона, а кризу је продубила висока инфлација широм свијета усљед геополитичких игранки и сукоба у Украјини што је довело до раста потражње за златним полугама и златницима који носе репутацију сигурног уточишта за капитал у несигурним временима.
Финансијски савјетник и бивши брокер са Волстрита Владимир Ђукановић каже за “Глас” да је тренутна економска ситуација у Европи изузетно лоша упркос чињеници да је инфлација значајно олабавила.
- На сцени је пад потражње што је и био циљ подизања референтне камате. Њемачка је у рецесији, Енглеска такође и сада је велико питање у шта ће се та рецесија претворити. Ако дође до повећања потражње, питање је да ли ће се то претворити у економски раст или ћемо имати још једну рунду инфлације. Уколико будемо имали још једну рунду инфлације, као што је био случај седамдесетих година прошлог вијека када је било неколико рунди, то ће бити изузетно лоше по европску економију - појашњава Ђукановић.
Он додаје да је злато најбољи заштитник од инфлације.
- Када се плаше инфлације, улагачи прибјегавају злату као сигурном чувару вриједности њиховог капитала и сваки скок цијена тог племенитог метала је одређена индиција да су инвеститори нервозни. Када су улагања у берзу и некретнине ризична, сви се окрећу злату и тако је кроз историју. Шта ће бити даље с цијенама то нико не може прогнозирати - казао је Ђукановић и додао да и индекси на свјетским берзама скачу и да је америчка на врхунцу.
Члан Асоцијације златара Србије Љубиша Беловановић наводи да је килограм злата прије избијања пандемије вируса корона коштао око 39.000 евра док посљедњих дана премашује 63.000.
- За пет година цијена је скочила за више од 24.000, а праве разлоге, који су довели до тога, тешко је докучити. Свима је јасно да је лани поскупјело због рата у Украјини, краха одређених банака, али шта је тачно изазвало овај скок цијене у посљедњих седам дана тешко је закључити. Креатори из Њујорка и Лондона свакодневно договарају цијену злата како њима одговара, а они зарађују и кад цијена расте и кад пада - казује Беловановић за “Глас”.
Он сматра је све посљедица нарушених економских принципа.
- Једно је сигурно, а то је да цијена злата више нема благе везе с економијом. Толико је наштампано евра и долара без покрића да би цијена злата минимално требало да буде 150.000 евра у односу на количину новца који се обрће – додаје Беловановић.
Увоз и извоз
У БиХ је, према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, лани увезено злато и други племенити драгуљи вриједни 47,51 милион КМ што је за око три милиона марака мање у односу на 2022. годину.
Када је у питању извоз, подаци показују да је лани на ино-тржиште пласирано злата и драгуљарских предмета вриједних 33,84 милиона КМ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
