Љешнике из БиХ крцкају у Европи
БАЊАЛУКА - Производња орашастих плодова на домаћим плантажама је у експанзији, а да су многи у томе препознали шансу за добру зараду свједочи податак да је лани извоз тих производа повећан за скоро 24 одсто, док је у пласману предњачио љешник који је упркос пандемији стигао на европске трпезе.
Показују то подаци Спољнотрговинске коморе БиХ према којима је вриједност извоза љешника, ораха и кестена у прошлој години износила 1,8 милиона марака, док је годину раније пласман тих производа био тежак 1,4 милиона КМ. Највећи раст извоза, наводе у Комори, од чак 18,62 одсто биљежи се код ољуштених љешника, док је највећи пад од 8,06 одсто забиљежен код ољуштених ораха.
Са друге стране, у прошлој години забиљежен је пад увоза орашастих плодова за 0,41 одсто у односу на 2019. годину.
- Покривеност увоза извозом орашастих плодова у прошлој години износила је 14,5 одсто, док је у 2019. години била 11,6 одсто - наведено је у годишњем извјештају Спољнотрговинске коморе БиХ.
Међу лидерима у производњи љешника у Српској је најмлађи град, а према неким процјенама у Дервенти је око 300 хектара ораница под овом биљном културом. Највећи произвођач је предузеће “Еко Посавина” које љешник узгаја на око 170 хектара, а осим тога, под том културом је и око 50 хектара ораница у власништву њихових коопераната.
- На 30 хетара засада прошле године имали смо око 40 тона рода, од чега смо нешто више од 30 тона извезли у једну фирму у Хрватску која врши даљу дораду љешника - рекао је за “Глас Српске” технолог производње љешника у том дервентском предузећу Бранислав Чокић, подсјетивши да је “Еко Посавина” прве засаде подигла 2014. године. Он појашњава да је то почетни принос, јер те саднице тек улазе у седму годину.
- Пуни принос од пет до шест килограма љешника по грму очекујемо у осмој или деветој години. У овој години за бербу доспијевају веће површине и очекујемо чак дупло већи род него лани - истакао је Чокић.
Додао је да су се многи Дервенћани окренули узгоју љешника, а у тој производњи, истиче Чокић, успијевају вриједни и стрпљиви, јер су потребна улагања, а први род приспијева тек у седмој години.
На око 2,5 хектара у Теслићу љешник узгаја и предузеће “Слав комерц” које плодове прерађује и добија квалитетно цијеђено уље љешника.
- Прије пандемије вируса корона цијеђено уље смо извозили у Словенију, то је сада стало и очекујемо поново излазак на тржиште. Имамо спремљен љешник за производњу око 500 литара уља - рекли су у том предузећу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
