Извоз безалкохолних пића из БиХ скочио за 12 одсто: Наше сокове пију и у Катару

Према подацима Спољнотрговинске коморе, од јануара до краја априла на БиХ тржиште стигло је безалкохолних пића чија је вриједност 35,96 милиона КМ или 12 одсто више у односу на исти период лани.

- Највише безалкохолних пића из БиХ у протеклом периоду отишло је на тржиште Хрватске, Србије, Швајцарске, Велике Британије и Њемачке. Истовремено, највише је ових пића на тржиште БиХ стигло је из Србије, Хрватске, Мађарске, Словеније и Аустрије - истакли су у Спољнотрговинској комори БиХ.

Вриједност извоза безалкохолних пића лани, показују подаци ове коморе, износила је 36,9 милиона марака, што је за седам одсто више у односу на годину раније. Кад је у питању увоз, током прошле године стигло је безалкохолних пића у вриједности 116,6 милиона, што је 29 одсто више у односу на 2021. годину.

Директор бијељинске Прехрамбене индустрије "Сава Семберија" Стево Филиповић рекао је за "Глас Српске" да је смијешно да производи из Српске, који се налазе на тржишту широм свијета, нису пожељни међу домаћим купцима.

- Наши производи су пожељни на најзахтјевнијим тржиштима на свијету, као што су Катар, Дубаји, Канада, Шведска, Њемачка, Швајцарска гдје су контроле квалитета ригорозне. То је само једна од чињеница која говори да се ради о производима који не садрже конзерванс, адитиве, вјештачке боје, ароме и заслађиваче - казао је Филиповић.

Додао је да су за сок од парадајза,  који је убједљиво најпопуларнији у иностранству, на јубиларном Сајму пољопривреде у Новом Саду освојили златну медаљу, што је само једна потврда квалитета за њихове производе. 

- Све то нам даје вјетар у леђа да наставимо са развојем, односно са реализацијом пројеката. Међутим, планове нам ремете проблеми на глобалном нивоу, односно дошло је до поремећаја логистике и набавке одређеног репроматеријала, због "ковида" и рата у Украјини. То се полако смирује осим обезбјеђивања стаклене амбалаже за предстојећу сезону - рекао је Филиповић.

Технолог у "Спектар дринку" Бијељина Бранислав Томић каже њихови сокови могу се наћи на тржишту Хрватске, Словеније, Аустралије, Америке.

- Тренутно нам је циљ да задржимо постојећа тржишта, имајући у виду турбуленције у свијету. Тако да смо ове године, као и лани, извезли отприлике исте количине сока - казао је Томић.

Додао је да нуде широк спектар сокова, између осталог, у комбинацији цвекла и мрква, затим ђумбир, наранџа и лимун, а дефинитивно су најпопуларнији, како овдје, тако и у иностранству, аронија и јабука.

Цијене

Стево Филиповић истакао је да је цијена сока скочила за онолико колико је то било неопходно због поскупљења репроматеријала, а како би се покрили трошкови пословања.

- Цијена сокова је лани скочила између 15 и 20 одсто у односу на годину раније - казао је Филиповић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.