Дуг и трговина на нишану грчке кризе

Марина Чигоја
Дуг и трговина на нишану грчке кризе

Бањалука - Могући банкрот и излазак Грчке из еврозоне негативно би утицао на спољнотрговинску размјену БиХ са земљама ЕУ које су најзначајнији ино-партнер, али и на спољни дуг, чији би раст био неминован због слабљења евра у односу на долар, оцјењују економски аналитичари.

Међународни монетарни фонд (ММФ) потврдио је јуче да му Грчка није платила дуг од 1,6 милијарди евра у предвиђеном року, чиме је постала прва развијена држава која није на вријеме вратила новац овој институцији.

Могући крах Грчке не би се директно негативно одразио на БиХ, јер двије земље немају значајне економске односе, али би индиректне посљедице могле да буду много теже. ЕУ је годинама уназад највеће извозно тржиште за домаће компаније, а према подацима Агенције за статистику БиХ, вриједност извоза у првих пет мјесеци ове године износила је 2,576 милијарди КМ.

Према оцјенама економиста у РС, вјероватноћа да ће Грчка банкротирати и напустити еврозону је изузетно мала јер би посљедице таквог развоја ситуације биле огромне. Ипак, уколико би такав сценарио постао реалност, сматрају да би то утицало на пад економије ЕУ, а индиректно би се негативно одразило и на економију БиХ, с обзиром на то да је ЕУ њен најважнији спољнотрговински партнер. Слабљење евра у односу на долар, до којег је већ дошло, утиче на раст спољног дуга БиХ.

Члан Удружења економиста РС "СЊОТ" Предраг Дудуковић каже да се у вези са Грчком тензије дижу више него што је потребно. Не очекује драматичне посљедице, јер је увјерен да ће Грчка вјероватно прихватити ставове ММФ-а.

- Иступање Грчке из еврозоне имало би посљедице и са аспекта економије и са аспекта политичких прилика у Европи. Био би то превише опасан излет у непознато да би се то дозволило. С друге стране, ако би Грчка неким случајем банкротирала, наравно да би се осјетиле посљедице, поготово када је ријеч о слабљењу евра. Ми бисмо имали проблем јер је наша валута фиксно везана за евро и она би ослабила. Пад евра у односу на долар допринио би и повећању нашег спољног дуга. Дошло би и до одређених проблема у спољнотрговинској размјени, с обзиром на то да је ЕУ највећи партнер БиХ. Али, вјерујем да од тога неће бити ништа - казао је Дудуковић.

Професор Економског факултета у Бањалуци Горан Радивојац каже да Грчка неће банкротирати, нити ће изаћи из еврозоне и да је све што се дешава политичка представа.

- Ово је опомена неким другим земљама које би се усудиле да крену тим путем - казао је Радивојац.

Уколико би, ипак, дошло до банкрота Грчке, Радивојац каже да би то могло да утиче на раст спољног дуга усљед кретања девизног курса марке на који БиХ нема никакав утицај.

- Ми нисмо ни близу средишта дешавања између Грчке и ЕУ и можемо евентуално трпјети пасивне посљедице - нагласио је Радивојац.

Слабљење КМ

Централна банка БиХ објавила је да се у случају изласка Грчке из еврозоне може очекивати депрецијација евра, што би значило и аутоматско слабљење КМ у односу на друге валуте, с обзиром на то да је домаћа валута фиксно везана за евро. У Централној банци сматрају да таква дешавања не би требало да имају значајан утицај на привреду БиХ, јер су главни трговински партнери земље окружења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана