Добит микрокредитних организација за девет мјесеци износила 9,46 милиона КМ: Више посла, али мања зарада

Према подацима Агенције за банкарство РС, микрокредитни сектор у Српској чини 14 организација, од чега 12 микрокредитних друштава и двије микрокредитне фондације са више од 148 организационих дијелова.

Према подацима из најновијег извјештаја Агенције за банкарство, од 12 микрокредитних друштава, десет их је исказало укупну нето добит од 10,5 милиона марака, док су двије исказале нето губитак од милион марака.

- Једна микрокредитна фондација у Српској имала је мањак прихода над расходима у износу од 117.000 КМ, док је друга имала вишак прихода над расходима у износу од 105.000 марака - навели су у Агенцији.

У извјештају је наведено да су микрокредитне организације у Српској за девет мјесеци ове године пласирале укупно 329,79 милиона марака, од чега се на кредите физичким лицима односи 324,28 милиона марака.

У истом периоду прошле године микрокредитне организације у РС пласирале су кредите у износу од 296,22 милиона марака, од чега се на кредите грађанима односило 291,61 милион марака.

Економисти истичу да је, судећи према наведеним подацима, посебно о кредитној задужености, очигледно све мање оних који могу да преживе од својих личних примања, те да су принуђени да посежу за кредитима у микрокредитном сектору.

- Као и небројено пута до сада, у вријеме пандемије показало се да је микрокредитни сектор најактуелнији у земљама са ниским нивоом плата. Грађани своје тренутне потешкоће рјешавају новим задужењима и по том основу расте укупна маса средстава датих појединцима, а са друге стране, и поред повећања обима посла, микрокредитне организације имају мању зараду у односу на годину прије вируса - рекао је за “Глас Српске” економиста Зоран Павловић.

Додао је да је доступност главни разлог због којег грађани најчешће посежу за задуживањем у микрокредитним организацијама, иако те кредите прате изузетно високе камате. Павловић је нагласио да у савременим земљама које се брзо развијају микрокредити губе на значају.

- Овакав тренд сигурно ће бити настављен и у будућности, бар док се не нађе неко рјешење за ову пандемију, било да је ријеч о примјени вакцине или генерално смањењу броја заражених, тешко да можемо очекивати економски напредак - додао је Павловић.

Мали бизнис

Зоран Павловић истиче да се за двије деценије у потпуности промијенио тренд када је ријеч о задуживању код микрокредитних организација.

- Наиме, 2000. године зајмове у микрокредитном сектору углавном су узимали они који су покретали мале бизнисе, док је данас ситуација потпуно другачија и кредите у тим организацијама подижу грађани како би покрили редовне животне трошкове - рекао је Павловић, додавши да је евидентан пад привредне активности у Српској.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.