Дијаспора и инфлација подигли БДП

Према подацима Републичког завода за статистику, знатан реални раст бруто додате вриједности од 12 одсто забиљежен је у подручјима трговине на велико и на мало, оправке моторних возила и мотоцикала, као и у области саобраћај и складиштење.

- Раст бруто додате вриједности од 12 одсто забиљежен је и у дјелатности пружања смјештаја, припреме и послуживања хране, хотелијерству и угоститељству - показали су подаци Завода за статистику РС.

У подручју прерађивачке индустрије, израчунали су у Заводу, забиљежен је раст од 9,9 одсто.

- У трећем кварталу прошле године у односу на исти период лани забиљежен је раст бруто додате вриједности за девет одсто у дјелатностима вађења руда и камена, производње и снабдијевања електричном енергијом, гасом и  паром - показали су подаци Завода. 

Члан Управног одбора Удружења послодаваца трговине, туризма и угоститељства РС “Хорека” Златан Татић главне разлоге за раст бруто додатне вриједности у областима хотелијерства и угоститељства види у повећаном броју доласка туриста након попуштања епидемиолошких мјера, али и скоку цијена од репроматеријала до услуга и хране. 

- Смјештајни капацитети у Бањалуци од јуна до краја септембра били су скоро стално попуњени, јер је долазило много странаца. Било је и веома много наших људи који раде у иностранству, а који због пандемије током 2020. године нису могли код нас провести годишњи одмор - казао је Татић.

Директор прехрамбене индустрије “Сава Семберија” у Бијељини Стево Филиповић сматра да су повољније околности у прошлој години у односу на 2020. највише утицале на раст бруто додате вриједности у прерађивачкој индустрији.

- Није било тешко остварити раст лани узимајући као упоредне податке 2020. годину када је био тотални локдаун у свијету и код нас. Претпрошле године био је отежан отежан транспорт, али и испорука робе крајњим купцима, јер су 2020. године многи ресторани и тржни центри били затворени, због чега нисте ни имали коме да испоручите робу - појаснио је Филиповић за “Глас”, додајући да је на раст БДП-а утицало и поскупљење робе, материјала, али и основних животних намирница.

Економиста Зоран Павловић сматра да је на раст БДП-а подједнако утицала дијаспора, затим инфлација и активности у привреди.

- Трећи квартал прошле године обиљежио је долазак дијаспоре која је због пандемије након годину дана дошла у Српску на годишњи одмор и оставила новац - казао је Павловић, додајући да многи грађани живе од дознака из иностранства. Додатни утицај, каже он, имала је и инфлација која се прошле године јавила с порастом цијена добара на свјетском нивоу. 

- Иако су се лани отвориле границе и почео је транспорт робе изван граница земље, нису остварене знатне инвестиције у привреди које би једино требало да се рачунају када говоримо о том повећању - истакао је Павловић.

Стабилизација

Стево Филиповић сматра да ће и подаци за четврто тромјесечје 2021. године бити слични, те да ће бити евидентиран још већи раст БДП-а.

- Лани је било тешко пословати позитивно, али се надамо да ће у овој години доћи до стабилизације цијена енергената на глобалном тржишту што ће свакако позитивно утицати на привреду - истакао Филиповић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.