Малине и шљиве донијеле зараду
БАЊАЛУКА - Домаћи произвођачи малина и шљива са великим охрабрењем улазе у нову сезону, јер се лани на трпезама у иностранству тражио килограм више тог воћа па су продали све што су произвели, а на руку им је ишла и боља откупна цијена.
То потврђују и подаци Спољнотрговинске коморе БиХ према којима је сектор воћа и прерађевина воћа за девет мјесеци прошле године остварио извоз од 88,9 милиона марака, што је за 4,8 одсто више у односу на исти период 2019. године, а извоз смрзнутих малина доминирао је у односу на друге воћне културе.
Према подацима Спољнотрговинске коморе, извоз малина од јануара до краја септембра прошле године био је “тежак” 45,81 милион марака, што је за 6,5 одсто више у односу на исти период 2019. године.
- Количински извоз смрзнутих малина је мањи у односу на посматрани период годину раније, што сугерише раст извозне цијене смрзнутих малина, што је јако позитивно и охрабрујуће за домаће произвођаче - навели су у комори и додали да скоро половина извоза смрзнутих малина иде за Србију, док се остатак извози за Њемачку, Шведску, Француску те друге земље западне Европе.
Добра сезона је и иза произвођача шљива који су пласман повећали за 130 одсто те су за девет мјесеци лани извезене шљиве у вриједности већој од девет милиона марака.
Предсједник Удружења малинара Братунца, Сребренице и Милића “Виламет” Љубиша Алемпић рекао је за “Глас Српске” да је откупна цијена малина лани била око 3,5 марке те да су тиме и резултати бољи.
- Таква откупна цијена је охрабрење за повећање производње и проширење засада, али је потребно неко вријеме да се повећају и откупне количине. Након пет или шест лоших година, када су због ниске цијене многи уништили засаде, лани је коначно било и зараде. Опстали су углавном они који су у оквиру свог домаћинства могли да заврше све радове у малињацима - рекао је Алемпић, који купине и малине узгаја на око два хектара. Истиче да су засади под снијегом те да слиједи припрема за нову сезону.
Дарко Милошевић из Угљевика рекао је да се на западном тржишту лани тражио килограм више шљива из Српске и БиХ, јер су мразеви у већем дијелу Европе уништили род.
- То је била добра прилика да ми своје воће пласирамо на европско тржиште. Добит коју смо остварили компензирала је губитке из неких ранијих година. Најважније је да је воће отишло у иностранство, јер је домаће тржиште мало за било какву зараду - рекао је Милошевић, додавши да шљиве узгаја на више од четири хектара. Без обзира на добре резултате, додао је, нема опуштања, јер свака година носи нове изазове.
- Најважније је да има потражње за нашим шљивама, онда се можемо надати и заради - рекао је Милошевић.
Увоз
Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ од јануара до краја септембра прошле године на домаће тржиште стигло је воће вриједности 138,4 милиона КМ, што је за 5,5 одсто више него у истом периоду 2019. године. У увозу је доминирало јужно воће, прије свега агруми и банане.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
