Домаћи мљекари послују на ивици рентабилности: Рачуница танка без сира и маслаца

Према подацима Републичког завода за статистику, од јануара до краја октобра ове године у Српској је произведена 29.351 тона млијека за пиће, док је у истом периоду лани произведено 40.477 тона. Статистичари су израчунали да је у наведеном периоду дошло до скромног раста производње маслаца и сира, тако да су домаће мљекаре у овој години произвеле 207 тона маслаца, а у истом периоду прошле 199 тона. Осим тога, произведене су и 3.284 тоне крављег сира, а у истом периоду лани 3.137 тона. Упркос овом благом расту производње ферментисаних производа, у производњи, али и пласману и даље је највише млијека, што потврђују и подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, према којима је од јануара до краја октобра ове године у иностранство отишло 66,72 милиона килограма млијека, павлаке, сурутке, маслаца и сирева вриједних скоро 77,5 милиона марака. У извозу су доминирали млијеко и павлака. С друге стране, у истом периоду БиХ је увезла скоро 44 милиона килограма млијека и млијечних производа вриједности око 140 милиона. У увозу доминирају сиреви и скута.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача и мљекара РС Владимир Усорац каже за "Глас Српске" да извозимо углавном пастеризовано млијеко, а увозимо производе веће вриједности, попут сирева, због чега је разлика у вриједности увоза и извоза огромна.

- Ситуација у мљекарском сектору је веома критична. Притишће нас конкуренција. Примјера ради, литар млијека у Бечу, Софији или Темишвару је четири евра, а у нашим маркетима у просјеку 1,70 КМ. Међутим, литар млијека у откупу код нас је око 60 фенинга и ту се сва прича о заради и конкурентности завршава - упозорио је Усорац. Он истиче да су свему томе допринијеле и миграције, јер становништво махом хрли из села у градове. Осим тога, додао је, цијене сточне хране су отишле у небо, због чега ће се, како наводи, производња млијека из дана у дан смањивати.

- Када на наше фарме ставимо катанац, онда ће и код нас литар увозног млијека коштати четири евра - поручио је Усорац.

Да је проблема много и да мљекари послују буквално на ивици опстанка, сагласан је и произвођач из Шамца Чедомир Боројевић, који за "Глас" истиче да и сам због свега овога смањује број музних грла на фарми.

- Извозимо млијеко, а увозимо готове производе који су дупло скупљи. Док не промијенимо ту логику и не окренемо се више финалној производњи, рачуница ће бити танка. Потребно је радити више на подстицању прераде млијека и производње готових производа - рекао је Боројевић. Он наглашава да су трошкови производње млијека порасли дупло, док је литар млијека у откупу остао око 60 фенинга.

- Килограм кукуруза је био 20 фенинга, а сада је прешао 40, соја и сојини производи су поскупјели 100 одсто - појаснио је Боројевић.

Произвођачи

Владимир Усорац је истакао да је 1996. године у Српској било 17.600 произвођача млијека, а да их данас има свега око 3.000. Осим тога, наводи и примјер Хрватске, која је имала 80.000 произвођача млијека, а сада има­ око 4.000 мљекара, што указује на драстичан пад производње.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.