Дужи рок за враћање кредита једини спас

Дужници кроз репрограм кредита обично настоје да продуже период његове отплате како би превазишли проблеме са враћањем рата. Према подацима Агенције за банкарство РС, правним лицима одобрен је репрограм у износу од 55,2 милиона, док је на захтјев становништва репрограмирано 7,7 милиона КМ. Банке су одобриле 432 захтјева за репрограм доспјелих кредитних обавеза од чега су се 122 односила на правна, а 310 на физичка лица.

Иако је број захтјев значајно мањи у односу на прошлу годину, укупан износ репрограмираних кредита, уколико буде настављен тренд из првог полугодишта, могао би премашити ниво из 2014. године. У цијелој 2014. години банке су дале зелено свјетло за 1.447 захтјева за репрограм зајмова. На основу тога репрограмирани су кредити у износу од 98 милиона КМ, од чега се на правна лица односи 77,2 милиона (143 захтјева), а на физичка 20,8 милиона марака (1.304 захтјева).

Директор Сектора гранских удружења у Привредној комори РС Перо Ћорић каже да је раст износа репрограмираних кредита посљедица пословног амбијента.

- Пословање у Српској није нимало једноставно. Проблем неликвидности је све израженији. Тржиште је сужено, а произвођачи су принуђени да извозе иако велики број њих није конкурентан на страном тржишту - каже Ћорић.

Он сматра да привредни субјекти, који кредит користе за набавку нове опреме и проширење капацитета, не би требало да дођу у ситуацију немогућности сервисирања дуга.

- Репрограм може дати позитивне помаке, јер нуди предузећима могућност да превазиђу тренутну кризу, док фирме које се не могу придржавати ни нових услова отплате кредита сигурно чека стечај или ликвидација - каже Ћорић.

Секретар Удружења потрошача РС Драгован Петровић каже да је платежна моћ потрошача драстично смањена, због чега већина породица живи на кредит.

- То је врло ризично и у случају губитка посла доводи их до немогућности сервисирања дугова, па је репрограм кредита једино рјешење - сматра Петровић.

Извршни директор Удружења економиста РС - SWOT Саша Грабовац сматра да раст износа репрограмираних обавеза на основу кредита указује на све лошије стање у привреди и материјални положај становништва.

- Већи проблем представља привреда на коју отпада и највећи дио репрограмираног износа. Физичка лица су одувијек важила за боље дужнике, док вриједност ненаплативих кредита пласираних у привреду расте из године у годину - каже Грабовац наводећи да се у случају здравијих фирми репрограм показао као изузетно корисно средство, јер обезбјеђује одржавање ликвидности у кризним тренуцима, док за предузећа која константно послују са губицима представља само одгађање коначног исхода.

Репрограмирање кредитних обавеза омогућено је 2009. године ради ублажавања негативних ефеката глобалне финансијске и економске кризе. У Агенцији за банкарство истичу да су ефекти те одлуке позитивни, нарочито код правних лица којима је колико-толико олакшано одржавање ликвидности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.