Домаћи мљекари послују на ивици рентабилности: Рачуница танка без сира и маслаца

Милијана Латиновић
Домаћи мљекари послују на ивици рентабилности: Рачуница танка без сира и маслаца

БАЊАЛУКА - Иако су мљекари у Српској за десет мјесеци ове године у односу на исти период лани повећали производњу маслаца и крављег сира, произвођачи истичу да је тај раст занемарљив, те да се мора више порадити на финализацији како би домаћи произвођачи били конкурентнији.

Према подацима Републичког завода за статистику, од јануара до краја октобра ове године у Српској је произведена 29.351 тона млијека за пиће, док је у истом периоду лани произведено 40.477 тона. Статистичари су израчунали да је у наведеном периоду дошло до скромног раста производње маслаца и сира, тако да су домаће мљекаре у овој години произвеле 207 тона маслаца, а у истом периоду прошле 199 тона. Осим тога, произведене су и 3.284 тоне крављег сира, а у истом периоду лани 3.137 тона. Упркос овом благом расту производње ферментисаних производа, у производњи, али и пласману и даље је највише млијека, што потврђују и подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, према којима је од јануара до краја октобра ове године у иностранство отишло 66,72 милиона килограма млијека, павлаке, сурутке, маслаца и сирева вриједних скоро 77,5 милиона марака. У извозу су доминирали млијеко и павлака. С друге стране, у истом периоду БиХ је увезла скоро 44 милиона килограма млијека и млијечних производа вриједности око 140 милиона. У увозу доминирају сиреви и скута.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача и мљекара РС Владимир Усорац каже за "Глас Српске" да извозимо углавном пастеризовано млијеко, а увозимо производе веће вриједности, попут сирева, због чега је разлика у вриједности увоза и извоза огромна.

- Ситуација у мљекарском сектору је веома критична. Притишће нас конкуренција. Примјера ради, литар млијека у Бечу, Софији или Темишвару је четири евра, а у нашим маркетима у просјеку 1,70 КМ. Међутим, литар млијека у откупу код нас је око 60 фенинга и ту се сва прича о заради и конкурентности завршава - упозорио је Усорац. Он истиче да су свему томе допринијеле и миграције, јер становништво махом хрли из села у градове. Осим тога, додао је, цијене сточне хране су отишле у небо, због чега ће се, како наводи, производња млијека из дана у дан смањивати.

- Када на наше фарме ставимо катанац, онда ће и код нас литар увозног млијека коштати четири евра - поручио је Усорац.

Да је проблема много и да мљекари послују буквално на ивици опстанка, сагласан је и произвођач из Шамца Чедомир Боројевић, који за "Глас" истиче да и сам због свега овога смањује број музних грла на фарми.

- Извозимо млијеко, а увозимо готове производе који су дупло скупљи. Док не промијенимо ту логику и не окренемо се више финалној производњи, рачуница ће бити танка. Потребно је радити више на подстицању прераде млијека и производње готових производа - рекао је Боројевић. Он наглашава да су трошкови производње млијека порасли дупло, док је литар млијека у откупу остао око 60 фенинга.

- Килограм кукуруза је био 20 фенинга, а сада је прешао 40, соја и сојини производи су поскупјели 100 одсто - појаснио је Боројевић.

Произвођачи

Владимир Усорац је истакао да је 1996. године у Српској било 17.600 произвођача млијека, а да их данас има свега око 3.000. Осим тога, наводи и примјер Хрватске, која је имала 80.000 произвођача млијека, а сада има­ око 4.000 мљекара, што указује на драстичан пад производње.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана